Какво је ово непоштовање државних обележја Републике Србије?

Какво је ово непоштовање државних обележја Републике Србије?

Замислимо следећу ситуацију: на неким протестима неке опозиције, у некаквој Америци, Француској, или било где на планети, да захтев демонстраната буде да се мења државна застава и химна… Бајден, Макрон или било ко, ко води дотичну државу, сместа би затражио процесуирање таквих и све би било оквалификовано као удар на уставни поредак, темеље државности, непријатељски атак, рушење и ружење симбола државе  а залуд би биле приче о слободи говора и људским правима. Јер то није ни говор и то није слобода, дефинитивно. А људска права су такође нешто сасвим друго…

Конкретније, на протесту опозиције једна од главних парола је била рестарт. Чега, државе, система, поделе власти, остало је нејасно… Али јасне су биле пратеће поруке. Мењајмо химну, мењајмо заставу…

Наим Лео Бешири, ангажован на позицији извршног директора у Институту за европске послове, на друштвеним мрежама понудио је неке друге стихове, њему пријемчивије од стихова „Боже правде“.

… Сада се пробуди

И Сербље возбуди!

Ти воздвигни твоју царску главу горе

Да те опет позна и земља и море…

Востани Сербије („Устани Србијо”),је  позната и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов („Ода српском препороду”),српска је родољубива песма, п коју је написао Доситеј Обрадовићу Бечу 1804, „пјесна на инсурекцију сербијанов, сербији и храбријеја витезовом и чадом и богопомагајему их војеводи господину Георгију Петровићу посвећена почетку Првог српског устанка који се претворио у  револуцију против отоманског царства.

Порука с нуђењем те песме за химну је нејасна али је отужна и провидна у свом циљању.

Уз то истомишљеници Беширија махали су синхроно на улицама Београда некаквом чудном тробојком а ко се запитао одакле и како она ту, добио је одговор и на улици и на мрежама да је то застава сретењске Србије, Била би можда да није таква. Изокренута и извитоперена. Чак ни н подсећа док се не каже шта се хтело с њом.  Бешири је на мрежама добио одговоре и критике у стилу „Иди у Албанију па тамо то покушај“ до таквих да га подсећају на то да је наша, садашња, важећа српска застава проглашена за најлепшу на свету – на међународном конкурсу.

Кад неко мимо хералдичара, историчара, Скупштине као највишег законодавног тела ове државе жели на улици то да мења – није ли то акт побуне, анархије и непоштовања државних институција и саме државе. И што рече један учесник на мрежи „Ресетујте се ви а не моја држава која има најлешу химну и заставу на свету. А кад ударате на то, јасно ми је ко сте!“. Има ли казне за такве рушиоце? Само питам.

Озрен Миладиновић/Политика

Бонус видео