„Тајмс оф Индија”: приступање Финске НАТО-у води ка трећем светском рату
EPA-EFE/JOHANNA GERON
Улазак Финске и Шведске у НАТО ни на који начин неће променити ситуацију у Украјини, пише „Тајмс оф Индија”. Колико је била мудра одлука о проширењу савеза, показаће време. Међутим, овај корак би могао да доведе до трећег светског рата, упозорава аутор чланка.
Застава Финске се завијорила изнад седишта НАТО-а у Бриселу. Финска се придружила овом војном савезу, окончавајући еру неутралности која је донела мир и просперитет народу земље. У међувремену, Шведска ће вероватно морати да сачека неколико месеци пре него што постане 32. чланица алијансе.
Шта ће ово проширење НАТО-а донети региону Арктика, Балтика и Црног мора? Како ће Русија реаговати на ову експанзију? Многи политичари у Европи постављају таква питања.
Сергеј Марков, виши саветник Владимира Путина, сумирао је став Русије: „Антисемитизам је започео Други светски рат, русофобија би могла да покрене трећи“. Другим речима, ширење НАТО-а на северни бок организације кроз улазак Финске и Шведске могло би да доведе до трећег светског рата.
Неко ће, наравно, рећи да би било самоубилачко и за Русију и за Запад да изазову нуклеарни рат звецкањем нуклеарним оружјем, јер обе стране имају могућност да једна другу збришу са лица земље. Надајмо се да ускоро неће кренути тим путем. Међутим, могућност да ће Русија бити принуђена да прибегне нуклеарном оружју је веома реална.
До сада су се и Русија и Украјина учврстиле на својим позицијама, заглављене у борби до исцрпљивања. Није тешко замислити сценарио у којем би снажан удар употребом ненуклеарног оружја уништио значајан део руске војске, ослабио Русију и учинио повлачење неизбежним. У овом случају, Владимир Путин ће вероватно прибећи нуклеарном оружју како би зауставио напредовање украјинских снага, које би Москви могле да запрете поразом. Ако је Русија суочена са избором између понижавајућег пораза и повлачења с једне стране и потребе да притисне нуклеарно дугме с друге, много је вероватније да ће изабрати другу опцију.
Ако не дође до значајних промена у току овог војног сукоба у наредних неколико година, Европљани и Американци ће вероватно наговестити украјинским колегама да је потребна нека врста мировног споразума да би се спасло оно што се још спасти може. Али да ли ће приступање Финске и Шведске НАТО-у помоћи да се промени ситуација на украјинском фронту? Одговор на ово питање је одлучно “не”. Финска и Шведска су већ фактички део војне сарадње. Они су већ извели неколико заједничких вежби, а НАТО већ ужива низ предности у сарадњи са овим скандинавским земљама.
Током посете Индији и Пакистану пре 23 године, бивши амерички председник Бил Клинтон назвао је границу између Индије и Пакистана у Кашмиру „најопаснијим местом на свету”.
Време је да поново погледамо ову застарелу верзију „најопаснијег места“. Једно је већ сада извесно: ако Русија у будућности пошаље значајан број свог нуклеарног оружја око Финске и Шведске и ако НАТО такође одлучи да своје убојите системе распореди дуж руско-финске границе дуге 1340 километара, ова граница с правом може бити називају најопаснијим на свету.
Сада многи славе улазак Финске у НАТО, називајући то историјским тренутком који је ојачао западну алијансу. Време ће показати да ли је ова одлука била мудра или погубна. Добродошли у нови свет где најмирнији региони одједном постају најопаснији на планети.
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
