“Будите плодни и напуните земљу”

Данас многи националисти, традиционалисти, конзервативци, назовимо их како год, маштају обнову државе српске или српских држава, по узору на оно што смо имали у 19 веку или почетком 20 века. Да не идемо у дубоко време и историју, причама о царству Душановом итд.

Они то замишљају и нама представљају да ће  извести на некаквим демократским изборима и тобож са неким непоткупљивим и непоклебљивим борцима за СрБство свеколико. Последњих 30 година имали смо их безброј и сви до једног су показали да су испали из удбашког шињела Александра Ранковића и његовог ученика Слободана Милошевића. Сваком здравомислећем човеку је јасно да демократија и истинска традиционална Србија не иду заједно.

Демократија је мама хајдучије, либераштине и бољшевизма, то је јасно. Друго, државе какве националисти већма сањају више не постоје нигде на свету. Све до једне капитулирале су пред злодухом глобализма и тзв. хуманистичких, либералних, демократских “вредности.” Где су оне добровољно или наметањем од стране сила победница у Другом светском рату све прерогативе суверене државе предале у надлежност наднационалних и интернационалних институција,попут ОУН, ЕЕЗ, Савет Европе, НАТО пакт, некада Варшавски уговор, данас ОДКБ до оних економских ,спортских и културних и на крају црквених.

Шта данас обичан човек овде у Србији или било где у Европи или свету може да уради а да се не осећа поражен,  изгубљен, фрустриран, очајан. Одговор је врло једноставан: Само на неко време искључите ТВ. изађите из масовне духовне гробнице коју зовемо град, прошетајте на пар километара од свог стана, куће и видећете огромно пространство које вас зове. Јасно је да онда не морате сву кривицу и фрустрацију да лечите пљувањем екрана када видите ружно лице свих тих  политичара конвертита који вас изнова лажу њиховом “Истином.” Схватићете да вам они чак и такви какви су, нису препрека да се лепо спремите и вратите на очево или дедино огњиште које прокишњава и хвата мемлу, јер сте заборавили да имате благо непроцењиво.

Подсетите се да сте велможе и племићи на својој земљи, коју сте ви или ваши родитељи, некима већ и дедови заменили за робовање у шареној лажи и окреченом гробљу који зовемо град. Рад у својој башти, воћњаку, њиви, штали, обору заменили смо за робовски и слугерањски рад код тајкуна, лопова, криминалаца, код деце и унука оних зликоваца који су у име интернационализма, класне свести и уравниловке отимали земљу, имања, трговине, занатске радње можда баш вашим прецима, док данас изигравају јапи ликове, намирисане, утегнуте, науљене пословне људе са краватицама и купљеним дипломама, следбенике Калвина, протестантске радне етике и жреце либерал капитализма а самим тим и глобализма као пандама ономе чиме су се фолирали њихови дедови, тобожњим интернационализмом. У оба случаја, обичан човек је био и остао роб.

Дакле обичан човек има један једини могући пут, препрека на том путу може бити једино његова зависност од матрикса и његових лажи. Повлачећи се на село, ви управо чините велико људско и родољубиво дело, јер се враћате искону и затварате круг на оном месту где је наш народ био најснажнији и свој на своме. Бити на својој земљи, ма колико она била мала или велика у арима и хектарима је данас подвиг једини вредан пажње и похвале. То је ода животу, то је истински помен прецима, то је служба Богу.  “Будите плодни и напуните земљу” То се може само ако су погача и нож у вашим рукама, наравно нико не треба да очекује да се повратком на село и радом на њему, може обогатити и живети луксузно како су замишљали док су били овисници градског матрикса.

Живот на селу захтева рад и труд ,сталну присутност али зато и даје благодет оног спокојства, да више нећеш дрхтати од сутрашњег дана, дали ће ти деца бити гладна јер ми је новчаник празан, бедна плата ће тек за 15 дана или немам посао. Овде ће свако имати јаје од кокошке, месо од свиње или ћурке, коке, парадајз, лук, кромпир, обичну воћку и све ћеш имати од свог рада. Бићеш духовно задовољан, смирен и погледаћеш у небо тражећи оком Божји осмех јер си испунио мисију. Ако тај подвиг, макар и мали број људи уради. Смогне храбрости, напусти жардињеру и бетонски гроб, поцепа кредитну картицу и упути се у света брда, наде за српски народ има, такође и за белу Европу. Буди храбар, буди витез и дођи на земљу предака.

Часлав Бјелица