Пушоња: О најављеној продаји ЕПС-а или која сила покреће народе

Кругови интереса распродаје ЕПС-а

Једно од најважнијих јавних предузећа налази се на листи ММФ – ових циљева о додатном о(не)способљавању српске привреде. Влада РС, као управљачки орган народа, још увек бира и води управу овог сложеног система. Које обавезе и интересе има овај систем? Већ средњошколци знају, јер су учени (Павловљев рефлекс), да ЕПС има обавезе према запосленима. Са друге стране ЕПС има обавезе према купцима његових услуга и производа али и према добављачима опреме и репродуктивног (погонског) материјала. Данас, формално више него јуче, ЕПС мора да задовољи прописе и о очувању животне средине. Он своју успешност исказује својом ефикасношћу на техничком, производном и финансијском пољу стваралаштва. Поуздан систем има интегрисане сигурне ланце набавке. Национално одговоран, развија их у земљи. Турбине, котлови, преносници снаге, нови копови, хидроцентрале и различити облици штедње да би се инвестирало у сигурну будућност, карактеристика су стабилног система. Ми то немамо! Године су појели скакавци.

Да ли онда овај систем треба продати странцу? Ако питате владиног послодавца и кредитора (ММФ), одговор је позитиван. А зашто? Јер се кредитне рате ка ММФ –у једино могу отплаћивати из ових ”прихода” и растом цене киловата испоручене енергије.

Коме то онда не иде у прилог? Потрошачима. А ко су потрошачи? Домаћинства и индустрија. И како ће се ствар решити? Уводећи у игру ”трећег” играча. То су запослени које репрезентују синдикалне вође. А синдикалне вође, пре или касније, под своју контролу узимају владини преговарачи који су већ поставили своју управу. И тако почињу преговори унутар исте групе која је и довела систем до стања да изгуби сваки степен слободе. Медији редовно обавештавају о ”напретку” преговора унутар исте групе. И сви знају да Сименс и остали добављачи опреме из Кине, Аустрије и које куде, имају јасне информације о урушености, и неодрживости овог система. Али купац ипак постоји! И он ће прву уштеду наћи у избацивању свих оних паразита које је унутра убацила нека од политичких секти које деценијама притискају овај народ.

Те стотине електро и машинских инжењера, претворених у ”ћате”, систем је одвојио од преко потребних послова којима се није бавио нико. Профитирали су ”иноватори” попут оних аутопревозника угља који су на својим киперима имали дупло дно. Они су данас цењени власници хотелских и образовних капацитета. О лобију набавке опреме из иностранства да и не говорим. Није то био само некадашњи министар за енергетику који је ваљао опрему из Русије и Кине док су гашени застарели системи. То је неформална група коју је маркирала нека од светских корпорација, банака или Трилатерале. Код њих је новац, технолошка памет и понуда за убацивање у ред ”изабраних”. Код нас дугови и ”дупло” дно доминантне психе.

Има ли онда излаза? Теоретски да. Када би се окренули стваралаштву уместо лоповлуку, можда би једног дана и код нас почео живот везан за учинак. За знање и напор. Онда би један систем, попут ЕПС –а обавезно имао конструктивноразвојни биро и ”радионицу” са јасним буџетом и обавезом да преузме потпуну бригу о том систему који ће увек бити важан и пресудан за подношљив квалитет живљења. Дај Боже да се то деси. Говораши су нас узели под своје.

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: