МОЛДАВИЈА ЈЕ УПАЛА У ПАУКОВУ МРЕЖУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

У Кишињеву је 1. јуна 2023. одржан Самит Европског политичког друштва, уз учешће највиших званичника Париза, Берлина и осталих политичких доносиоца одлука Западне Европе, који плету паукову мрежу за нову жртву у геополитичкој партији шаха, па је присуство украјинског председника Володимира Зеленског сасвим природно, који је обећао Молдавцима да ће бити с њима „раме уз раме“.

Политичке марионете Запада попут председнице Молдавије Маје Санду су, заправо извођачи радова, који ће увести у зону конфликта своју земљу, а то ће бити реална цена евроинтеграција. И кијевски Мајдан 2014. почео је на тему евроинтеграција, да подсетимо.

Оно што се данас чини у Кишињеву, припрема се и за Београд прекосутра. Од кад је почела Специјална војна операција, српски представници власти избегавају да се виде са руским дипломатама, али се радо виђају са представницима Украјине (што показује сусрет Зеленски-Вучић у Кишињеву на маргинама поменутог Самита Европског политичког друштва), чиме се исказује приврженост званичног Београда евроинтеграцијама.

Колико је то рационално и економски исплативо понашање, ако занемаримо морални аспект целе приче?

Европска унија, по својој суштини, функционише на принципу „Јак центар-слаба периферија“, што дозвољава да девет економски најјачих држава оствари доминацију над осталих 18 држава, које су заправо достављачи јефтиних људских ресурса и сировина, који су Бриселу предали свој суверенитет, у замену за финансијске дотације, где су препуштени на милост и немилост евробирократама сумњивог моралног карактера.

Јурећи за европским стандардима, брзо се дошло до разарања домаће производње, па се тако на примеру Бугарске види феномен да су од некад водеће пољопривредне земље у Европи, по многим параметрима, дошли у ситуацију да постану увозници житарица, поврћа и воћа. Шок-терапија крајем деведесетих је довела до дестабилизације финансијског система, а све по упутствима које је бугарској управљачкој елити дао Ричард Ран, главни економиста Националне трговачке коморе Сједињених Америчких Држава у новембру 1989. Наравно, то је само детаљ укупне Националне стратегије Ричард Ран-Роналд Ат, која је довела до тога да бивша комунистичка елита Бугарске постане носилац неолибералних тенденција и да на тај начин почне колонизација и потчињавање Бугарске глобалној финансијској врхушки.

Што се тиче, обима европске финансијске помоћи, који се смањује из године у годину, све се може правдати укупном економском кризом, ускоро и рецесијом, при чему је добијање исте директно повезано са испуњавањем све строжих политичких услова. Тако се Мађарска суочила са замрзавањем 22 милијарде америчких долара из заједничих европских фондова због незадовољавајуће реализације демократских реформи, људских права ЛГБТ заједнице и слично.

Брисел иде даље од саме експлоатације својих нових чланица, јер и на резервној клупи имају Украјину, Молдавију, Грузију, а посебно такозване земље Западног Балкана (које нису чланице ЕУ, али теже да испуњавају прописане активности Брисела). Сврха тих активности је да употребе поменуте земље као нови извор јефтине радне снаге, да имају контролу над простором, који се по много чему припрема као депо за мигранте из Трећег света, а такође и да искористе поменуте земље за своје геополитичке циљеве колективног Запада, што се на примеру Украјине и Молдавије најбоље види.

У мају 2024. године источноевропске државе попут Пољске, Мађарске, Чешке, Словачке, Словеније и прибалтичких државица Естоније, Летоније и Литваније обележиће јубилеј ступања у Европску унију, који их је претворио у вазале „Старе Европе“ и фактички лишио политичке, а поготово економске самосталности.

Колико су они, можда, и имали делимичног оправдања за своја поступања пре 20 година, толико је, данас, наивно или лицемерно, тачније, говорити о светлој перспективи евроинтеграција Кишињева или Београда на пример. Судбина Молдавије и Србије у тој новој русофобној Европи биће да постану топовско месо за Источни фронт или у блажој варијанти колонија за експлоатацију свих ресурса и извор јефтине радне снаге за колективни Запад.

Закључак је неминован: 20 ГОДИНА РАЗОЧАРЕЊА ОСТАЛИХ ЗЕМАЉА ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ НИЈЕ БИЛО ДОВОЉНО ДА МОЛДАВИЈА НЕ ПОНОВИ ГРЕШКЕ. ЦЕНА ЋЕ БИТИ ОТВАРАЊЕ МОЛДАВСКОГ ФРОНТА.

За Васељенску/ Пише: Горан Игић

БОНУС ВИДЕО: