ЧУВАЈУ ПОРЕДАК, А СРБИ СУ МЕТА НА СВАКА 63 САТА: Србија незадовољна одговором Кфора и тражи додатне гаранције за наш народ

Након одбијања КФОРА да се врати 1000 полицајаца и војника на КИМ, Срби траже додатне гаранције за наш народ.

Ова дипломатска офанзива ићи ће у још једном правцу: да се константно указује на опасне последице деструктивне политике премијера привремених институција у Приштини Аљбина Куртија, засноване на наративу да су “Срби криви за све” и да је чак и пуцати у српску децу – “нормално”.

На страни Србије је, нажалост, и алармантни пораст броја етнички мотивисаних инцидената на КиМ, у последње две године, од када је Курти на власти. Тако су, према евиденцији Канцеларије за Косово и Метохију, Срби, њихова имовина и светиње током 2021. били на мети напада чак 128 пута. Тај број је током прошле године додатно порастао, па је забележено чак 150 инцидената. То практично значи да је бележен један напад на сваких 2,62 дана. У сатима, један атак на свака 63 сата.

Биће понављана и црна статистика која је и пратила захтев Београда Кфору за повратак наших снага. Између осталог, од доласка ове Мисије у јужну српску покрајину, српско и друго неалбанско становништво је изложено константном прогону, а чак 312 насеља етничи је очишћено. Посебно је поразан пример Гњилана, Призрена и Приштине, где се види потпуно нестајање нашег народа за свега пет година, од 1999. до Мартовског погрома 2004.

Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун рекао је да је одговор Кфора о повратку српских безбедносних снага на Косово политичка одлука и да Мисија етнички мотивисане напад на Србе не види као угрожавање мира и стабилности.

Како је Дрецун објаснио за Танјуг, Кфор сматра да би тим нападима требало да се баве тзв. косовска полиција и Еулекс пре њих, а да би они требало да реагују само када је реч о неким већим инцидентима.

– Не треба сумњати да Кфор има капацитете да сачува мир и безбедност, али је питање ко то нарушава и чије је сигурно окружење угрожено. Кфор се понаша на начин као да Срби угрожавају мир и сигурност. Раније су се понашали другачије, били су значајније присутни, имали су већи број припадника на критичним местима. Проценили су на основу политичке жеље да је на КиМ ситуација боља, да је већа демократија.

Дрецуна посебно забрињава то што се у одговору Београду каже да је Кфор тај који чува ред и поредак, а питање је који поредак чувају – да ли онај у којем прихватају независност Косова, постојање војске лажне државе, дозвољавају вежбе које Резолуција 1244 СБ УН не подразумева.

Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност указује да се Кфор у одговору позвао на Кумановски споразум и Резолуцију 1244 Савета безбедности УН у делу који говори о томе да се нису стекли услови за повратак наших снага, односно да то није потребно, јер је Мисија кадра да обезбеди мир:

– Сада то треба да покажу и на терену и на томе ће Београд инсистирати у наредном периоду. Наравно, ту су кључне адресе Вашингтон, Брисел и остали западни фактори, који морају да дају додатне гаранције да ће наш народ на Косову и Метохији бити безбедан.

Такође, Запад мора да изврши притисак на Куртија и Приштину да престане атмосфера линча и лова на Србе.

Новости