Прво званично издање књиге „Мојим легионарима“ на србском језику које је пред вама, резултат је дугогодишњих жеља и настојања да се стекну одређени услови како би се једно овакво дело у оваквом облику појавило пред србском читалачком публиком. Иако већ последњих петнаестак година међу србским родољубима кружи у облику скрипте, „Мојим легионарима“ до сада није приређивана, јер свако ко би покушао да се позабави овим делом, наилазио је на многобројне потешкоће. Неадекватан и рогобатан превод и нетачно трнскрибоване властите именице, биле су међу основним и највећим проблемима. Иако земља у нашем суседству, са којом смо блиски по многим питањима, Румунија очигледно није довољно занимљива за наше истраживаче и преводиоце, а нарочито за једно овако деликатно дело и деликатно питање какво је питање улоге легионарског покрета у Румунији између два светска рата и у току Другог светског рата, као и утицаји легионарских идеја на послератну Румунију.

Под легионарским покретом, ми овде подразумевамо Кодреануову организацију – Легију Светог архангела Михајла, за коју просечан србски родољуб данас готово да никада није ни чуо, те ова књига има и своју историјску мисију, а њени издавачи одговорност пред генерацијама родољуба који тек стасавају. Упркос нејуначком времену у којем је настала, и упркос истом таквом времену у којем живимо, спис „Мојим легионарима“ и њен аутор Корнелије Зелеа Кодреану, не престају да у срцима истинских националних идеалиста разгоревају онај исти пламен какав се ширио око Легије у време њеног историјског трајања.

Легија је, без сваке сумње, била и остала јединствена и непоновљива појава у историји Румуније и непоновљиви политички покрет у историји Европе и света. У народу је и дан данас овај покрет остао упамћен као онај који је све дао и све жртвовао за нову и бољу Румунију и новог и бољег човека у њој. Покрет су чинили радници и сељаци, свештеници, монаси, епископи, философи, песници, културни радници који су имали среће да живе у исто време када се Легија рађала.

У свом настајању, Легија се ухватила у коштац са увек шкакљивим и увек горућим јеврејским питањем и његовим решавањем. Од половине 19. века, румунски интелектуалци су уочили погубне утицаје једног туђег народа, страног румунском духу и култури, који је својим утицајем разбијао традиционални друштвени поредак за који су Румуни свих друштвених слојева били изузетно везани. Стога, још од Берлинског конгреса, све животне снаге румунског народа биле су усмерене ка решавању овог питања, а период политичког деловања Легије, само је актуелизовало ово питање.

Наиме, питање тзв. антисемитизма (заправо – антијеврејства) у Румунији је питање које је постало актуелно још од времена поменутог Берлинског конгреса. Дакле, оно никако није производ сличних појава у западној Европи тридесетих година прошлога века, како се то често злонамерно представља. У Румунији ова појава је деценијама старија, али и методе и начини решавања овог проблема се битно разликују од покушаја неких других европских народа да исти проблем реше.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Прочитајте још:  МИША ВАЦИЋ: “НИСМО САМИ! Из Приштине ће бежати као из Кабула!“

Василе Конта, Василе Александри, Михаил Когалнићеану, Михаи Еминеску, Богдан Хашдеу, Александар Куза, Николае Јорга и многи други, само су део плејаде оних румунских интелектуалаца који су од краја 19. и почетка 20. века упозоравали на нарастајући проблем јудаизирања румунског духа. Присуство Јевреја у Румунији и утицај њиховог духа, легионари су сматрали огромним проблемом. С обзиром на дугу историју антијеврејства међу Румунима, стасавале су генерације румунских родољуба које су упућиване у ову проблематику. Основни став о Јеврејима, који је формиран половином 19. и уобличен почетком 20. века, јесте да су Јевреји етнички, културни, верски и расни странци у Румунији. Са појавом комунизма на светској историјској позорници и његовим приближавањем границама Румуније, додатно је растао анимозитет према Јеврејима, који су као по правилу увек били у врху комунистичке пирамиде.

Како су легионари видели решење овог питања? Многи непријатељи легионаризма волели би да могу да докажу да су легионари предлагали потпуно и коначно уништење Јевреја у Румунији, но тешко да ће за своје тврдње пронаћи аргументе у речима и делима легионара и њихових вођа. Истина је да су легионари били спремни на физички обрачун са оним Јеврејима који су лично и директо укључени у разбијање њихове Отаџбине, који су вршили експлоатацију румунских радника и сељака, али је истина да су идентичан став имали и против чистокрвних Румуна који су исто то чинили сопственом народу. Главна мета борбе Легије јесте уништење јудејског духа, којим су били заражени многобројни Румуни, а не истребљење једног народа. Са друге стране, и сам Кодреану у „Приручнику за вође гнезда“ јасно говори да решење проблема види кроз депортацију Јевреја у Палестину, а не кроз њихов биолошки нестанак.

Карактер једног политичког покрета се не може разумети без разумевања његове доктрине. Управо зато је „Мојим легионарима“ данас за нас драгоцено сведочанство о основним идеолошким цртама овог покрета, и то онако како нам је и оставио идејни творац Легије, њен мозак, душа и срце – легендарни о велики Корнелије Кодреану. Истини за вољу, у неким другим списима које је оставио својим следбеницима, додатно можемо да продубимо идеолошку позадину Легије, али је дело „Мојим легионарима“ свакако буквар легионаризма.

Читајући ову књигу упознаћемо се са начином на који су Румуни у то време схватали питања вере, нације, расе. Многи ће се изненадити када буду сазнали да је Кодреану, као истински православни хришћанин, подвижник и аскета, далеко дубље и дубокоумније доживљавао и питање вере и нације и расе, него што се то данас и даље злонамерно искривљује и представља фалсификовано и у потпуно погрешном светлу. Кодреану није шовиниста, нити поборник расне мржње како га клеветници представљају. Нација и национални простор нису само границе и хектари којима располаже једна држава, него је за Кодреануа нација појам који из сфере физичког прелази у метафизичку. Он схвата народ као Божију творевину чији је крајњи циљ и смисао постојања – учествовање у Васкрсењу Христовом. Одатле произилази и став Кодреануовог наследника Хорије Симе, који је сматрао да се нација афирмише у историји унутар рама оивиченог заповестима Божијим. Овакав легионарски национал-мистицизам, по својој доктринарној суштини, истоветан је идеји србског политичара са крстом и нашег Учитеља – Димитрија Љотића, који је закон духа узимао за кључ свих политичких токова.

Прочитајте још:  Румунија се предала Украјини у борби за Дунав

Шта је дакле темељ легионарске доктрине? Када решимо ово питање и правилно га сагледамо, постаће нам у потпуности јасан карактер овог покрета. Темељ Легије, према Кодреануу јесте човек будућности, којег је обликовала и преобразила православна вера. Православни хришћанин, који није то само на речима, који делима сведочисвоју православну веру свуда и на сваком месту, човек који се подвигом и борбом, уз благодат Божију, изборио са самим собом, јесте човек Легије и њен једини циљ. Како је Кодреану сазревао и идеолошки и духовно, тако је приметна једна квалитативна промена у његовом идеолошком учењу, где се од борбе за Идеју, прелази на борбу за сваког човека понаособ, за његово духовно и национално буђење и усправљање. Тврдио је да права борба и задатак Легије лежи у трансформацији сваког појединачног легионара, а касније и целог румунског народа. Права борба за њега више није толико у политичкој сфери, него у сфери срца, што је у потпуности сагласно са најтананијим учењем православне Цркве о човеку и његовој улози у палом свету.

Легионари су тежили стварању новог друштва са човеком Легије на челу, који ће бити посвећен једино борби за добро свога народа, слободног од сваког материјалног ограничења које спречава успон ка Васкрсењу које је, као што смо већ навели, за Кодреануа и Хорију крајњи смисао и циљ, како појединца тако и целокупне заједнице. Попут Љотића, и Кодреану је сматрао да је пре било какве политичке промене у друштву, потребно променити човека, јер ће лош човек упропастити и најбољи политички програм. Зато је потреба и спремност на свако жртвовање усађивано свим члановима Легије, а највише је својим примером то сведочио сам Кодреану.

Због свега наведеног, пре читања ове књиге треба знати и схватити да је легионаризам превасходно једно духовно стање, а не пуки политички израз једне идеје. Кодреану је своје другове обликово да постану оно што бисмо могли назвати „хајдук са душом светитеља“, и можемо слободно рећи, са ове историјске дистанце, да се та клица примила у већини чланова Легије.

Прочитајте још:  Румунија ће имати највећу НАТО базу у Европи

Како су године легионарске борбе пролазиле, Кодреану је постајао свеснији да ће се коначна победа Легије десити онда када дође до толико жељеног личног и општег преображаја. Зато је једном приликом, одговарајући на питање када ће Легија преузети конкретну политичку акцију, Кодреану одговорио да ће се то десити онда када га сви шефови легионарских гнезда буду обавестили да у Легији више нема ниједног лошег човека.

Убиством Кодреануа 30. новембра 1938. године, прича о Легији није завршена. Преварили су се они који су мислили да ће уништењем вође и сам покрет пропасти. Сам овај чин довољно показује да ни непријатељи, који су били савременици Кодреануа, нису разумели смисао његове политичке борбе, јер је већ у то време Легија имала у својим редовима на хиљаде Кодреануа који су били потпуно посвећени идеалисти, идеолошки непоколебљиви и спремни на највеће жртве и искушења. Вођство покрета прешло је у руке енергичног дугогодишњег легионара и команданта Легије – Хорије Симе, који је успео да искористи позитивне прилике за Легију и заједно са генералом Антонескуом образује владу и преузме вођство над Румунјиом. Ово кратко легионарско управљање Отаџбином, које је трајало свега шест месеци, одликује се политичком нестабилношћу и сталним сукобима на релацији Легија – Антонеску, јер су легионари до краја задржавали свој став да у политици нема компромиса. Убрзо ће Антонескуов режим напунити тамнице легионарима, који се ни у Антонескуовим, а ни касније у комунистичким казаматима никада нису одрекли својих идеолошких убеђења и свога бесмртног вође Корнелија Кодреануа.

Данас у Румунији постоје десетине неформалних легионарских група и фондација која носе имена најзаслужнијих легионарских првака, и који одржавају пламен легионарске борбе у условима у којима је, репресивним Законом из 2015. године, строго кажњиво свако истицање легионарских симбола и окупљања у име Легије. Неки од њихпомогли су да ово издање данас буде пред вама, и поштујући њихову жељу да остану анонимни, у име србских родољуба изражавамо најдубљу захвалност за помоћ да будуће генерације стасавају уз овај својеврстан и необичан уџбеник родољубља, политичког деловања и хришћанског животног исповедништва.

У продаји србско издање књиге „Мојим легионарима”

Идеолошка контемплација и социјална акција! Набавите свој примерак србског издања књиге Корнелија З. Кодреануа „Мојим легионарима”, једног од најзначајнијих списа из идеолошког опуса Трећег пута. Тираж првог издања је 300 комада, а цена књиге је 900 динара + птт.

Целокупан приход од продатих књига биће употребљен у хуманитарне сврхе, у складу са идеологијом хришћанског народног социјализма, коју су исповедали Капетан и његови легионари. Књигу можете поручити путем контакт форме на  сајту Србске акције.

СТАРЕШИНСТВО СРБСКЕ АКЦИЈЕ

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *