Православно засведочила и 205-та узастопна Литија Београдом, o дубинама издаје окупиране Православне Србије

Малобројно али, с Божијом помоћи истрајно, 205. сведочење непрестане суботње Литије окупационим Београдом. Неки се плаше због услова у Логору Србија, други не осећају вапај сопствене савести, многи имају боље идеје, али само теоретски ‘Јутјуб излагане’. А, ипак, многи нас и мрзе, или стога што су против Православне Србије, или што у немоћима завиде овом малом стаду које чини колико може пред Господом и родом. Знајући да без Православног оИстињења и покајања нема мира са Господом, а у томе стоји и темељ свакога добра човечијега и истинске побожне слободе Србије…

Како било, подршком или оговарањем, истина о овим сведочанственим Литијама се проноси од ува до ува Логором Србија у време никад веће домаће издаје…

Сретење Господње, сретење човека са Богом Христом, нажалост, није узето као државни празник због велике црквене, духовне, важности овога празника, већ само стога да би се сакрила србска историја, да би се за празник државности узело устаничко ослобађање Србаља од Турака, као да пре тога нисмо постојали, као да пре тога царевину и краљевину нисмо имали, као да нисмо имали ни Светога Саву, ни Немању, ни Лазара, ни Видовдан. И, авај, оваквом и оволиком данашњем олошу на власти који непрестано ради на разарању Србије, патријарх Иринеј подилази позивима народу на јединство свим овим домаћим нам издајницима…

Православно засведочила и 205-та узастопна Литија Београдом, o дубинама издаје окупиране Православне Србије

Није ли на сам дан државности прошиптарски председник Србије Вучићи потписао, после авионског, отварање и железничког саобраћаја на захтев шиптарских бизнисмена из Приштине који слободно мешетаре Србијом док на Косову и Метохији траје непрестани прогон свега србскога? Не најављује ли се наставак завршног потписивања издајничког Бриселског споразума, уз најаве Американаца о хитно потребном компромисном коначном договору отуђивања Светог КосМета од остатка Србије? Не потеже ли се у исто време питање Светиња СПЦ у Црној Гори и имовине у Републици Србској само да би прикрили оно што је прво на дневном реду – Велеиздаја Светог Косова и Метохије?

Патријарх који се слизао са моћним домаћим и страним издајницима Србије, неће да увиди да Вучићи помиње укидање некаквих шиптарских такси да би сакрио питање формирања шиптарске ‘војске Косова’. Неће да види да иза приче о рекордима србске економије Вучићи крије расродају Србије страним корпорацијама. Неће да види да иза смањења незапослености Вучићи крије план расељавања србског народа и довођење миграната и мини-шенген Шиптара у Србију.

Православно засведочила и 205-та узастопна Литија Београдом, o дубинама издаје окупиране Православне Србије

Неће да види патријарх упорно ћутање о Миловом отимању Светиња од Цркве и прикривање тога причом о заштити србства у Црној Гори. Неће да види патријарх да преко Вучићија директно NATO влада колонијом Србијом и да никаквог суверенитета ни у чему србски народ у Србији нема. Тако да му све ово напоменусмо док је брзо пролазио поред нас као поред канте за отпатке, јер се сад осећа силно, јер тако ради само кад се осећа сигурним у свом додворавању издајничким моћницима, док у случајевима када му претња народа виси за вратом – е тада одшкрине прозор и слуша сваку нашу реч, нажалост, не да би себе сагледао и кориговао се, већ да би видео карактер примедби и смислио план како да се измигољи из невоље, па опет Јово, наново, саучешће издајницима на пропаст народу као да пред Господа излазити никад неће. Какав народ такве и духовне и државне власти. А излечење се постиже личним Православним покајањем и збацивањем са себе јарма саодговорности са системском издајом свога рода, јер Свети једном занавек рекоше: ,,Ђутањем се издаје Бог!“

Нека браћа и сестре нам се придружише из Новог Сада и Крагујевца, чак и они који се одселише у Чачак дођоше на Литију, док се овдашњи Хришћани коцкају лажним надама да ће све ово народно искушење моћи да се реши и без њих, да ће старешине им и неке тамо комшије да их помире са Богом и сједине са окупираним и трованим родом док они о свему томе на делу ‘пожртвовано’ ћуте…

Православно засведочила и 205-та узастопна Литија Београдом, o дубинама издаје окупиране Православне Србије

Одржати Литију суботом прече нам је од свега. Стога, да је родољубиви скуп ветерана са Кошара неким другим даном – дошли би да их подржимо, а овако, прече нам је одржавати ове четворогодишње Литије против свих видова системске издаје, а ради Православно-покајног буђења народа, него ли подржавати све оне који се одвојено боре за остварење својих посебних потреба. Јер, уједно, потребе су и за Православљем, и за Косовом, и за Светињама, и за отиманом и насилно вакцинисаном децом, и за ветеранима, и за расељаваним народом, и распродаваном имовином србском, и за спречавањем уплива Шиптара и миграната, за спречавањем свих видова комплетне политичке издаје. Јер, или против свег зла уједно, или се калкулације са злом обијају о главу и душу онима који понешто од овога, пред домаћим издајницима и очима свег народа, прећуткују и заобилазе…

Духовна обамрлост већине се види на делу, јер се родољубље са сцене јавног делања уживо пред лицем издајника, повукло у имагинарно препирање и ‘свезнајуће’ препуцавање по интернету, што УДБА вешто подстиче и контролише. Мора се схватити тренутак у коме живимо – стање опште издаје, али и наше малобројно стање у коме ћемо истрајно чинити онолико колико можемо – али, никако ни не потежући за делима која нису тренутно у оквирима наших могућности. Рецимо, дође нам на Литију неки ‘патриота’ и предложи нам наизглед дивну ствар – да овом Литијом кренемо до Газиместана, или да одржимо једну главну Литију једнога одређеног датума. Неко би рекао, како би то лепо било и како би моћно то изгледало. Да, лепо би изгледало – али једнократно, јер то би значило велики ударац на даље трајање ових непрестаних Литија. Јер скупивши се једном на бројну Литију, потом би код многих настало велико разочарење наставити ове малобројне.

Православно засведочила и 205-та узастопна Литија Београдом, o дубинама издаје окупиране Православне Србије

Отишавши на Газиместан – такође, исцрпели би и ово мало снага за наставак овог неопходног трајног Православног сведочења. Значи, ако би нам неко нешто слично предложио, испратили би смо таквога подаље. А ево и недавног примера, Младен из Образа, кога смо због са Литија отпратили због деструктивног деловања, човек који је три године негде ћутао док се ова издаја множи, ево га се поново појављује – као да ће бити уличних проблема па им требају проверени замајивачи. И ево дела, студенти који су годинама, такође, ћутали на сву ову издају, окупљају се сада сваког петка испред Цркве Светог Марка за подршку Светињама у Црној Гори. Сваког петка их је све мање и мање иако имају и дозволу патријарха, а онда им се појави и искушење у виду Младена Обрадовића који им малобројнима предложи да крену у Литију подршке 70 километара до Орашца. Нити их има доста за такав устанички подвиг, нити могу стићи у Орашац пре мрака кад се већ заврши прослава Сретењског устанка. Идеја беше лепа само наизглед, а у ствари контрапродуктивна по опстанак тих скупова. Ми такве на време отпратисмо што даље од Литија, а ко хоће покушавати нешто по своме организовати а не распознавати замке УДБА-е, тај само подстиче даљу неслогу и разочарење, још увек, маловерног народа србског…

Испред лажљивог РТС-а подсетисмо се основног медијског лукавства у циљу замајавања народа – где у емисије о важним темама увек доведу људе који свецело не познају тему и који би све саговорнике чињеницама ућуткали и народ истинито обавестили, јер само у случају да ниједан од полемичара не познаје срж проблема теме и решавања исте, настају дебате, препирке и свађе које привлаче пажњу гледалаца а истовремено ништа истински не поучавају народ. Тако исто је, не само у телевизијској, већ и интернет сфери – најпопуларнији су УДБА-ини мешетари који су преплавили све Јутјуб канале својим непрестаним гостовањима препуним лажи, умишљаја и свакојаких заблуда, а препирке се врше, за разлику од телевизије, у коментарима испод видеа таквих злобних или несвесно неутврђених у Истини, што му дође на исти погубни ефекат у народу. Сви нешто снимају, сви све коментаришу, а заборавља се да гордост и, погубљена у ставовима, богопротивност почиње од помисли ,,Ја знам“ или ,,Ја разумем најбоље“.

Зато се и подсетисмо, да ово што причамо на Литијама причамо у послушности Светим оцима који Господу нетремице у Духу Светоме служише, и да се не би брзо од ових Литијних беседа и ставова раздвајали, мора се живети на непрестаном молитвеном опрезу да нам дух овога века не одвуче срце и разум на стране духова овога века. Као што је потребна молитва честа да би се живело у сећању на Господа, покајању и осећају вечности Царства Христовога – због чега и створени Господом јесмо, због вечног Блаженства Његовог а не вечне демонске паклене муке. Тако је неопходно и често молитвено подсећање на важност личног јавног сведочења јединоспасоносне Истине Христове против свих издаја и заблуда којима систематски трују народ наш који је на ивици историјске пропасти у сплеткама које му испреплеташе демони у коалицији са домаћим и страним издајницима. Да стварно будемо слуге Божије и у срцу и на делу, јер и једно и друго је неопходно, јер су и Богоугодна осећања и Богоугодна делања део исте целине Спасења у Христу Исусу – Православном Господу нашем…

Истинољубље

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.