Министарство правде Републике Српске: Заједничка изјава покушај кршења Дејтона

Министарство правде Републике Српске: Заједничка изјава покушај кршења Дејтона.

Заједничка изјаву коју су чланови Председништва Денис Бећировић и Жељко Комшић потписали данас са председницима парламентарних политичким странака из ФБиХ на нивоу БиХ и ентитетском нивоу, а која се тиче имовине, у супротности је са Општим оквирним споразумом за мир у БиХ и његовим анексима и као таква се може сматрати директним покушајем изигравања, нарушавања и кршења овог споразума, саопштено је Министарства правде Републике Српске.

У самој преамбули “заједничке изјаве” политички представници ФБиХ се позивају, између осталог, на међународноправни субјективитет, те вањски и унутрашњи континуитет БиХ, при том занемарујући чињеницу да је Анексом 4 Дејтонског споразума у члану 1. прописан искључиво међународно-правни континуитет БиХ у погледу међународно-правног континуитета, што подразумева постојање БиХ са измењеном структуром и према међународно признатим границама, те да остаје чланица Уједињених нација и да може тражити чланство у другим међународним организацијама, наводи се у саопштењу Министарства правде.

У саопштењу се додаје да се континуитет БиХ огледа само у погледу континуираног међународноправног признања, са измењеном унутрашњом структуром, што даље подазумева да БиХ нема континуитет унутрашњег уређења, јер је исто измењено Дејтонским споразумом и самим тим нема ни континуитет у погледу располагања имовином.

“Посебно истичемо да је Република Српска своју територију у проценталном дијелу од 49 одсто унијела у БиХ Женевским споразумом од 8.9.1995. године, уз одобрење Савјета безбједности УН, а након чега је исто потврђено и закључењем Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Такође, истичемо да Уставни суд БиХ нема надлежност нити овлашћења да расправља о Дејтонском споразуму и његовим анексима, а што исти чини упуштајући се у одлучивање о имовини ентитета која је као таква ушла и у Анекс 2 Дејтонског споразума, који се односи на споразум о граничној линији између ентитета и односним питањима” – наводе из Министарства.

Када је у питању позив политичких предстваника ФБиХ на доследно поштовање Дејтонског споразума, из Министарства правде истичу да је он контрадикторан, јер управо они који се у својој изјави позивају на поштовање наведеног споразума потписују изјаву која је у супротности са словом Дејтона, те истичу да је Република Српска принциијјелно за потпуну примену истог.

У прилог наведеном, додају из Министарства, иде и чињеница да је Република Српска позвала ФБиХ да заједнички, договором, реше питање државне имовине као једини титулари исте у БиХ.

“С тим у вези истичемо да БиХ нема надлежност да регулише питање “државне имовине”, као и чињеницу да у БиХ нема нижих и виших нивоа власти, јер је иста уређена као заједница коју чине Република Српска и ФБиХ са својим унутрашњим уређењима, а које су на основу уставних овлашћења, између осталог, својим прописима регулисале питање “државне имовине”. Регулисањем “државне имовине” од стране БиХ, на начин како је то наведено у заједничкој изјави, могло би доћи само до неуставног и незаконитог отуђења имовине Републике Српске од стране БиХ, а што би довело до постојање правне сигурности када је у питању имовина Републике Српске, што Република Српска неће допустити” – истиче се у саопштењу.

Такође је, додају из Министарства, недопустив политички притисак на Тужилаштво БиХ, односно захтев за њихово поступање у појединачним предметима од стране потписника заједничке изјаве, док се истовремено користе начином комуникације која представља отворену претњу по Републику Српску и мир у БиХ, а што је директно кршење управо Дејтонског споразума.

“На крају истичемо да је Република Српска опредијељена за потпуну примјену и поштовање Дејтонског споразума и Устава БиХ, самим тим и владавину права у БиХ, те још једном наглашавамо да је Анексом 4 Дејтонског споразума чланом 3, између осталог, прописано да све државне функције и овлашћења која овим Уставом нису изричито додељена институцијама БиХ припадају ентитетима” – наводе из Министарства.

Према томе, закључује се у саопоштењу, како у Уставу БиХ нема изричите надлежности институција БиХ да регулишу питање имовине БиХ, неспорно је да је питање власништва над имовином надлежност Републике Српске.

РТРС

Бонус видео