Дивина пре Мона Лизе

Насликана у једној од гробница у Виминацијуму, у четвртом веку, представа младе жене јединствена је појава у римској уметности и прва таква нама позната.

По много чему јединствена, ова зидна слика у раскошном и модерном граду какав је био Виминацијум чуди мање од њеног мистериозног творца чије присуство управо сведочи о величини престонице Горње Мезије.

Изгледа да свако доба има свог Да Винчија и само они знају шта се дешава у њиховим душама и умовима када прекрше све каноне и правила времена у којем живе и створе нешто ново.

Дивина или Мона Лиза из Вимнацијума наша је културна баштина као и толико тога широм земље о чему тако мало водимо рачуна.
Виминацијум који је од војног логора VII Claudia Pia Fidelis легије израстао у вероватно главни град имао је среће да изнад њега не израсте ништа друго до кукуруз и друге културе. Над некада велелепним градом који се простире на око 450 хектара није никла никаква метропола на нашу радост.

То значи да без проблема може да се истражује и да иако је откопано тек око 2% града и посла има за још 300 година, ово налазиште је већ по досадашњим налазима заиста јединствено у целом свету. Многе реткости налазе се баш ту.
У дугој историји рада на откривању Виминацијума вредно је поменути прву велику донацију за археолошки рад и вероватно прву такву донацију у нашој земљи икада.

Како су пренеле Новине Сербске, приликом посете Виминацијума у лето 1902. краљица Драга дарује 100 дуката чувеном археологу Милоју Васићу који је новооткривену улицу назвао управо по њој.

Данас нам донације дају они који су дошли да нас униште јер им је много јефитиније да купе људе него оружје којим би још морали да их убију. Тако добију и рекламу гратис.

За наших живота нећемо дочекати да видимо Виминацијум у свој његовој лепоти и величини.

Ретки су делови наше земље који у себи не крију право богатство, оно које се сме и треба откопавати са задовољством, које нас при том неће отровати него ће нам проширити знања и ко зна шта ново открити.

Када би се уложило довољно новца у наша археолошка налазишта да се прописно заштите и учине приступачним свима нама и целом свету јер имамо шта да покажемо, зарадило би се тог тако неопходног новца и добробити би биле бројне.
Замислите да се овако нешто налази у Великој Британији? Мислим да би само овакво налазиште било довољно да опет умисле да су Богом дани да нас сад и одмах све поробе.

Боли не само што немамо државнике који би то препознали него што је све мање оних у народу који су тога свесни.
Док овом земљом владају неуки и неписмени који мисле да је нешто зелено зато што се по томе маже зелена фарба, уистину глупи следбеници Мамонови, наше је богатство сигурније под земљом.

Нека га чува она док на њој не буде имао ко.

Марија Алимпић

Васељенска

БОНУС ВИДЕО: