Дронови геометри

Овај инжењер геодезије, који и сам користи беспилотне ваздухоплове у својој струци, каже да се посао за који су били потребни месеци рада данас на овај начин обави за свега неколико сати.

Разлог за то, према његовим речима, јесте то што „традиционални” метод подразумева да се из авиона начине фотографски снимци терена односно будућег градилишта, на којима се потом на рачунару одређују координате. Сада, захваљујући дроновима с уграђеним џи-пи-есом, довољно је пустити беспилотну летелицу у ваздух а она ће сама све то обавити и сачувати податке у својој меморији.

„Кад беспилотни ваздухоплов слети, из њега се само извади дискетица с подацима који се потом обрађују на рачунару”, наводи Ђурић.

Ти подаци, осим фотографског приказа, садрже и ортофото план, дигитални модел површи, облак тачака… Будући да дрон обави највећи део посла, и обрада снимљеног материјала траје неупоредиво краће. На квалитет снимка не утичу ни светлосни услови, па практично може да се снима читаве године.

„Старом технологијом, из авиона, у јесењим и зимским месецима терен је због мањка природног светла сниман по 12 сати. А ми смо недавно у Краљеву, на презентацији у организацији Националног кластера беспилотних летелица, дроном направили геодетски снимак центра града површине око 72 хектара за свега 15 минута. Начињено је 125 фото-снимака с висине од око 170 метара. За обраду материјала нам је било потребно око два сата, а тај исти посао би ручном методом изискивао месеце рада. Такође, недавно смо за потребе комасације снимили 15.000 хектара пољопривредног земљишта за свега десетак дана”, објашњава Ђурић.

За разлику од фото-снимака из авиона, који су били махом хоризонтални јер је камера снимала под углом од 90 степени, беспилотне летелице могу да снимају терен и искоса, па се приказ добијен после лета може ротирати у свим правцима по свакој оси. При том, трошкови су мањи него кад се подиже авион с посадом. Нису потребне ни опсежне, дуготрајне припреме попут прављења плана лета и прецизног одређивања временског размака између два снимка, како би се спречиле „рупе” у снимљеном материјалу. Све то код дронова у реалном времену обавља апликација којом се рукује са – мобилног телефона.

„Беспилотна летелица се наводи апликацијом с тачношћу од једног до два метра у односу на пројектовану путању, а план лета се шаље ваздухоплову за две до три секунде”, истиче Ђурић.

На снимцима се у току обраде могу приказати и димензије било ког појединачног објекта на терену – од фудбалског игралишта до ивичњака дуж улице.

„Раније, ако се из ваздуха не сними ивичњак, што је битно за реконструкцију саобраћајница, морао је да се пошаље геометар да то накнадно учини ручно. Овде се све те димензије приказују и одређују на снимку”, наводи Ђурић.

То уједно повећава и безбедност, поготово ако се снимају неприступачни, ризични предели. Раније, када камера из авиона не „шкљоцне” у правом тренутку изнад, рецимо, кршевите планине или каменолома, онда би геометар одлазио да са земље доврши тај посао, пентрајући се по опасним литицама или стојећи на ивици провалије у мајдану. Уз употребу дрона за тим нема потребе.

Од прскања усева до откривања кварова

Употреба у геодезији је само један од бројних начина примене беспилотних ваздухоплова у цивилне сврхе. Тако се дронови данас користе, између осталог, за прскање усева, доставу производа, надзор и чување објеката… Ако су опремљене термовизијском камером, беспилотне летелице могу да на основу топлоте утврде стање изолације у зградама, откривају кварове на топловоду, лоцирају утопљенике у рекама… С намером да упозна најширу јавност с многоструком употребом дронова, Национални кластер беспилотних летелица организује презентације широм Србије.

„Позивамо све који желе да сазнају више о беспилотним летелицама да нам се јаве да се договоримо око евентуалне презентације”, истиче Сима Марковић из овог кластера.