Стиже досад најгори талас поскупљења, а власт не одустаје од пројекта који ће…

Према званичним подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у октобру износила је 15 одсто. Ипак, већина грађана Србије не би се у потпуности сложила са званичном статистиком, јер нико не једе жваке које су поскупеле један одсто али купује месо и млеко код којих су цене скочиле чак 40 одсто. Стручњаци истичу да, уколико надлежни желе да зауставе галопирајућу инфлацију у нашој земљи, треба да обуставе инвестиције у објекте који нису неопходни, попут стадиона, и наравно, да престану да шатампају новац.

Како је саопштено из Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у октобру износила је 15 одсто. У пракси, то значи да су цене од октобра 2021. до октобра 2022. године повећане у просеку 15 одсто.

Међутим, такође према подацима РЗС-а, цене основних производа знатно су више „скочиле“ од поменутих 15 одсто.

Тако су цене енергената за 19,2 одсто више у односу на октобар прошле године. Цене пелета, дрва и угља за годину дана порасле су за чак 48,9 одсто.

За тачно годину дана, храна је, према званичним подацима, поскупела у просеку 23,9 одсто. Група у коју спадају млеко, млечни производи и јаја је она у којој су забележена највећа поскупљења – чак 39,6 одсто. Друга намирница на листи поскупљења је риба, чије су цене сада више за 25 одсто.

Следе хлеб и житарице са поскупљењем од 23,5 одсто, поврће од 22,3 и кафа, чај и какао са растом цена од 21,7 процената.

Намирница која у Србији постаје све већи луксуз, месо, поскупела је, према званичним подацима, 19,3 одсто.

За 27,3 одсто поскупела је и стамбена рента.

Врхунац инфлације нам тек предстоји

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић рекла је да је октобарска инфлација већа од очекиване, али да још увек није достигла пик.

„Била бих неодговорна и неозбиљна ако бих тврдила да је ово пик“, рекла је Табаковић.

Како се наводи у извештају НБС, и у нову годину ући ћемо са високом стопом инфлације.

„Према новембарској средњорочној пројекцији, укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције“, наводе из НБС.

Како за портал Нова.рс истиче председник Ресорног одбора за привреду и финансије и потпредседник Странке слободе и правде Душан Никезић, основни циљ НБС је постизање и одржавање стабилности цена, а Јоргованка Табаковић је у последњих годину дана четири пута јавно давала потпуно погрешне прогнозе о инфлацији.

Он подсећа да је гувернеркина прва процена предвиђала да ће инфлација крајем 2022. године бити између 1,5 и три одсто, она званично износи 15 процената.

„У последњој прогнози најавила је пад инфлације од краја септембра, што се такође није догодило“, наводи Никезић.

Како даље истиче, најгоре је то што грађани плаћају неупоредиво више трошкове инфлације од званичних, пошто је, како наводи, у последњих годину дана месо поскупело 30 одсто, јаја 44, шећер 54, млеко 66, док је у истом периоду просечна плата повећана за девет, а пензија за пет процената.

Шта треба да предузму надлежни?

Како за Нова.рс објашњава професор др Љубомир Маџар, висока инфлација у Србији добрим делом је условљена спољним факторима над којима немамо контролу.

„То су првенствено скупи енергенти, високе цене хране у свету, а самим тим је и увоз ових добара скуп. Она мала маргина која јесте под контролом власти је фискална политика, која мора да се дозове памети. Не смемо да имамо издатке који нам нису неопходни, као што су џиновски стадиони чија се градња најављује. Инвестирање у том правцу подсећа на ауторитарне вође – и Хитлер је патио од велелепних грађевина, а велике зграде волео је и Стаљин“, каже Маџар.

Он додаје да му инвестирање у ствари које нису неопходне за грађане Србије личи на „болест ауторитарних челника“.

„Фискална политика мора под хитно да се доведе у ред“, закључује наш саговорник.

С друге стране, монетарна политика, односно контрола понуде новца од стране централне банке, боље функционише од фискалне, која се бави прибављањем новца у државну касу и распоређивањем његовог трошења.

„Ми смо дуго живели на инфлацији од неких два одсто управо захваљујући монетарној политици. Она треба да настави да иде у овом правцу, али не би било лоше да надлежни размисле о томе да је, од повећања референтних каматних стопа боље да се емитује мање новца“, закључује Маџар.

Никезић предлаже конкретне мере

„Ми већ шест месеци предлажемо конкретне мере за заустављање инфлације, које предвиђају престанак штампања новца, утврђивање структуре цена 100 основних производа, ограничење трговачких маржи, опорезивање екстрапрофита за трговце храном и енергентима, заустављање пројеката који нису неопходни, а финансирају се новим задуживањем и повећање плата кроз промену система финансирања здравства. Коначно, ССП већ годинама инсистира на улагању у пољопривреду, највећи природни ресурс којим Србија располаже, како би се елиминисао основни извор цена хране у Србији, а то је системско запостављање производње хране у последњих 10 година“, закључује Никезић.

Србин инфо

Бонус видео