Одговори Светих Отаца на питања мирјана

1) Због чега је неопходно крстити се, зар није довољно бити добар човек и чинити добра дела?

Чини ми се да они који су пуни добрих дела а не маре за Бога, личе на леш мртваца који, мада прекрасно одевен нити то осећа нити му то користи. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

          Ако је неко и добар по делима, а није запећачен водом и Духом, неће ући у Царство Небеско. (Свети Кирил Јерусалимски)

2) Могуће је трудити се живети по заповести, то јест часно и поштено, а без вере у Бога.

Душа се може супростављати греху, но не може без Бога победити и искоренити зло. (Преподобни Макарије Велики)

3) Ја верујем да постоји виши разум, који не мора обавезно бити Бог, трудим се да живим по природним законима и надам се спасењу своје душе и без вере у Христа.

Спасава се само онај који има главу Христа, а има главу Христа само онај који се налази у његовом телу, које је Црква. (Блажени Августин)

Они који верују у могућност спасења без вере у Христа, одричу се Христа, и може бити да не знају, падају у тежак грех богохулства. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

4) Да ли се при Крштењу опраштају сви греси?

Светим Крштењем изглађује се првородни грех и сви греси, учињени до Крштења. Одузима се гресима сила власти над нама. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

Исповедам једно Крштење за опроштење грехова…(“Символ вере”- саставили Свети Оци на првим Васељенским Саборима)

5) За време Крштења су ми рекли да се одрекнем сатане, но ја са сатаном нисам склопио никакав договор, па од чега онда да се одрекнем?

“Одричем се од сатане и свих дела његових…” Каквих дела? Блуда, прељубништва, нечистоте, лажи, прорицања, зависти, гатања, враджбина, раздражљивости, гнева, хуле, гатања, свађе, својеглавости.

Одричем се пијанства, празнословља, гордости, лицемерја.

Одричем се подсмевања, демонских песама, призивања духова…

Требало би нам пуно времена да све набројимо. Одричем се свега, једном речју лошега, што мрзи Бог. (Преподобни Јефрем Сирин)

6) Зашто кажу: “Кога Господ љуби, онога и кара?”

Правда Божја захтева да грешник буде кажњен за своје грехе. Ако ће грешник неизоставно бити кажњен, то му је боље да казну издржи овде и да то време претрпи благодарећи Господу, него да у будућем животу буде изложен бексоначном мучењу. (Свети Тихон Задонски)

7) Шта чинити када нас задесе било какве непријатности?

Било каква невоља да ти се догоди, немој због тога никога оптуживати осим себе, и говори: “Ово ми се догодило због мојих грехова”. (Преподобни ава Ор)

Слави Бога за све! Ове речи наносе смртну рану ђаволу, и у свакој невољи представљају за онога ко их изговара моћно средство охрабрења и утехе. Не престајте никада да их произносите (нарочито у невољама) и научите и друге овоме. (Свети Јован Златоуст)

8) Зашто, када човек оболи, говоре да га је посетио Господ?

Када се човек разболи тада и душа његова почиње да тражи Господа. И такво стање душе је добро само ако она благодари Господу. (Преподобни Јефрем Сирин)

9) Због чега се човеку шаљу болести?

Болести се шаљу ради очишћења грехова, а некада и ради смирења. (Преподобни Јован Лествичник)

Виђао сам тешко страдајуће, који телесним недугом, као каквом епитимијом, чисте душу од страсти. (Преподобни Јован Лествичник)

10) Једни говоре да је неопходно лечити се код лекара, други-да је све у Божјим рукама и да није потребно одлазити лекарима.

Као што не треба сасвим избегавати лекарско искуство, тако је нецеломудрено полагати сву своју наду у њега. Бећ, као када обрађујемо земљу користећи искуство земљорадње, а плодове молимо од Господа…тако иди лекару…но нека твоја нада неодступно почива у Бога. (Свети Василије Велики)

11) Кажу да се болести дају због грехова, а затим да их треба подносити са смирењем, но да ли је тада пожељно да молимо Господа за оздрављење?

Пожељно је тражити и молити Бога да нас исцели при чврстој одлучности да повраћај здравља и снаге ставимо у службу Богу, а никако у службу сујете и греха. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

12) Пажљиво проучавам светоотачко наслеђе, али је веома тешко следовати примерима добродетељи.

Ко се поучава лекцијама добродетељи а не испуњава их, сличан је човеку који оре а не сеје. (Свети Василије Велики)

13) Иако се трудим да живим по заповестима и да чиним добро, никако ми то не успева.

Људи који немају урођених склоности ка добру, не треба да очајавају због тога, да се опусте и не труде да живе богољубиво и добродетељно као да је то за њих недоступно и недостижно; напротив, треба добро да размисле и дају све од себе како би били на корист. Чак и ако им не пође за руком да достигну сами врх добродетељи и савршенства, но увек мислећи о себи и бринући се, они ће или постати бољи, или у крајњем случају неће бити лошији-а и то је не мала корист за душу. (Преподобни Антоније Велики)

14) Како се борити против злопамћења?

Ако те је нешто наљутило…или те неко ожалостио, то се ти, по савету Отаца помоли за њега, као за некога ко ти је учинио велико добро. Моли се од свег срца и говори: Боже!Помози брату моме и мени, ради молитава његових. Тиме се човек моли за брата свога, а то и јесте знак састрадања и љубави; и смирује се, молећи помоћ ради његових молитава: а где су састрадање, љубав и смирење, могу ли ту успети раздражљивост или злопамћење или нека друга страст? (Преподобни ава Доротеј)

15) Како одучити себе од изношења недостатака других?

Дужни смо да најпре себе исправимо од недостатака, а онда да откривамо недостатке других. (Свети Василије Велики)

16) Како се избавити од навике осуђивања других?

Зашто ми осуђујемо браћу нашу? Зато што се не трудимо да упознамо саме себе. Ко је обузет упознавањем самога себе, тај нема кад да посматра друге. Осуђуј себе па ћеш престати да осуђујеш друге. (Преподобни Серафим Саровски)

17) Говоре да не треба клеветати (оговарати), а ако је човек у суштини лош, да ли то значи да о њему ништа не треба говорити?

Постоје два случаја у којима је дозвољено о некоме говорити лоше, и то: када је неопходно са неким се посаветовати о томе како помоћи ономе који греши и онда када је потребно упозорити друге који из незнања могу доћи у општење са лошим човеком, мислећи да је добар, у случајевима када нам и свети апостол заповеда да не општимо са таквима (2. Сол. 3,14).

А ко без такве потребе говори било шта о другоме, с намером да га оцрни, он је клеветник чак и ако су његове речи истините. (Свети Василије Велики)

Ко без страсти говори о греху брата чини то из следећа два разлога: или да би га поправио, или да би поучио другога. Ако говори себи, њему или другоме без ових циљева, то говори или да би га увредио или да би га оговарао, а такав неће избећи остављеност од Бога, већ ће неизбежно и сам пасти у такав или други грех и тада ће се, разобличен и укорен од других посрамити. (Преподобни Максим Исповедник)

18) Како да се понашам ако ми причају лоше о некоме?

Никада не примај клевете на ближњега свога већ прекини клеветника следећим речима: “Пусти, брате, ја сваки дан грешим још више тешким гресима, како бих онда осудио друге?” (Свети Јован Златоусти)

19) Како да се односим према сагрешењу ближњега?

Ако можеш помогни му да устане од греха-пружи му руку помоћи; ако не можеш-ти се помоли за њега. (Свети Димитрије Ростовски)

20) Шта чинити у случају ако човек изврши без сумње гнусно дело, зар ни у том случају не треба да га осудимо?

Осуди гнусно дело а онога ко је то учинио не осуђуј. (Преподобни Серафим Саровски)

21) Шта ако онај који ме је увредио приђе и замоли опроштај, а ја нисам спреман да опростим?

Прими покајање…као да ти је послано од Бога, како не би понизио Онога који шаље и изазвао Његов гнев против себе. (Преподобни Јефрем Сирин)

Чим се неко огреши о нас, одмах смо дужни да тежимо измирењу с њим зато што ће нам се за то опростити много грехова. (Свети Јован Златоуст)

И с непријатељима, када желе мир, треба се измирити. Јер, ко не жели измирење… неће избећи казну Божју. (Преподобни Исидор Пелусиот)

22) Никако не могу да научим себе да се уздржавам кад ме вређају.

Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Преподобни Јефрем Сирин)

23) Како се избавити од непрекидне раздражљивости?

Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпељив… Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. (Преподобни Јефрем Сирин)

24) Како се понашати, када се разјасни да су речи изречене против мене биле клевета?

Ако си био оклеветан па се после открије да је твоја савест чиста, немој се гордити, но са смирењем служи Господу који те је избавио од клевете човечије. (Преподобни Јефрем Сирин)

25) Кажу да не треба одговарати на оговарања и увреде, а ако су оне неправедне?

Не враћај никоме злим за зло ни увредом на увреду, и тада ће ти смирење дати сам Господ, видећи да ти не смирујеш сам себе таквим начином. (узвраћањем зла и увреда).

Буди мудар, и уста оних који лоше говоре о теби загради ћутањем. (Преподобни Антоније Велики)

26) Не могу да разумем смисао молитве за демоне.

Ако ми будемо узносили молитве за оне који нас вређају и наносе нам зло, тада ће бити услишена наша молитва када се будемо молили и за нас саме (Свети Јован Златоусти)

27) Да ли треба критиковати човека због његових недостатака?

Никоме не износи на увид било какве његове недостатке ни због каквог разлога. (Преподобни Антоније Велики)

28) Шта радити када из неког разлога осећамо према некоме мржњу и нетрпељивост?

Ако мрзиш некога, моли се за њега и кроз молитву се ослободи сећања на зло које ти је учинио, чиме ћеш зауставити страсти; постајући дружељубив и човекољубив, потпуно ћеш истерати страсти из душе. (Преподобни Максим Исповедник)

29) Како да убедим ближње, како они не би веровали клеветама упућеним мени?

Уколико се будеш молио за оног који те клевета, сам Бог ће уразумити оне који су се саблазнили клеветом о тебе. (Преподобни Максим Исповедник)

30) Мене су оклеветали, а ја уопште нисам крив.

Оклеветали су вас… а ви уопште нисте криви? Треба да трпите са благодарношћу. Сматрајте то као епитимију за оно за шта мислите да сте криви. Тако клевета за вас представља милост Божију. Потребно је да се обавезно измирите са оним ко вас је оклеветао. (Епископ Теофан Затворник)

31) Зашто говоре да неосновано вређање треба подносити са смирењем?

Кроз неосноване боли (увреде) и страдања ми се присаједињујемо Крсту Христовом и из њега црпимо силу крстоносну, очишћујућу, освећујућу, и благодат Божју задобијамо. Пут је тесан и страдалан, пут који води право у рај… Свака напрслина на њему, коју са благодарношћу поднесемо јесте венац Божји који је већ стављен на нашу главу. (Свети Теофан Затворник)

32) Шта радити, ако човек јавно греши а нас уче да све трпимо у смирењу и да се не гневимо.

Колико од тебе зависи, никоме не давај повода за мржњу и свађу (непријатељство). Ако видиш да се на било који начин нарушава богобојажљивост ти се непоколебљиво приклони истини, бори се за њу храбро, ако треба до смрти но и у том случају не гневи се у души, задржи добро расположење, а успротиви се само греху. (Свети Јован Златоусти)

33) Говоре, блажени сте ако вас вређају. Да ли то значи да треба да тежим к томе како би ми се сви ругали и вређали ме?

Да не помислиш како саме увреде, без обзира какве да су чине блаженим онога ко их прима, Христос их (увреде) појашњава са два случаја: када их ми трпимо Њега ради и када су оне настале без икаквог разлога. Ако нема ни једног ни другог то онај ко их подноси не само да није блажен већ је и несрећник. (Свети Јован Златоусти)

34) Шта чинити ако нам општење са другим из разних разлога не причињава радост већ чак напротив?

Када се код тебе појави осећање зловоље и мржње према брату твоме, нека не престане твоја некадашња похвала о њему, у разговору са другима, пази да се међу твоје речи не увуче прекор и куђење, већ говори о њему усрдно похвално, моли се за њега као за самога себе и ускоро ћеш се ослободити  од злокобне мржње. (Преподобни Максим Исповедник)

35) Говоре нам да је неопходно опростити увреде. Али у животу је то доста тешко учинити.

Ако те неко увреди, не гневи се на њега, већ му истога часа опрости и моли се за њега Богу да би му и Бог опростио. И ако твоје срце то не жели ти га натерај и убеди и моли се Господу да би ти помогао да победиш самога себе и телесно мудровање. Јесте тешко, али се то тражи од хришћана. Потребно је да опростиш ближњем ако и сам желиш да добијеш опроштај од Бога, Опрости, и теби ће се опростити, ако ти не опростиш ни теби се неће опростити. Страшно је то али истинито, јер Свето Јеванђеље тако учи. (Свети Тихон Задондски)

36) Како да одредимо која је страст код нас најизраженија, да бисмо започели да се боримо с њом?

У одговору на ово питање ће нам помоћи прича о једном подвижнику који је своме старцу упутио слично питање: против које страсти, пре свих, треба се борити? Старац је одговорио: бори се против оне која се тог часа бори против тебе, и сматрај да је она главна код тебе. (Свети Теофан Затворник)

37) Говоре да сновима не треба веровати, а уједно и да је сан од Господа?

Велика је истина то правило да не треба веровати никаквим сновиђењима. Јер снови најчешће не представљају ништа друго до демонска исмевања и забаве над нама. Ако се држимо овог правила ми понекад нећемо примати ни сновиђења која су нам послата од Бога, но због тога се љубвеобилни Господ Исус неће разгневити на нас, знајући да ми то чинимо из страха од демонских подвала. (Блажени Дијадох)

38) Постоје веома благочестиве жене, које редовно долазе у храм, но пре свега да би ту сусреле неке с којима ће претрести новости.

Ко у храму Божијем непрекидно празнослови тај одлази не само без користи већ и са штетом. (Свети Василије Велики)

39) Говоре да вера у Бога и пијанство не могу заједно.

У пијанству нема места за Господа, пијанство одгони Духа Светога. Дим одгони пчеле, а неумерено пијење одгони духовне дарове. (Свети Василије Велики)

Пијанство је почетак безбожја јер оно помрачује ум којим се обично најбоље спознаје Бог. (Свети Василије Велики)

40) Како се сачувати од греха, када је свуда толико саблазни?

Када паднеш у било који грех, замисли Страшни Суд и Судијy, и тим страхом уздржавај се од злих похота (жеља). (Свети Василије Велики)

41) Понекад ми маловерујући људи постављају питања у вези Светог Писма, но на нека од њих ја не знам да одговорим, а непријатно ми је да покажем свихе незнање јер могу рећи: “Како то, ти верујеш а не знаш?”

Могу ли ја нека места из Библије да тумачим по своме, расуђујући на основу свога црквеног опита?

Не би требали сами да тумачимо Свето Писмо јер то представља не малу опасност за неверујуће. Када не знаш, најбоље је да ништа не говориш, зато што говорити о Светом Писму по своме разуму јесте безумље. (Преподобни Варсануфије Велики)

42) Црква осуђује бављење јогом и физичке активности којима се тежи бестрашћу, али у исто време и у православљу се достозање бестрашћа сматра једном од врлина. Како се до ње стиже?

Да би достигли бестрашће и богатство дарова, чудотворство и моћ прозорљивости, неки изнурују своја тела; но они бедни не знају да, не такав труд, већ пре свега смирење јесте матер тих дарова. (Преподобни Јован Лествичник)

43) Одакле почети да би се задобило смирење?

Знај да смирење није ништа друго већ све људе сматрати бољим од себе. Научи свој језик да говори: опрости ми, и задобићеш смирење. Пре свега, не сматрај себе низашта и то ће породити у теби смирење…Бој се (чувај се) да постанеш познат по било ком свом делу. (Преподобни Антоније Велики)

44) Може ли хришћанин било шта мрзети?

Мрзи све оно што штети души твојој. (Преподобни Антоније Велики)

45) Зашто Господ шаље човеку искушења?

Искушења се шаљу на једне ради уклањања већ учињених грехова, на друге да би прекинули са гресима које управо чине, а на остале ради оних (греха) које би ускоро учинили; осим оних који се шаљу да би испитали човека – као код Јова. (Свети Максим Исповедник)

46) Могу ли се рачунати у грех човечије страсти?

Једна је суштина страсти, а друга греха. Суштина страсти је: грех, сујета, сластољубље, мржња, зла похота и томе слично. Док је суштина греха у самом дејству страсти, када неко своје страсти задовољава на делу, то јест извршава их… то су дела која су побуђена страстима; јер, могуће је да човек поседује страсти али да не чини по њима. (Преподобни ава Доротеј)

47) Да ли је обавезно молити се пред постављеним столом?

Сто за којим се не моли Богу ни по чему се не разликује од јасала животињских.  (Преподобни Јован Дамаскин)

48) Никако не могу да савладам себе – веома волим да једем.

Овладај својим цревима, како она не би овладала тобом. (Преподобни Јован Лествичник)

49) У среду и петак не једем месо, спроводим вишедневне постове, но никакве духовне користи од тога не примећујем.

Вара се онај који сматра да је пост само уздржавање од хране. Прави пост јесте удаљавање од зла, обуздавање језика, савладавање гнева, укроћавање похота, прекидањем са клеватама, лажима и кривоклетствима. (Свети Јован Златоуст)

50) Како одредити меру у спровођењу поста?

Мера узимања хране, по мишљењу светих отаца, подразумева ону количину хране дневно, после чијег узимања би се још увек осећала глад. Таква мера чува душу и тело у равнотежи не дозвољавајући човеку да падне у неумерени пост и тиме раслаби тело, ни у преједању и тиме угуши дух. (Преподобни Касијан Римљанин)

Опште правило умерености у уздржавању састоји се у томе, да сваки саобразно снази, телесној моћи и узрасту узима онолико хране колико је потребно за одржавање здравог тела а не колико изискује наша жеља за засићењем. (Преподобни Касијан Римљанин)

Свакоме је мера и лични учитељ – сопствена савест. (Преподобни Касијан Величковски)

51) Волим да пробам укусну храну.

Чим си сит ништа не пробај, остављај место Светом Духу. (Преподобни Серафим Саровски)

52) За време Петровог поста су најчешће веома велике врућине и ја понекад дозволим себи да купим сладолед. Да ли се та ситница сматра грехом с обзиром да у свему осталом ја извршавам (спроводим) пост?

Ако неко почне говорити: зар је важно ако ја кажем пар речи? Зар је важно ако мало беспосличим, зар је важно ако погледам ову или ону ствар? Од тога: зар је важно ово, зар је важно оно, пада се у лошу навику и неприметно се почиње пренебегавати оно што је заиста велико и важно. Треба да се трудимо да се старамо и о ономе што је лако како би оно и остало лако и како не би постало тешко: јер и врлине и греси почињу од малога и нарастају или у велико добро или велико зло. (Преподобни ава Доротеј)

53) Узнемирава ме то што понекад када сам болестан морам да нарушим пост.

Ко једе због телесне немоћи, а не ради наслађивања, Бог га не осуђује. (Преподобни Јован и Варсануфије)

54) Можемо ли после строгог поста дозволити себи мало опуштања или је потребно да се придржавамо уздржања и после поста?

Строги пост, ако за њим последује велико неуздржање у храни, не рачуна се ни у шта, и као последица тога, убрзо ће наступити страст чревоугађања. Најразумније је са умереношћу уностити у себе храну сваки дан као у време дугог и строгог поста. (Преподобни Јован Касијан)

55) Зашто је неумерено строги пост непожељан?

Неумерено неједење изазива не само слабљење постојаности и одлучности душе већ и свршавање молитава чини беживотним и млаким услед раслабљености тела… Неумерено уздржање је штетније од преједања јер од последњег је кроз покајање могуће прићи правилном посту, а од првог није. (Преподобни Јован Касијан)

56) Шта је то душевни пост?

Постоји пост телесни, постоји и пост душевни. При телесном посту тело се уздржава од хране и пића; при душевном посту душа се уздржава од злих помисли, дела и речи. Прави постник се уздржава и од празнословља, нечистих мисли, маштања, клевете, осуђивања, ласкања, лажи, и сваког злоречја. Речју, прави постник је онај који се удаљава од свакога зла. (Свети Василије Велики)

57) Понекад ме при расправама обузме осећање  гнева и раздражљивости. Да ли се у тим случајевима треба уопште расправљати и доказивати оно што је очигледно?

Када сусретнеш човека који воли да се расправља и ступа с тобом у борбу против истине и очигледног, ти прекрати спор и удаљи се од њега…Јер као што прљава вода не служи низашта већ само да поквари и најбоље вино тако и зле беседе кваре људе добродетељне по животу и нарави. (Преподобни Антоније Велики)

58) Како се односити према похвалама за учињен труд, када је по општем признању тај труд вредан хвале?

Не узноси се својим делима, ма каква да су…Ако те почну хвалити за твоја дела, не радуј се томе и не наслађуј се тиме: сакривај их, колико год можеш; не дозволи себи да било коме говориш о њима, својски се труди у томе како те људи не би хвалили. (Преподобни Антоније Велики)

59) Зар није грех гордити се због својих дела?

Не буди славољубив и у срцу свом не гаји самохвалу, говорећи: ја сам то и то урадио, у томе и томе сам успео. Такве помисли одишу таштином и ко се њима испуни постаје станиште нечистих духова. (Преподобни Антоније Велики)

60) Како сузбити самохвалисање?

Када наиђе самохвалисање, сабирајте тада све из прошлости чиме се, по својој савести, не можете похвалити и њима угушите помисли самохвалисања као што мали пламичак затрпавају земљом како од малог пламена не би настао велики пожар. (Свети Теофан Затворник)

61) Говоре да нас Бог љуби и да смо и ми дужни љубити Бога, но истовремено нас упозоравају на страх Божји. Али, каква је то љубав која се заснива на страху?

Ко испуњава вољу Божију због страха, тај је тек почетник: јер он не чини добро ради самога добра, већ услед страха од казне. Други међутим испуњава вољу Божју, љубећи Га нарочито због тога да би Му било благоугодно: тај је познао шта значи бити с Богом. Он поседује истиниту љубав и та љубав га уводи у савршени страх; такав се боји Бога не услед страха од казне, већ због тога што, окусивши сладост пребивања с Богом, страхује да је не буде лишен (сладости). (Преподобни ава Доротеј)

62) Како то, живети у страху Божјем?

Два су вида страха: ако не желиш да чиниш зло, то се бој Бога и не чини; а ако хоћеш да чиниш добро, то Бога се бој и чини. (Преподобни Серафим Саровски)

63) Понекад, када треба донети одлуку у противречној ситуацији, не знаш како поступити ни с киме се посаветовати.

Када хоћеш да разрешиш неку недоумицу, замршену ствар, то тражи од Бога да ти открије шта је Његова воља у вези те ствари и наравно на такав начин ћеш разрешити проблем.  (Преподобни Марко Подвижник)

64) Понекад у неким ситуацијама сам принуђен да говорим оно што не мислим.

Не буди дволичан ни у речима, ни по расположењу (настројењу) савести. Јер се такав по Писму ставља под клетву (Сир. 28,15). (Преподобни Марко Подвижник)

65) При исповести се кајем и исповедам за конкретне помисли и грехове. Да ли њих треба да исповедам сваки пут?

Ко бива обузет било каквим страстним помислима или ожалошћен и увређен од некога а то не исповеда, он тиме сам појачава дејство тога у себи, то јест, даје помислима још већу снагу да га муче. Али, ако се он почне борити и супростављати својим помислима (кроз исповест) то ће и страст слабити и неће имати ту снагу да га савлада и да му наноси печали; на тај начин, мало-по мало подвизавајући се и добијајући помоћ од Бога, он ће савладати и саму страст. (Преподобни ава Доротеј)

66) На исповести ме духовник саветује да се кајем за грехе, а моји греси су незнатни, ја живим по заповестима: не крадем, не чиним прељубе…

Шта то значи? Зар је то велики грех?, какав је то грех?, то и није грех!- тако расуђују они који се не старају за своје спасење. Немој тако размишљати о гресима, да су неки неважни: сваки грех представља нарушавање Закона Божјег, и супростављање вољи Божјој. Од беспослице, од наизглед безначајних сагрешења неприметно се прелази на велике грехопаде. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

67) Зашто се убрзо после покајања враћају већ исповеђени греси?

Када, по благодати Божјој, грешник приступи у скрушености због грехова својих, кајући се и престајући да греши, демон од њега одступа. У почетку он не узнемирава онога који се покајао, зато што је тај у прво време пун ревности, која као огањ, сажиже демоне и као стрела рањава их. Али, затим, када ревност почне да хлади, почиње и демон издалека са својим предлозима, обасипајући сећањима на преживљена задовољства и позивајући опет на њих. Не одбаци ли те помисли одмах, онај који се покајао, оне ће се ускоро претворити у жељу; ако се и овде не опомене и не поврати себе у стање претходне трезвености, то пад није далеко. Из жеље се рађа склоност ка греху и решеност: грех је учињен, за његово извршење чека се само прилика. Укаже ли се и она-грех ће се извршити. (Свети Теофан Затворник)

68) Ја сам учинио веома озбиљан грех и не надам се да ће ми Господ опростити.

Господ зна слабости наше природе, када ми, спотакнувши се падамо у било какав грех, тражи од нас само то, да не очајавамо већ да престанемо грешити и да похитамо на исповест. И ако ми то учинимо, Он нам обећава брзо помиловање, јер је Сам рекао:”ко падне, не устаје ли? ко зађе, не враћа ли се?” (Јер. 8,4). (Свети Јован Златоусти)

69) Ретко се причешћујем, јер сматрам себе недостојним.

Тајни причешћа приступајте без имало сумње. Ако приступате с вером у Господа, присутног у Тајнама, благодарношћу и решеношћу да све своје снаге ставимо у службу Њему Једином нећемо се колебати због недостојности. Потпуно достојним причасником нико себе не може учинити. Сви се ослањају на милост Божју. И ви тако чините. Господ воли оне који се причешћују и милостиво снисходи недостатцима ако имају наведено настројење духа. Касније ће само причешће мало по-мало исправити све недостатке… Ви целога себе с детињом вером предајте Господу у молитви… И Он ће благоизволети да то прими и све уреди. (Свети Теофан Затворник)

70) У нашем засеоку живи народни лекар, који у кући има пуно икона и лечи молитвом чак и безнадежно болесне људе. Истина, он не одлази у цркву и говори да то и није неопходно. Да ли се треба код њега лечити?

Ако речи учитеља и дела његова нису сагласни са учењем светих отаца то им не треба одлазити чак ако би они и мртве васкрсавали и многа друга чудеса творили. (Преподобни Симеон Нови Богослов)

71) Црква не признаје оне који врачају, али, међу њима су и они који лече од болести. Шта у томе има лошега?

Као што трговци поробљавају, нудећи малој деци пирошке, слатко воће и томе слично често их ловећи таквим мамцима и лишавајући их слободе, па чак и живота, исто тако и чаробњаци, обећавајући излечење од болести лишавају човека спасења душе. (Свети Јован Златоусти)

72) Лекари алтернативне медицине (називају их и екстрасенсима) не одричу се Бога, чак напротив, саветују да се пре лечења оде у цркву и да се причести, да се очитају молитве. Како се односити према њима?

Ако и име Свете Тројице призивају приликом деловања, ако буду и свете призивали, ако и знамења крста чине, треба од таквих бежати и клањати се. (Свети Јован Златоусти)

73) Недавно сам почео да одлазим у цркву, како да започнем духовни препород, како да почнем духовни живот?

Ко хоће да приступи Господу, да се уподоби вечном животу, да се приброји обитељи Христовој… Тај треба да почне од тога да пре свега поверује у Господа… У њему треба непрестано да пребива молитва са вером и надом у Господа, увек очекујући Његову посету и помоћ. Затим, због присуства греха у њему, треба да принуди себе на свако добро дело, на испуњење свих заповести Господњих…Да принуђава себе на љубав, онај ко нема љубави, да принуђава себе на кротост онај ко нема кротости да принуђава себе ка томе што би га чинило милосрдним, како би срце у њему постало милостиво… Када га омаловажавају-да буде великодушан, када га понижавају или бесчасте да не узнегодује; треба да принуђава себе на молитву онај ко нема духовну молитву. У оваквом случају Бог, видећи да се човек толико подвизава и против воље срца с напором обуздавајући себе, даје му праву духовну молитву, даје му истинску љубав, истинску кротост, истинску доброту и, једном речју испуњава га духовним плодовима. (Преподобни Макарије Велики)

74) За време молитве често мисли одлутају ка световним проблемима.

Као што није могуће једним оком гледати на небо, а другим на земљу, тако ни уму није могуће старати се и о Божјем и о световном. Што ти неће бити од помоћи када се одвојиш од тела о томе је непотребно старати (бринути) се. (Преподобни ава Исаија)

Сећај се благолепија небесних блага и нећеш се оптерећивати земаљским страстима и земаљским насладама. (Преподобни Нил Синајски)

75) За време молитве и против моје воље, јављају се разне помисли.

Ђаво добро зна како је велико благо-молитва и зато свом снагом напада онога који се моли. (Преподобни Макарије Египатски)

Помисли, које против наше воље улећу и настањују се у срцу, по правилу заглађује Исусова молитва произнесена умом из дубине срца. (Преподобни Исихије Јерусалимски)

76) Веома је тешко извршавати вечерње молитвено  правило.

То је због тога што увече не постоји жеља за молитвном код оних који нису овладали собом како би макар мало омекшали своју душу… Завршавајући, например, своје јутарње молитве они мисле да су у односу према Богу све тиме испунили; затим цео дан само посао за послом, а на Бога и не помисле; тек се  увече сете да ускоро опет треба почети са молитвом… Ето ту неправилност (није ли она веома распрострањена?) треба исправити: то јест треба чинити тако како се душа не би Богу обраћала само онда када стојиш на молитви, већ и током целога дана колико је то могуће непрекидно душу узносити к Њему и пребивати с Њим. (Свети Теофан Затворник)

77) Како спречити расејаност мисли при молитви?

Треба учинити напор да сачуваш пажњу, знајући унапред да ће мисли одлутати. Затим, када за време молитве она одлута,-врати је; опет одлута-опет је врати; тако сваки пут. Али сваки пут, оно што буде прочитано када је мисао одлутала-и наравно, без пажње и осећања-не заборави да прочиташ поново; ако би твоја мисао и неколико пута одлутала на једном истом месту, ти га исто толико пута прочитај, све док га не прочиташ са разумевањем и осећањем. Савладаш ли једном ту препреку – следећег пута може бити она се неће ни повратити или, понови ли се неће више имати такву снагу. (Свети Теофан Затворник)

Треба се молити тако како би ум био у потпуности сабран и сконцентрисан… За време молитве ми можемо одржати пажњу ако будемо свесни, да приносимо духовну жртву. (Свети Јован Златоусти)

Ако ти сам не слушаш своју молитвну (због расејаности) како можеш тражити да је Бог чује?  (Свети Јован Златоусти)

78) Како навићи себе на непрекидно молитвено обраћање к Богу?

Неопходно је током целога дана призивати Бога, из срца, кратким речима, у зависности од потребе душе и текућих послова. Било шта да почињеш говори, например: благослови Господе! Завршаваш ли посао – говори: слава Теби, Господе, – и то не само језиком већ и осећањем срца. Ако се нека страст појављује-говори: спаси, Господе, погибох…

Али, да би душа почела да тако призива Господа, потребно ју је унапред приморати да све чини у славу Божију- свако своје дело, велико и мало…При сваком делу треба да се сећамо Бога, и то не тек тако већ са страхом да не учинимо какву неправду и тиме не ожалостимо Бога.

Но да би и то, делање свега у славу Божју, душа испуњавала како треба, потребно ју је устројити од раног јутра, пре него што човек изађе на посао свој, на своје делање до вечера.  (Свети Теофан Затворник)

79) Сваки дан повећавам број прочитаних молитава. Да ли правилно поступам?

Треба знати да се суштина молитвеног подвига састоји не у количини прочитаних молитава већ у томе да прочитано буде прочитано са пажњом и саучествовањем срца…Добра је количина, када она даје квалитет. Квалитет истинске молитве је у томе да ум буде усресређен (на молитву) са пажњом, а срце да саосећа (саучествује) уму. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

80) Молитвено правио испуњавам дисциплиновано, на исповести набрајам све грехе, а све ми се чини да је то недоречено и недовољно.

Више скрушености због грехова приликом набрајања зато што је то неопходно. Више молитвених уздаха из срца при читању молитава јер је и то потребно. (Свети Теофан Затворник)

81) Како се избавити од гордости?

Није мали подвиг савладати гордост. Средства за ослобођење од ње јесу тајно чињење добрих дела и честа молитва, а предзнак (наговештај) ослобођења јесте незлобивост на онога који нас оговара или оцрњује. (Преподобни Максим Исповедник)

82) Ја увек имам новца и умем да га зарадим-да нисам среброљубац?

Страст среброљубља се открива у томе ако ко узима са радошћу а даје са тугом. (Преподобни Максим Исповедник)

83) Неки цео живот проведу у јавним гресима, све до смрти, и Бог их не кажњава.

Ако ко јавно греши и не каје се, не сналазе га никакве невоље све до смрти, то знај да ће суд над њим бити без милости. (Преподобни Марко Подвижник)

84) Понекад, чим угледамо некога да проси пожелимо да дамо милостињу, али, приближивши се, жеља неочекивано ишчезне. Да ли у таквом случају дати милостињу?

Када хоћеш да даш милостињу, а појаве се сумњичаве помисли које те одвраћају од тога, тада испитај своје помисли, и ако нађеш да потичу од твога тврдичлука, то дај и више од онога што си иначе намеравао да даш. (Преподобни Јован и Варсануфије)

85) Тешко је спасти се у овом злобном и развратном свету.

Хоћеш да се спасеш? – Пребивај у Цркви и она те неће изневерити. Црква је ограда: ако си ти унутар те ограде, неће те зграбити вук; а ако изађеш ван, растргнуће те звери. Не избегавај Цркву, нема у свету ништа јаче од ње. Она је твоја нада, у њој је твоје спасење. (Свети Јован Златоуст)

86) Немам снаге и трпљења да живим у породици. Хоћу да идем у манастир.

Да би живео у манастиру, потребно ти је далеко више трпљења. (Преподобни Амвросије Оптински)

87) Које је добро дело више од свих?

Оно које се изврши у тајности и за које нико не зна. (Преподобни Пајсије Велики)

88) Заповест “Не чини прељубу” поштујем али не могу да се обуздам да са насладом не посматрам лепе жене.

Не говори: шта с тим ако сам са задовољством погледао лепу жену? Ако ти чиниш прељубу у срцу, то ћеш се ускоро осмелити да извршиш то и на делу. (Свети Јован Златоуст)

Ако хоћеш да гледаш и да се наслађујеш погледом то увек гледај своју жену и воли је; то не забрањује ни један закон. Ако будеш гледао туђу лепоту, то ћеш ожалостити и своју жену, одвраћајући свој поглед од ње, и ону коју гледаш, јер чиниш то супротно закону. (Свети Јован Златоуст)

Укроћуј коња свога чврстом уздом, како се он не би, гледајући овамо и онамо распалио похотом на жене и како не би тебе, свог јахача, збацио на земљу. Моли се Богу да би Он одвратио “очи твоје, да не гледају ништавила (Пс. 118. 37). Буди храбар, брате, јер си смртан и кратког века; не дозволи да због мало привремене насладе изгубиш живот вечни. (Преподобни ава Доротеј)

89) Волим да се лепо облачим и тиме привлачим пажњу мушкараца. Шта је у томе лоше? Ја тиме не варам мужа, а женама је увек пријатно да буду у центру пажње.

Жена која се лепо облачи због тога да тиме подстакне пожуду неуздржаних, већ чини прељубу у срцу своме. (Свети Васијије Велики)

90) Без обзира на то што постим, блудна страст не престаје.

Ко покушава једним уздржањем да савлада ову невољу, тај је сличан човеку који мисли да ће допливати са пучине, пливајући једном руком. Придодај уздржању смирење; јер прво без последњег не доноси корист. (Јован Лествичник)

Не треба мислити да се савршено срце и чистота тела може достићи једино постом који се састоји од уздржања од телесне хране. Не, томе је потребно присајединити још и пост душе. Јер и она има својих штетних дејстава од којих ако се не одлучимо, пашћемо у поноре сладострашћа. (Преподобни Јован Касијан)

91) Стално ми наилазе страстне помисли. Како да их одагнам од себе?

Немој се праћкати са својим страсним помислима тако што ћеш се мислено препирати с њима, већ се истог часа обрати Господу с молитвом против њих…Само не прекидај усрдно мољење. (Свети Теофан Затворник)

Свом снагом се супростављај демону блуда. Одбацуј од себе помисли које ти шаље, зато што се од варнице може разгорети пожар и од лудих мисли умножити луде жеље. Труди се да ишчезне и свако сећање на њих. (Преподобни Јефрем Сирин)

92) Да ли је православно имати самоконтролу над собом како не би дозволили рђаве помисли?

Један од начина трезвеноумља јесте: пазити непрекидно на маштања или на предлоге; јер без маштања сатана не може убацивати помисли. Други- имати дубоко у срцу увек мир (тишину), не одговарати ни на какве помисли и молитит се.

Следећи- непрекидно у смирењу призивати у помоћ Господа нашег Исуса Христа.

Још један начин-имати у души непрестано сећање на смрт.

Сви ови напори, попут вратара спречавају улаз рђавим помислима. (Преподобни Исихије Јерусалимски)

93) Зар није хришћанину дозвољено да се разоноди и провесели у добром друштву?

Ако би укусна јела била понуђена и постављена било коме, а ако би унутар њих био сакривен смртоносни отров, претпостављам, познавајући људе, да се нико не би усудио да их окуси – иако храна била и слатка, јер је унутра отров. Тако су варљиве утехе мирске, пирови, весеља, музика и остале бесмислене демонске утехе. У њима је отров духовни, и то јадни човек не види. (Старац Теодор Санаксарски)

94) Шта чинити како би се одолело сумњи у вери?

Хулне помисли или неверје долазе директно од ђавола… и молите се… чините за време јутарњих и вечерњих молитава по три поклона са речима:Господе, оснажи ми веру… јер ме враг смућује, сејући помисли неверја… И даће Господ. (Свети Теофан Затворник)

95) Шта да чиним ако ме упорно опседају помисли хуле на Бога?

Мучи вас дух хуле. Не само да се хулне мисли јављају и погађају вас, већ чујете и речи у ушима. Демон их производи. Чини он то стога, да би вас смутио и лишио вас храбрости за молитву. И то је његов циљ, нећете ли се сагласити са неком хулом, чиме бисте пали у грех хуле, а затим у очајање. Супротно свега демонског – прво… Не смућујте се, никако не мислите да су то ваше помисли, јер оне директно долазе од демона. Затим, против тих помисли и речи – мислите и говорите супротно. Он сугерише рђаво о светом, а ви говорите: лажеш, лукавче; он је ево овакав… Тако против свега- и све говорите док не одступи. Закључите овако: нека си проклет хулниче, нека се то обрати на твоју главу! Обратите се Господу следећом молитвом: отварам душу моју пред Тобом, Господе! Ти видиш да ја нећу такве помисли и не призивам их. Све сеје враг. Одагнај га од мене! (Свети Теофан Затворник)

96) Ако је човек саздан по образу и подробију Божјем, откуда код њега таква духовна прљавштина и нечистота срца?

Нечистота срца происходи од ђавола који се у Светом Писму често и назива духом нечистим, а у црквеним молитвама, при истеривању злог духа – именује се духом страним, гадним и одвратним. Он је то, тај нечисти дух, учинио после свога отпадања од Бога, гадним сасудом сваке нечистоте, греха, оскрнивши на почетку својим нечистим дахом срца првих људи, дубоко заразивши нечистотом греха биће њихово – душу и тело, предајући ту нечистоту као наследну болест, свем њиховом потомству, чак до нас, и оскрњавајући, нарочито неопрезне и неверујуће, до свршетка света. (Праведни Јован Кронштатски)

То да смо по образу Божјем је наше својство дато нам рођењем, а да будемо по подобију зависи само од нас и то је у могућности, стиче се у животу посредством добродетељи. (Свети Григорије Ниски)

97) Зар је могуће да је ђаво тако моћан и да има власт над људским душама?

Ако човек сам собом не даје повода сатани да га потчини својем утицају, то сатана никако не може да овлада њиме насилно. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

98) Понекад учиниш добро дело и почнеш се гордити, обузме те уображеност.

Да бисмно сузбили навику уображености, најважније је да свако добро приписујемо Господу као дародавцу сваког добра… И Њему да благодаримо… Да ли је код нас све у реду? Наравно да није. Ето, помињите управо те неисправности… Оне ће сакрити од ваших очију оно што је исправно… И неће бити уображености. (Свети Теофан Затворник)

99) Да ли је истина да треба углавном ћутати и избегавати пуно причања?

Догађа се да човек изгледа ћутљив, но ако он у своме срцу осуђује друге, тада он увек прича. А постоје и такви који по цео дан говоре језиком, али унутар себе држе молчаније баш зато што никога не осуђују. (Преподобни Пимен Велики)

100) Зашто непоштени људи живе у изобиљу, а мене, верујућем човеку, осим животних тегоба ничега нема довољно?

То вам говори да није циљ нашег живота да срећно проживимо на земљи, већ у томе да било срећни или несрећни, свеједно потрудимо се да добијемо вечно блаженство у другом животу. Тако увек треба да се односимо према свом стању, како не би изашли из области намера Господа којима он промишља о животу свакога на земљи. Подносити невоље на земљи је боље него радовати се. Њих нам Бог шаље да би нас пробудио из учмалости, прекинуо наше неправде и грехе, привео нас покајању и очишћењу, прослављању и покорности Богу, храбрости, трпељивости у славу Божју и другим добродетељима. Било какве невоље да имате, из ових разлога Божјих су вам дате. Подносите своје невоље и не намеравајте да одступите од тога што је Божји промисао, већ тражите смирење у вољи Божјој, увек премудрој и благој. (Свети Теофан Затворник)

101) Моја сестра се увек трудила у славу Божју, свима је била пример хришћанске добродетељи, но одједном је тешко оболела и после великих мука умрла. Зар није она заслужила бољи удео? Ми смо сви веома потиштени и не налазимо себи утехе од потиштености.

Није могуће не туговати, али бити веома потиштен не би требало. Она није умрла. Она је жива, само је се преселила у други свет. Тако то и прихватите, да је она жива само на другом месту и у другом облику. Било би жалосно кад не би било основа да верујемо да је она нашла милост у Господа. Какви су њезини греси? Веровала је и служила Господу према својим могућностима. Како нема човека без греха, то их је, наравно и она имала. Но, ето, Господ је послао тешку болест и њој су уништени сви ти греси – немоћи и слабости. Ако не сумњате да је она нашла милост Божју, каквог смисла имају плач и туга неизмерна? Боље је молите се, и молите се духом покајним и усрдним…Да ли ће растанак бити дуг? Наравно да неће – сутра ће мо и ми тамо прећи. (Свети Теофан Затворник)

102) Говоре да је се бескорисно молити за преминуле јер је њихов удео већ одређен по делима њиховим. Да ли се онда треба молити за умрле, и ако треба, зашто?

То је дуг братске љубави. Док се верни не разделе последњим судом, сви они, и живи и умрли чине једину Цркву. И сви смо ми дужни да се један према другоме односимо као чланови једног тела: у духу доброчинства и општења у љубави и живи и умрли не раздељују се умирањем. Говоре: “Њихов удео је одређен”…Удео преминулих не сматра се решеним до свеопштег суда. До тада ми никога не можемо сматрати коначно осуђеним; и на тој основи ми се молимо, утемељујући своју наду на неизмерном милосрђу Божјем… Ми не можемо да не помињемо родитеље, браћу, сестре, родбину и познанике. И зато узалуд вичете: зашто? Љубав ће своје чинити – помињаће. (Свети Теофан Затворник)

103) Понекад добијамо оно зашта се помолимо, а понекад се исто тако молимо за неко дело или потребу али не добијамо.

Прижељкуј да се дела твоја остварују не како мислиш да би то теби одговарало, већ како је то Богу угодно. (Свети Григорије Ниски)

Моли се, чекај жељено, али не одлучуј унапред шта ће и како урадити Господ већ предај целога себе вољи Његовој спреман да с пуном покорношћу примиш од Господа оно што ти по Својој вољи буде послао. Недостатак такве покорности слаби молитву и лишава је њене снаге: у том случају молитва има следећи смисао: хоћеш, нећеш Господе, дај. (Свети Теофан Затворник)

104) У књижарама је пуно књига у којима је изложен другачији поглед на хришћанствно. Можемо ли их читати?

Чувај ум и срце од лажног учења, не причај о хришћанству са људима зараженим лажним мислима, не читај књиге о хришћанству написане од лажних учитеља. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

105) Кажу да православном хришћанину не приличи да чита световне књиге, али међу њима се налазе и нека дела вредна пажње?

Да би сазнао да ли су заиста вредне пажње, треба их прочитати, а читајући сусретнеш такве догађаје и ликове, да Бог сачува! Чувајте своју чисту главицу. Да не би морао да чистиш… Зато… Најбоље је не читати. Када вам неко од добронамерних људи препоручи неку књигу коју је прочитао, можете и ви прочитати. Али, немојте у томе претеривати. (Свети Теофан Затворник)

106) Само што почнем са читањем духовне литературе, спопадне ме дремеж.

Када због унинија наиђе дремеж и омета нас у започетом делу, тада треба да станемо на молитву и да не престајемо молити се и Господ ће одагнати дремеж молитвом. (Преподобни Јован и Варсануфије)

107) Зар осим духовне литературе не треба ништа друго читати?

Да, јер читајући само Јеванђеље или Нови Завет, можете проживети цео век. Увек га ишчитавај и нећеш га дочитати. Сто пута прочитај и опет ће свеједно бити недочитано. (Свети Теофан Затворник)

108) Да ли можемо код куће да читамо Јеванђеље седећи?

Јеванђеље можемо читати седећи али не слабећи трезвеност. (Свети Теофан Затворник)

109) Желим да учиним добро дело: и Цркви и људима на корист али нисам сигуран да ћу у томе успети – искрено говорећи бојим се да тиме не привучем пажњу сатане и да не почне да ми се свети (због доброг дела).

Испуњавајући заповести, ти ћеш бити моћан у сваком делу, и дело ће твоје увек бити добро. Јер , бојећи се Бога ти ћеш из љубави према Њему све добро чинити. А ђавола се не бој: ко се боји Бога, тај одолева ђаволу: против њега је ђаво немоћан. (Преподобни Сарафим Саровски)

110) Често ми пребацују да сам богат, а богатоме је тешко ући у Царство Небесно, као што је камили проћи кроз иглене уши.

Бог те је учинио богатим како би ти помагао убогима, и тако спасавајући друге искупљивао своје грехе; дао ти је новац, не да би га ти расипао на своју погибао, већ да би га раздавао на своје спасење. (Свети Јован Златоусти)

111) Како се ослободити од привезаности за земаљске ствари и задовољства?

Веруј у Бога, имај увек и у свему уздржање, непрекидно се сећај смрти и пролазности свега тварног – и низашта земаљско нећеш бити страсно везан. (Свети Димитрије Ростовски)

Борба за веру