Судбина украдених србских рукописа

Највећа мистерија у вртлогу пљачки српске културне баштине је судбина најдрагоценијих средњевековних рукописа које је до 1915. чувала Народна библиотека у Београду. Тада је директор Јован Томић, због познатих догађаја у Великом рату, спаковао 56 најдрагоценијих и највреднијих рукописа у два сандука које је послао да се евакуишу са архивом, међутим њима се у Нишу губи сваки траг и сматрало се да су уништени.

Али, извесна дама 1933. понудила је антикваријату у Франкфурту ” Призренски препис Душановог законика” из једног од поменутих сандука. Испоставило се да га је украо немачки официр Фон Вилкенс и по цени од неколико хиљада марака враћен је у Београд.

Три деценије касније у Загребу су откривена још два украдена рукописа Добриљско четворојеванђеље и Коришки пролог које је како се испоставило однекуд у Загреб уочи Другог светског рата донео хрватски бан Иван Шубашић.

Коначно Aмериканац Честер Бити испоставило се имао је у својој задужбини пет опљачканих српских рукописа: Никољско јеванђеље из 14. века, Празнични минеј из 1537., Српско четворојеванђеље рашке школе из 13. века,Читање из апостола и јеванђеља из 13. века и фрагмент Влашког јеванђеља из 15. века. Поменути Американац Бити радио је уочи Великог рата на отварању рудника на Косову и тако дошао у посед опљачканих историјских списа који су на крају завршили у приватној колекцији у Британији у Сотбију.

Фејсбук страница Историја Срба