Произвођачи цвећа очекују огромне губитке: Хиљаде расадника са много биљака које немају коме да ПРОДАЈУ

Србија је прошле године продала три милиона тона цвећа и украсног биља и зарадила више од 4,15 милиона евра. Ове године, произвођачи су очекивали још боље резултате извоза, али чини се да ће прогнозе остати неиспуњене. Због блокаде тржишта изазваног епидемијом вируса корона, пластеници су пуни, а произвођачи се плаше да ће им новчаници остати празни. Уложили су много и новца и времена, а затворене пијаце и цвећаре – не доносе очекивани приход.

Застој у продаји и извозу најјаче ће погодити узгајиваче сезонског биља. Оваквих малих расадника је у Србији на хиљаде. Сезонско, једногодишње цвеће, попут петунија и кадифа, сади се сада на пролеће, а на јесен се вади. Тренутно је готово немогуће да стигне до купаца, па се очекује да ће произвођачи претрпети страшне губитке.

– Ова ситуација ће највише коштати мале узгајиваче, којима чак ништа неће значити ни најављене економске мере, док ће велики узгајивачи вишегодишњег цвећа, попут нас, имати губитке измећу 20 и 50 одсто – каже Милан Топаловић, власник чувеног расадника ружа у Липолисту код Шапца. – Ми смо успели да продамо до почетка ванредног стања 80 одсто садница, док рецимо колега из Крушевца, крупан узгајивач, бележи губитак од 200.000 евра због непродатих 200.000 садница.

Како каже наш саговорник, у чијој се породици руже и украсни четинари гаје већ пет деценија, економске мере које су намењене за спас привреде њима ће много значити.
– Имам 30 запослених и нисам никога отпустио, прихватио сам мораторијум на отплату кедита и намеравам да након свега уђем у нови, па ће ми зато добро доћи мере државе – каже Топаловић. – Колеге које имају мале расаднике и сезонске раднике неће моћи да се спасу. Наш расадник ружа са око 200 сорти налази се на 20 хектара.

Само неколико недеља пре избијања пандемије и увођења ванредног стања у Србији, подаци Привредне коморе Србије о промету и узгоју цвећа у нашој земљи били су изузетно оптимистични. Ти подаци ПКС су говорили да се прошле године у нашој земљи трговало са око 9,75 милиона тона цвећа и украсног биља! Укупан прошлогодишњи промет цвећа износио је 15,78 милиона евра. Тако су лане ови мирисни производи извезени у вредности од 4,15 милиона евра, што је за десет одсто више него претходне године. А око 10 одсто извоза чини украсно биље, и то у Холандију.

Иако је увоз цвећа три пута већи од извоза, чија је вредност лане била 11,63 милиона евра, у Привредној комори Србије тврде да производња цвећа и украсног биља има изузетно висок потенцијал. Како кажу, бележи се стални тренд пораста потрошње цвећа у свету и Србији. Под овим производом је у Србији тренутно око 500 хектара.

“Најцветнији” делови Србије су север Бачке, околина Шапца, подручје западно од Београда, област Љига, Трстеника, Крушевца, Сремчице, Велике Дренове.

УЗГОЈ РУЖА

Многи започну овај посао, али и брзо одустају – каже Топаловић. – У пролеће се сади подлога, у лето се калеми племка, племенита ружа, а тек идуће године се вади корен. Производња једне саднице кошта 30 динара. На један хектар стаје 100.000 садних подлога, а то је око 70.000 садница.

Цена саднице у откупу, како каже, од почетника који још није развио посао је 50 динара, док узгајивачи који су стекли лиценцна права за рад у Европској унији саднице продају широм Европе и Русије за 1,1 до 1,2 евра. Цене у откупу за квалитетне саднице износе од 200 до 300 динара.

УВОЗ

Пре пандемије статистика је указивала на то да је просечна цена цвећа у извозу, уместо 1,04 евра по килограму 2018. године, прошле године била 1,21 евро. Најзначајније увоз цвећа и украсног биља је из ЕУ, са уделом од 85 одсто. Највеће учешће у извозу за 2019. годину има група живо цвеће, руже, рододендрони и азалеје, од чега је извоз ружа најзначајнији.

Новости