Зашто пијемо млеко из увоза, а домаћи произвођачи своје немају коме да продају

Магацини су пуни млека из увоза, а млекаре ових дана обавештавају произвођаче да им нису потребне количине које су до сада узимали од домаћих фармера. Сточари тврде да просипају млеко, јер немају коме да га продају. Стручњаци указују да, супротно тржишној логици, иако се чини да тренутно млека има превише на тржишту, млечним производима у продавницама ипак не падају цене.

Председник одгајивача говеда централне Србије Милија Паламаревић за РТ Балкан каже да млекаре обавештавају произвођаче да им млеко не треба, јер су у магацинима трговинских ланаца огромне количине залиха.

“Млекара свакодневно узима млеко са терена, а не може маркетима да прода готове производе, јер су магацини наводно препуни. Сточари су сада принуђени да проливају млеко, јер су некима потпуно отказали откуп, а некима су значајно спустили откупну цену са 50 на 35 динара за литар. Они са том ценом не могу ни да прехране стоку. Осим тога, млекаре нам не плаћају редовно, јер тврде да не могу да продају готове производе због вишкова. Пет пута нам до сада нису платили ни динар. На 15 дана нам плаћају, а сада нам дугују за два и по месеца, а морамо да финансирамо гориво, ђубриво, механизацију и све остало, а практично немамо одакле”, објашњава Паламаревић.

Откупна цена по литру је од 30 до 65 динара, у зависности од региона и квалитета, а у фрижидерима трговинских ланаца литар се у просеку продаје по ценама између 130 и 150 динара.

Више удружења пољопривредника из Војводине, Шумадије, Поморавља и Западне Србије затражило је данас да се почне са формирањем најниже откупне цене сировог млека и да заштитна цена буде 78 динара плус ПДВ. У дописима упућеним председници Владе Србије Ани Брнабић и министарки пољопривреде Јелени Танасковић, они траже и да субвенције по хектару буду најмање 35.000 динара за све пријављене површине, да премија за млеко буде најмање 20 динара по литру, а регрес за млечне краве 40.000 динара по крави. Пољопривредници су најавили да ће у случају неодазивања на њихове захтеве до 12. маја, од 16. маја организовати протесте широм Србије.

Влада Србије је иначе половином фебруара увела прелевмане, односно увозне таксе од 15 динара по литру млека и 30 динара по килограму сира, али Паламаревић каже да они нису постигли ефекат и да се увозницима очигледно исплати да и по овим условима купују млеко у иностранству. Тамо је, како објашњава, јефтиније, јер европски сточари добијају веће субвенције. Млеко нам тако највише долази из Пољске и Босне и Херцеговине, док из земаља ЕУ увозимо сиреве, путер и млеко у праху.

Откуп привремено прекинут на неколико фарми

Паламаревић каже да само ретке млекаре имају уговоре са произвођачима који им гарантују откупне количине, док сви остали раде без уговора и да због тога могу да узму млека колико хоће. Неке произвођаче су потпуно одбили, а некима узму само део од количине коју производе.

“Проблем је и даље што не ради државна лабораторија, већ млекаре саме контролишу квалитет млека и онда кажу сточарима да није добро, да има количину афлатоксина изнад дозвољене границе и користе слична оправдања када не желе да га купе, јер им не треба у том тренутку. Безброј произвођача су ових дана тако одбили”, тврди Паламаревић.

Компанија “Имлек” данас је у свом саопштењу потврдила да је из откупа сировог млека привремено искључила неколико фарми због повишеног нивоа афлатоксина и навела да је то урадила “на основу контрола интерних и екстерних лабораторија”. Како су навели, Законом дефинисаним од стране Министарства пољопривреде Републике Србије, “Имлек” је фармама дао инструкције које мере би требало да предузму ради отклањања неусаглашености квалитета и прилагођавања плана исхране животиња, након чега ће свим фармама које поврате квалитет у законске оквире бити настављен откуп.

“Обустава откупа сировог млека ће бити на снази без обзира на последице и притиске са којима ће се компаније евентуално суочити, а све са циљем обезбеђивања највишег квалитета, без изузетака за било које фарме чије млеко није у складу са уредбама Закона Републике Србије”, навели су у саопштењу.

Паламаревић каже да је лако рећи пољопривредницима да од вишка млека праве сир, али да то није лако реализовати.

“Имам 1.200 литара млека и дневно и не могу да правим сир од те количине, јер немам радну снагу за то. Осим тога, не бих имао ни коме да га продам. Очекујемо од државе да уреди тржиште да би сточарство могло да опстане”, поручује Паламаревић.

Ако имамо довољно млека, зашто га и даље увозимо?

Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа при Привредној комори Србије Ненад Будимовић каже за РТ Балкан да статистички подаци ипак показују да је увоз млека и млечних производа у априлу смањен у односу на прва три месеца ове године, али да је и даље већи у односу на исти период прошле године. У јануару и фебруару је увезено по 6.000 тона, јер је тада тржиште било “пољуљано” и није га било довољно у домаћим радњама, у марту ја увоз смањен на око 4.000, а у априлу смо из иностранства купили око 3.500 тона.

“Поставља се питање, ако имамо млека, зашто га и даље увозимо. С друге стране, цене млека у малопродаји не падају. Јогурт и конзумно млеко, који су највише заступљени у потрошњи становништа, и даље се продају по истим ценама. Ако нечега има више, онда је већа понуда и логично би било да пада цена. Очигледно је да је проблем дубљи и да треба све те три карике у ланцу – фармери, млекари и трговци да седну за један сто и да договоре параметре и откупну цену”, каже Будимовић.

Он напомиње да наши сточари производе довољно млека за домаће тржиште, али указује да је, с обзиром на пад броја грла, питање да ли ће то остати тако, уколико се не пронађу нека системска решења за вишедеценијску кризу у млечном говедарству.

Златица Раадовић / РТ

БОНУС ВИДЕО: