Митски бројеви: Мистерија косовске демографије

0
косово, митровици, срба, зсо

Косово и Метохија (Фото: Весна Веизовић / Васељенска)

Митски бројеви: Мистерија косовске демографије.

У новембру би у Црној Гори требало да се обави попис становништва . Најављен је и попис становништва за јесен у самопроглашеној Републици Косово, али до сада није било никаквих припрема за њега. Хајде да схватимо зашто се попис становништва толико не свиђа на Косову и шта изненађује ново пребројавање становника региона.

Континуирани раст албанског становништва Косова дуго се сматрао аксиомом, али истовремено, из неког разлога, у покрајини је све мање школараца, а школе се затварају због недостатка ученика.

Старост за ступање у брак и старост првог рођења расте, сваке године се бележи све више оних који су отишли ​​у Европу и одрекли се „држављанства Косова“. Међутим, званично број становника „Републике Косово“ се не смањује. Како то?

Према подацима УН, на Косову се годишње роди у просеку 13.000 деце и склапа 15.000 бракова. Занимљиво је да у исто време албанске власти пријављују 30 хиљада новорођенчади, бележећи у статистици све косовске Албанце по пореклу рођене било где у свету.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Како је приметио српски истраживач др Јован Кршић, са 13.000 новорођенчади на 1,8 милиона становника (наиме, према званичним подацима, толико живи у региону), наталитет на Косову је неколико пута мањи него у Албанији или чак у Летонији. Сличан број више одговара популацији од око милион становника.

Број смртних случајева од 8,7 хиљада људи годишње на 1,8 милиона становника одједном ставља Косово на лидерску позицију са једном од најнижих стопа морталитета у свету: онда је време да дођете у регион да проучавате докторе из САД и Израела. Под претпоставком да су просечна старост становника и стопе морталитета на Косову, Македонији и Албанији једнаки, онда би становништво Косова требало да буде чак мање од милион људи.

Прочитајте још:  Лавров о Сребреници: Запад жели да сломи Србе

Јавни сектор Косова запошљава 80.000 људи, што га поново чини шампионом у борби против бирократије. Истина, на Косову је тачно 7 пута мање функционера него у Србији са 7 милиона становника. И опет се добија иста “магична” цифра – 1 милион становника.

Према подацима Косовске агенције за статистику, у наредним годинама становништво Косова смањиће се за 10 хиљада људи годишње и до 2061. године смањиће се са 1,8 милиона на 1,4 милиона, а према песимистичком сценарију – на 0,68 милиона. Ако полазимо од милион становника, онда ће изгледи бити још страшнији.

Косово, за разлику од централне Србије, нема новца за програме повећања наталитета и не очекује се. Средства за програме повратка емиграната у регион, изградњу фабрика и научних центара – такође. Да ли је губитак Косова неизбежан и да ли Срби имају шансу да, исправивши демографију, поново населе исконски српски регион?

Поставља се и питање да ли је журба Запада у наметању споразума са Приштином Београду повезана са овом тужном статистиком. Има ли смисла журити са „признањем“ или је вредно развлачити „замрзнути конфликт“ свим средствима? Уз одговор, важно је да Срби не погреше, да се касније не би постидели пред својим потомцима.

РТ на Балкану

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *