Уносан бизнис: Ево како да у Србији гајите лимун и лепо зарадите

0

(Фото: Шутершок)

Београд – Банане, киви, кивано.. ређају се тропске биљке у српским баштама.

Поред ових појединих егзотичних у срцу Шумадије цвета и лимун жут и то у дворишту породице Трифуновић у селу Буковица. Супружници Бранка и Станислав пуне две деценије узгајају лимун доказујући да ово воће не само што може код нас да роди, већ може донети зараду.

“Пре 20 година од таста сам добио један лимун и први савет како да га гајим и тако је кренуо мој нови бизнис.Данас је то моја велика љубав и додатни извор прихода и за мене нема ниједне тајне кад је у питању ова воћка која ето одлично успева и у нашем селу”, прича Станислав за РИНУ.

Чувени буковички воћар каже да је поприличан број лимунова поклонио родбини, пријатељима, пословним парнерима и комшијама, али је већи број и уновчио по цени од 30 до 200 евра зависно од величине, односно старости стабла. Лимун много боље успева кад се плати макар и симболично али је Цану непријатно да то каже онима који би најрадије лимун на поклон.

“Преко зиме лимунове држимо у посебној просторији где температура не сме да буде нижа од 4 а ни виша од 20 степени. Због опрашивања а и неких других разлога свако ко жели да има ово воћку требало би да има бар по два стабла с тим што се љубав према лимуну подразумева кад се хоће успех у у његовом гајењу. Веровали или не, али то лимун осећа”, додаје супруга Бранка.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

За славу код ових домаћина попије се чак и до 60 литара лимунада јер како кажу од домаћег лимуна нема ништа укусније. Станислав је за ових двадесет гдина научио како се лимун калеми, па тако ништа не препушта случају.

Прочитајте још:  Српско-руски центар “Мајак” други пут обележава улазак Руске Империје у Први светски рат на страни Србије

“Узме се млада грана лимуна с плодом(што је најбоље ако има плода)затим се са гране скине лика дужине један центиметар и испод се веже танка жица.После тога,на пола се пресече пластична флаша од два литра, пресече се низ дуж и на дну се извади круг да би калемљено место било на средини флаше напуњене земљом. Флаша се не помера два месеца док плод расте.Kасније се формирају жиле. После два месеца флаша се исече и остаје земља и лимун који се ставља у саксију. Залива се два пута дневно с тим што се сваке године саксија замени већом. На овај начин окалемио сам више од 200 лимунова“, открива Станислав Цане Трифуновић.

РИНА

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *