Србија: И пензионери сваког јутра иду на посао

Београд – У Србији према грубим проценама тренутно ради око 34.000 пензионера и то највише на занатским пословима, али су најстарији суграђани ангажовани и при институцијама где се њихово знање и професионално искуство тражи.

Потреба за додатним приходима у домаћинству али и осећај да су и даље корисни, неки су од разлога зашто старији грађани, упркос стеченим условима за пензију, настављају да раде.

Тренутно не постоје прецизни подаци о броју пензионера који су наставили да раде и након пензионисања, а из Фонда ПИО за Танјуг кажу да се на основу поднетих захтева за поновно одређивање износа пензије по основу накнадно оствареног стажа процењује да их је око 34.000 у Србији.

Међутим, та бројка је вероватно већа, јер евиденција о пензионерима који су запослени преко уговора о делу, или оних који раде на „црно”, није позната.

Председник Градске организације пензионера Београд, Василије Бјелобрковић каже да ни њихова организација нема податке о томе колико пензионера у престоници ради.

Ту информацију, каже Бјелобрковић, старији суграђани често крију.

„Волео бих да имамо те податке, како бисмо пронашли начин да заштитимо пензионере ако су ангажовани на неком раду. Међутим, то се схвата међу пензионерима као приватна ствар, и не говоре о томе”, рекао је Бјелобрковић.

Упитан којим се пословима пензионери најчешће баве, каже да су то углавном послови из струке којом су се целог радног века бавили.

Тек око 10 одсто њих, процењује он, мењају струку.

„Највећи број пензионера који настављају да раде су интелектуалци, професори, доктори, затим зидари, металостругари, наводи Бјелобрковић.

Интелектуалци, каже, настављају да раде како би довршили успешан рад или истраживања која су започели током радног века.

Мотиви због којих настављају да раде су пре свега новац, како би они и њихове породице „слободније дисале”.

Међутим, није само већи кућни буџет тај који пензионера наводи да се поново активирају.

Старији суграђани желе да се осећају корисним, проводе време са људима, побегну од самоће.

Упитан да прокоментарише то што све више пензионера раде као возачи аутобуса или камиона, одговара да такво занимање од радника тражи да је потпуно физички и психички здрав.

На пример, војни пензионери или они који су радили при МУП-у, а који су млађи од 60 година, могли би да раде као возачи, сматра Бјелобрковић.

У Србији је релативно мали број војних пензионера, око 47.000, а од те цифре, десет процената њих је спремно да „ускочи” у послове возача, процењује Бјелобрковић, преноси Танјуг.

Раде старији суграђани и на пословима обезбеђења у многим објектима, поштама, банкама, као продавци…

Не постоје законска ограничења којима се одређује колико година после пензионисања неко може да ради.

Пензионери се могу поново запослити по уговору о раду, делу, ауторском уговору а да истовремено наставе да примају раније стечену пензију.

Политика