ПРОВОДАЏИЈА – нови/стари партнер Рио Тинта

Добили смо и званичног проводаџију, са именом и презименом Ed O’Keefe и лепом директорском позицијом у консултанстској компанији Synergy Global Net чија је клијентела разнолика, ту су и USAID, UNICEF, RIO TINTO, SHALL, Светска банка итд и наравно, сви они које поменути финансирају у Србији (препознавање је сасвим слободно и пожељно).

Једна од пословних понуда ове компаније је посредовање са локалним заједницама. Све рударске компаније као и господин директор Ед знају да без друштвене дозволе не може ништа и да ни хемија ни технологија не одлучују судбину пројеката него народ.

Ми пак знамо да друштвену дозволу немају, од нас је никад неће добити, а ми знамо да ни друштвена дозвола сама по себи није довољна.
Ед је то лепо анализирао у једном од својих портфолија, каже друштвене компетенције ће бити проофесија за себе, једнако важна као што су геолози.

Уз дужно поштовање директору Еду, те фирме су већи јадоши од рударских. Они су ти који рударско смеће пакују у шарене целофане. Имамо ми и наше консултантске фирме које саветују рударске компаније где шта има, како шта да траже итд. Једна од њих је рецимо ЈПМ – Јанковић Поповић Митић где је Јелена Газивода саветовала Raiden resources (Душко Љубојевић од пре неки дан) шта и како да ураде. Moravcevic Vojnovic and Partners in cooperation with Schoenherr у својим клијентима има Рио Тинто.

Мада Ед није почетник, јако дуго је у овом послу и требало би боље да зна, али авај.

Изгледа да ове профи проводаџије са Оксфорда нису ни принети овим домаћим са хепија.

Велика је мрежа од цивилног друштва, преко оваквих услужних делатности до самог врха државе којима се сви ови пропаст пројекти исплате.
Још у децембру прошле године смо били контактирани и речено нам је да лондонски Рио Тинто прави нови тим чији је задатак да среди проблеме са локалном заједницом те смо позвани на састанак са њима што смо наравно одбили. О томе смо писали на овом линку https://www.facebook.com/groups/584849888902129/permalink/919615685425546/

Све ово доказује оно о чему стално говоримо, а то је да овом руднику пресуђује хуманистичка и људска страна коју сви занемарују. То значи да ма како лепо и „зелено“ студије изгледале и ма како насилна Зорка коридорка била са својим стилом „ђоном по народу“ ми смо они који одлучују.

Е сад се питате можда одакле нам ове информације. Како смо још од децембра били контактирани а и у међувремену смо имали непристојних понуда и од стране власти и од стране компаније знали смо да је неко послат и ето, на твитеру се прекјуче јавио и он, Ед лично.
Едов задатак је свакако да као он сад нас убеди и увуче у преговоре. Очигледно нема појма ни где је послат ни са ким има посла.
Тако је пропао још један бедан покушај Рио Тинта да утиче на нас.

Ово је изузетно важна информација из неколико разлога, а први и главни је да је одлука о отварању рудника апсолутно на нама. Други разлози произилазе из тог, ма колико да сте уплашени и дефетизму склони, ипак се питате.

Зорка и Вучић тренутном кампањом стварају атмосферу која би требало да претходи некаквом договору, свршеном чину у коме неки народ треба да викне „јао што смо погрешили, дајте рудник“. Мада, такви се већ назиру, срећа па се не питају.
Каже Ед на сличици из портфолиа да друштвена дозвола може да осигура или да уништи вредност минералних добара. Ми смо решили да је уништимо.

Ево Еда од пре десет година како саветује рударске компаније у вези проблема са локалним заједницама.

Марија Алимпић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: