Америка савршено штити своје злочинце

Вашингтон -Одлука председника САД Доналда Трампа о помиловању војних официра оптужених за ратне злочине наишла на оштре реакције америчких војних ветерана и стручњака.

Сви они сматрају да је шеф Беле куће тиме нанео штету војницима на терену, америчком војном правосудном систему, националној безбедности и моралном компасу друштва, оцене су медија које преноси Радио Слободна Европа.

Иако Трамп можда осећа да помиловањима америчких војника оптужених за ратне злочине исправља неку грешку, он заправо тим потезом наноси штету моралном компасу нације, наводи Њујорк тајмс у редакцијском коментару.

Последњих неколико деценија стручњаци из области менталног здравља и војске уочили су повезаност посттрауматског стресног поремећаја и “моралне повреде”, интензивирајућег феномена који не настаје само због присуства или учествовања у ратним страхотама, већ од учешћа у догађајима који крше морал војника.

Kако би избегли такве повреде, војници су одавно усвојили процедуре које треба да осигурају да униформе носе часно и поносно, поштујући два главна стуба тог оквира – војни правосудни систем и друштвене норме понашања.

Трамп је, указује њујоршки лист, довео у питање оба стуба помиловањем Kлинта Лоренса, бившег официра који је издржавао 19-годишњу казну због убиство два цивила, и мајора Метјуа Голстејна, оптуженог за убиство ненаоружаног Авганистанца, као и поништавањем војне одлуке о деградацији команданта у морнаричкој јединици “Фоке” Петија Едварда Галагера који је био оптужен за ратне злочине.

Без обзира на разлог, истиче Њујорк тајмс, ослобађање људи који почине ратне злочине наноси велику штету друштву у целини, посебно мушкарцима и женама који су часно служили у ратовима после терористичких напада 11. септембра.

Американци морају знати да војна акција која се предузима у њихово име поштује морална правила – да, на пример, војници не убијају ненаоружане цивиле или заробљенике. Kада помилујете људе који су тако грубо прекршили та правила и чак их третирате као хероје, то доводи државу и војне ветеране у опасност од моралне повреде, односно разбијања моралног компаса, закључују уредници Њујорк тајмса.

Трамп је донео одлуку о помиловањима упркос противљењу Пентагона, прихватајући савете људи изван администрације, истиче Вашингтон пост.

Одлука председника је, додаје Вашингтон пост, изазвала оштре реакције код неких ветерана и правних стручњака који сматрају да ће Трампова интервенција поткопати војни правосудни систем и ослабити кредибилитет САД у иностранству.

Лист наводи да је амерички председник у разговорима по питању помиловања искључио војне званичнике, али је разговарао с другим људима из своје орбите, попут Пита Хегсета с Фокс њуза, који је припаднике службе описао као хероје који се суочавају са злонамерним процесуирањем.

Министар одбране Марк Еспер и војни секретар Рајан Мекарти покушали су на састанку у Белој кући да убеде председника да не иде даље с планом за помиловања, док је начелник Здруженог штаба Марк Мајлеј рекао да помиловања могу наштетити америчким односима широм света. Поједини саветници рекли су да би то био лош преседан.

Трамп је, међутим, саветницима у Белој кући рекао да је пре састанка већ донео одлуку о помиловању, истиче Вашингтон пост позивајући се на званичнике администрације.

Иако Трамп, као председник и командант оружаних снага, има овлашћења да донесе такву одлуку, његова оправдања за помиловање оптужених за ратне злочине указују на то да му недостаје дубље разумевање војске, њене културе и професионалне етике, оценио је пензионисани амерички пуковник Џеф Мекосленд за Ен-Би-Си њуз.

Трамп би требало да разуме да војна етика раздваја дисциплиновану силу од оружане мафије, оцењује коментатор Ен-Би-Си њуза и указује да поједини правни стручњаци брину да би државе у којима се налазе амерички војници у будућности могле веровати да САД више неће држати своје трупе одговорним за злочине почињене над њиховим грађанима.

У извештавању о помиловањима недостаје чињеница да Трамп не чини ништа што његови претходници нису учинили, као ни то што сада раде друге демократије – једина је разлика што други лидери и владе то не говоре гласно, написао је колумниста канадског Си-Би-Си њуза Нил Мекдоналд.

Вероватно најпознатији амерички ратни злочинац, потпуковник Виљем Kелеј осуђен је пре 50 година због покоља 22 ненаоружана вијетнамска цивила у селу Мај Лаи, али је одмах по налогу председника Ричарда Никсона пребачен из војног затвора у кућни притвор – на исти начин као што је Трамп наредио пребацивање Едија Галагера у угодније окружење после хапшења.

Трампов претходник Барак Обама никада није напао властите генерале или званичнике на Твитеру, нити је ратне злочинце називао херојима. Али кад се суочио с питањем шта учинити с агентима ЦИА и војницима који су извршили мучење и убиства на такозваним “црним местима” у којима су нестали непријатељски борци, Обама је рекао да жели да “гледа напред, а не уназад”.

Ратни закони се намећу углавном губитничкој страни и постоји разлог зашто се САД противе постојању Међународног кривичног суда, барем кад су у питању амерички ратни злочини. А јавност у било којој земљи склона је да превиди лоше и криминално понашање мушкараца и жена у униформи. Само је потребан вулгарни глас попут Трампа да то велича, закључује колумниста Си-Би-Си њуза.

Beta