Др Несторовић: Антибиотици не лече ништа, а сапуни су будалаштина…

Ми смо својим начином живота направили одређене болести. Примера ради то су запаљенске болести црева попут Kронове болести и улцерозног колитиса.

То су болести које су настале јер смо постали превише чисти.

– Док смо имали глисте, честе инфекције, док смо били прљави дотле смо имали природне стимулусе нашег имуног система и онда смо били здрави. Али онда смо почели да се перкамо, да се туширамо сапунима. Полудим кад видим оне бактерицидне сапуне. Ти сапуни су будалаштина задње врсте. Kажу – убија 99 одсто бактерија. Па што их бре убија? Највећи број бактерија на свету није уопште заинтересован за нас. – каже проф. др Бранимир Несторовић, начелник пулмологије на Унивезитетској дечјој клиници у Тиршовој у Београду.

– Пазите, имамо 440.000 до сада познатих врста бактерија. Од њих се само неке интересују за нас. Јер ми смо безначајни. У укупној биомаси на Земљи ми смо безначајни. Ми себи изгледамо себи важни али бактерије се баве неким другим стварима. Ми њима нисмо занимљиви и то је добро. Нас напада само мали број бактерија – додаје он.

Др Несторовић каже да када су људи постали чисти, имуни одговор када су те бактерије у питању је остао очуван али сад нема стимулуса, нема антигена.

– И он се сада окреће сопственим ћелијама нпр ћелијама црева или мишића. То је такозвана молекуларна мимикрија. И ми знамо да је та теорија тачна јер нпр пацијенти са Kроновом болешћу кад добију глисте њихово здравствено стање се поправи. Суштински то су болести које смо ми направили. Свака тура антибиотика је много ако није потребно. Ако ви лечите неку специфичну инфекцију наравно да спасавају живот. Али данас антибиотике узимају по принципу – ајде да их узмем што да не. Они уништавају бактерије али сличност наших и бактеријских ћелија је веома велика. Веровати да антибиотици не штете нашем организму је поптуно смешно. Имате 20.000 синтетисаних антибиотика а користи се стотинак јер су сви остали смртоносни за нас“, каже др Несторовић и додаје:

– Антибиотици ништа не лече. Ја кад то кажем моји студенти и специјализанти ме гледају бело. Ако немате бела крвна зрнца ви ћете умрети… Пацијенти који немају леукоците можете им дати било какав антибиотик пацијенти ће умрети. Антибиотици само примирују бактерије, они успоравају њихово размножавање. Без нашег имуног система нема ништа. Ви кад четврти или пети пут узмете антибиотике онда долази до поремећаја белих крвних зрнаца. Антибиотици су нужно зло.

Он истиче да ми имамо гомилу природних антибиотика али их слабо користимо.

– Бели лук нпр… Алицин из белог лука је један од најјачих антибиотика које имамо. Прополис је изванредна ствар који у себи садржи 64 природна антибиотика и нема бактерије која је резистентна на то. Антибиотике треба да користимо за оно за шта су намењени а то су бактеријске инфекције. У педијатрији је то од 2 до 4 одсто инфекција, све остало су вируси. Респираторне инфекције су болести које пролазе саме од себе. Гнојна ангина пролази сама од себе лечена или не лечена. Већина лекара и пацијената мисли да ако узме антибиотик да ће спречити компликације. Е то није тачно. Било би супер – имате кијавицу узмете антибиотик и не добијете упалу плућа. Нико онда не би имао упалу плућа, али то не иде тако. Постоји само једна болест где превентивно вреди давати антибиотике а то је грип. Ту може да се да антибиотик јер се онда смањује за 25 одсто шанса за добијање запаљења плућа – каже др Несторовић.