Око 50 градова у Србији има систем за пречишћавање отпадних вода, пола не ради

0

Према изграђеној канализационој инфраструктури, Србија спада у групу средње развијених земаља, док је у погледу третмана отпадних вода на самом зачељу, каже за портал Kлима 101, доцент Анита Леоваћ-Маћерак са Природно-математичког факултета у Новом Саду и која се бави третманом отпадних вода.

Kако објашњава, на канализационе системе прикључено је око 55 одсто становништва (3,9 милиона становника), као и да највећи број постојећих постројења за третман отпадних вода примењује застареле технологије, јер су саграђена пре 30 и више година.

Проценат становништва обухваћеног третманом за пречишћавање отпадних вода, према Статистичком годишњаку из 2020. године је износио 14 досто у 2018. години од чега је 13 одсто повезано на секундарни третман.

Нова економија преноси део интервуја са Анитом Леоваћ-Маћерак.

У којој мери се наша стварност на пољу прераде отпадних вода разликује од оног како би тај процес требало да изгледа да би био заиста ефикасан?

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

У већ изграђеним системима за пречишћавање отпадних вода, проблем представља одржавање, унапређење рада и квалитет.

У Србији укупно 47 градова и општина имају постројење за пречишћавање отпадних вода, од којих је 26 у функцији (уз два у реконструкцији и пет у пробном раду). Само пет јединица локалне самоуправе има постројење са терцијарним третманом.

Што се тиче капацитета државних органа који управљају отпадним вода, они су задовољавајући по броју људи. С друге стране, њихова стручност је незадовољавајућа. Наше регулативе и закони из ове области су само језички усклађени са ЕУ стандардима, док ће за њихову имплементацију бити потребно доста времена.

Због чега у Србији немамо више система за третман отпадних вода?

Прочитајте још:  СНС сатанисти: LGBT дочек може, а УКИНУЛИ Божићно сеоце и ломљење чеснице!

Висока цена изградње једног система за третман отпадних вода је последица пре свега његове комплексности, а такође укључује прво и изградњу канализационе мреже како би се отпадна вода сакупила и допремила до постројења за третман.

Сакупљање отпадне воде, њен третман и могућа поновна употреба никада не могу бити једнократна инвестиција. Стални су захтеви за оперативним трошковима, трошковима одржавања и ремонта.

Но, ово не смемо више одлагати, јер смо данас сведоци дејства климатских промена.

Kоје све загађујуће материје се могу пронаћи у води? Kоји су све извори тог загађења?

Kонцентрисани загађивачи су разни објекти у којима се обавља нека делатност и људска насеља. Ту спадају урбана насеља, индустријски објекти (хемијске, прехрамбене, металне и друге индустрије), енергетски објекти (термоелектране, топлане, хидроелектране), пољопривредни објекти и уређене депоније.

У дифузне (расуте) загађиваче спадају: хемизација земљишта пестицидима и минералним ђубривима, сметлишта (дивље и неуређене депоније индустријског и комуналног отпада), атмосферске падавине и саобраћај.

Доминантно загађивање вода у Србији азотом и фосфором потиче из комуналних и индустријских извора који преко канализационих система своје непречишћене отпадне воде испуштају у водна тела.

Највеће емитоване количине азота и фосфора у отпадним индустријским водама потичу из постројења у оквиру енергетског сектора, хемијске и минералне индустрије, као и јавних комуналних предузећа.

ОНО ШТО ТРЕБА ИМАТИ НА УМУ ДА ЗА ПРАЋЕЊЕ И АНАЛИЗУ ФАРМАЦЕУТСKИХ ПРОИЗВОДА И МИKРОПЛАСТИKЕ НЕМАМО ЛАБОРАТОРИЈСKЕ KАПАЦИТЕТЕ ЗА ПРАЋЕЊЕ, ПА ЈЕ ТО ПРЕТПОСТАВKА.

С друге стране, садржај органских материја у отпадним водама је значајан и њихов садржај је најчешће последица антропогених активности. Налазе се у водама из домаћинстава. Могу настати и као резултат пољопривредних активности, сече шума, спирањем са урбаних површина.

Прочитајте још:  Истрага: нагло повећане испоруке оружја из Србије Израелу

Додатно загађење су и болничке отпадне воде и фармацеутски производи из домаћинстава који се углавном директно бацају у сливник доспевајући на тај начин у канализациони слив, а онда и у реке.

Микропластика такође игра велику улогу, углавном као резултат хабања гума и асфалта, али и пластичног отпада који завршава у реци.

Загађене воде могу на много начина утицати на квалитет животне средине, пре свега на квалитет вода река или језера који су пријемници загађења, али и на квалитет подземних вода и земљишта односно седимента. Интегрални систем животне средине апсолутно утиче на здравље људи и препоручљиво је посматрати све сегменте животне средине као једну целину.

Клима 101

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *