Народ се воли и када застрани, а мења личним примером

Ово су речи Срећка Максимовића из Бања Луке. Слажем се. Сво моје искуство на том је трагу. Достојевски је записао да славјанофилски активисти верују у народ јер му пројектују своја осећања и циљеве. Они су били убеђени да народ нема нека друга осећања и циљеве до њихових. Проевропски навијачи, одушевљени Европом, такође су веровали у тај исти народ. Разлика је ипак постојала. Еврофанатици су мислили да народ не налази спасоносну идеју, и да чека њих да му открију шифру која ће ослободити праву бујицу народних хтења. А та хтења су баш она која они заговарају. Први су народ поистовећивали са собом и ту грешили. Други су га ”волели” несавршеног, немоћног да открије циљ и како да дође до њега. То им је давало осећај важности и оправдавало самоуздизање – изврсност – ”нико као ја”. А народ, ко народ, нити је хтео за једнима, нити за другима. Он је већ имао довољно мука и циљева. И ”застрањивао” је само тако. А онда су се ”изврсни” једили.

Појединци су већ нешто друго. Колико њих, толико појединачних хтења.Сви смо ми непоновљиве личности. Тако нас учи и вера. Тискамо се ка врху (вертикална проходност) све док не потонемо или се разградимо у океану других народа.

Да ли се нешто променило?

Хрватска телевизија саопштава да се преко 700 хиљада Хрвата трајно настанило у Немачкој. Славонија је празна. Ех, шта би им значило оних 700 хиљада суграђана из још увек најбројнијег града у Хрватској. Јасеновац и Градишка Стара, ти простори Максових месара, не дају мира. Ни спокоја.

Народ је ипак море. У њему живе дивна створења али и грабљивице, нагонске убице, крвопије, фолиранти и фантазери.
Шта ли је са нама? Шта ли то нама не да мира? Ако нисмо најбројнији у Немачкој, јесмо у Чикагу. Има ли разлике? Има нека тајна веза. Није народ открио трофазни мотор већ Никола Тесла. Нити пренос звука на даљину већ Михаило Пупин. Нити периодни систем елемената већ Дмитриј Мендељев. Адолф, Анте и Макс су већ нешто друго. Они су открили истину да су људи смртни, болесни, плашљиви, страствени и монструми. И од такви се попуњава људска матрица која се тако олако назива народ.

Шта је наш задатак?

Да откријемо ту законитост како би личним примером палили светло у Пећини оног Старог Грка, ако је уопште био Грк. А био је мислилац каквих је мало било. И није био народ.

Ово пишем јер сам подстакнут данашњим искуством да у маленом граду Зворнику, физички радници из Бангладеша обављају послове грађевине. Плата 800 КМ. Срби раде за Хрвате у Немачкој.

Када се нека звезда гаси она се распада и астрофизичари рачунају време њеног гашења. Да ли се то дешава и са једним народом или се његова судбина може променити процените сами. Прилог овог вредног човека (нисам сигуран како се зове аутор, и радо ћу га цитирати или нека ми неко каже) тера на размишљање. Алатку за ту работу би требали да поседујемо. Додуше, свако од нас различиту. И то је разлог што трка није ”фер”, а народ хомоген.

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: