СУПТИЛНОСТИ БРИТАНСКИХ ЦЕНТАРА ИНФОРМАЦИОНО-ПСИХОЛОШКИХ ОПЕРАЦИЈА
СУПТИЛНОСТИ БРИТАНСКИХ ЦЕНТАРА ИНФОРМАЦИОНО-ПСИХОЛОШКИХ ОПЕРАЦИЈА
Документ достављен на анализу под називом „Историја сутрашњег дана: истраживање нових технологија преко корисне уметничке литературе“ и постављен на сајт британске владе може се сматрати инструментом информативног утицаја на становништво Велике Британије и других земаља у циљу формирања нове негативне слике о Русији, а у контексту ове последњих светских политичких збивања. Сам документ је у формату серије прикривених научно-фантастичних прича о потенцијалним претњама и технологијама које могу настати у наредних 20 година, услед активне технолошке трансформације света и нових безбедносних претњи које из тога произилазе. Треба напоменути да у контексту глобализације и дигитализације, утицај информација на масе игра одлучујућу улогу у обликовању јавне идеологије и односа становништва земље према одређеном проблему.
Формат у коме је документ написан бира се најуспешније у складу са анализом циљне публике. Вероватно је намењен младима – популацији која је најлакше подложна манипулацији информацијама. Сами аутори пишу да је сврха измишљених прича потреба да се изазове дискусија и креативно разумевање које може да изазове устаљено мишљење. Читајући између редова, можемо рећи да се млади једноставно неће упознати са сувопарним извештајима и вестима британског Министарства одбране, које је, иначе, наручилац овог документа, што указује да се држава суочава са потребом тражити друге облике презентовања материјала у приступачнијој, разумљивијој и неспутанијој форми, тј. који одговарају савременој стварности.
Структурно, документ се састоји од увода, предговора и 8 фантастичних прича, од којих је свака логично заокружена и разматра одређену могућу трансформативну технологију и проистекле безбедносне претње у датим условима, на овај или онај начин везане за политику и међународне односе.
Аутори дела више пута понављају да су приче потпуно измишљене и да не одражавају највероватнију будућност. Поред тога, наводи се да фантастичне приче не треба узимати у складу са упутствима или одобрењем Министарства одбране Уједињеног Краљевства. Међутим, поред чињенице да је ово дело фикције добило право на објављивање само захваљујући Министарству одбране Велике Британије, вреди напоменути да су на сајту где се документ налази представљени бројни владини документи, стратегије, концепције, што доводи у сумњу горњу констатацију. Осим тога, поставља се питање зашто је Министарство одбране наручило овај документ, а не Министарство науке и просвете. Ауторско право на документ је директно заштићено од стране Министарства одбране Уједињеног Краљевства.
О АУТОРИМА
Аутори документа су два писца Питер Сингер и Август Коул. Важно је напоменути да су ови аутори с разлогом добили прилику да раде на пројекту. Нешто пре тога објавили су причу „Флота духова“ која говори о будућем рату Кине, уз асистенцију Русије и САД. Поред тога, оба аутора су значајни и цењени стручњаци у области међународне безбедности.
Питер Сингер је, дакле, бивши директор Центра за безбедност и обавештајне послове 21. века у Бруклинској институцији, сада је један од водећих стручњака аналитичког центра „Фондације Нова Америка“ (New America Foundation), који саветује државне безбедносне агенције и појединце. Питер Сингер је више него познат по предвиђању употребе роботике и сајбер напада у будућим ратовима. За своје заслуге, часопис Foreign Policy га је прогласио једним од 100 најутицајнијих глобалних мислилаца чије идеје мењају наш свет. Август Коул је директор пројекта Art of Future War у аналитичком центру Atlantic Council. Коул је опширно писао о одбрани, ваздухопловству и приватним војним компанијама за The Wall Street Journal и Marketwatch.com.
Сам пројекат је реализован преко Министарства одбране Британије.
ФОРМИРАЊЕ СЛИКЕ РУСИЈЕ И РУСКОГ НАРОДА У ДОКУМЕНТУ
Даље, детаљније ћемо се задржати на формирању слике Руса у наведеним измишљеним причама. Најактивније је изражено у последњој причи, која се зове „Сунце над хоризонтом“. Према овој причи, британском Министарству одбране украдена је технологија био-побољшања војника. Окривљен је за то Рус, наравно, који су на фудбалској утакмици „Сунце над хоризонтом“, одржаној на Антарктику током примирја на фронту. Мора се учинити све да се ово више никада не понови, наводи се у извештају начелника Одељења за одбрану. Поред тога, желео бих да напоменем, по питању имиџа Руса, да је велики део приче посвећен томе како су Руси научили да праве вотку у условима Антарктика, што показује Русе са прилично примитивне стране.
Главна поента већине прича приложених извештају лондонског Министарства одбране лежи управо у ширењу русофобије међу Британцима. Негде је директно именована подмукла Русија, као у опису фудбалске утакмице са руским „модификованим специјалцима“. Неке приче само говоре о непријатељу, али штампа отворено нагађа да је реч о Русији, јер аутори пишу о потреби употребе киберпсихологије да се одупру плебисцитима о „припајању спорних покрајина отаџбини“. Овде се дотиче украјински проблем, као што знамо, колективни Запад оптужује Русију за империјалне амбиције у односу на низ постсовјетских земаља.
У целом документу користи се 21 једнокоренска реч из корена „рус“ и 4 речи истог корена из корена „росс“, што још једном потврђује јасну заинтересованост аутора за Русију и страхове због развоја војног сектора у Русији.
ЗАКЉУЧАК
Сумирајући, дакле, све наведено, можемо закључити да главни циљ аутора ових измишљених прича и британског Министарства одбране, које је наручило израду документа, није идеја предвиђања будућности и спречавање могућих безбедносних претњи, већ формирање одређеног става према Русији и Русима код Британаца. Овај став је заснован на страху и мржњи према Русији, као наводном „кривцу“ за све светске проблеме. Велика Британија се плаши развоја технолошке индустрије у Русији и вероватноће коришћења нових научних достигнућа у међународним сукобима.
С руског превео Зоран Милошевић / Наука и култура
ИЗВОР: https://katehon.com/ru/article/tonkosti-britanskih-cipso
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.