„Kако је усташа добио улицу у Београду“

2
(фото: Depositphotos/ Max_776)

Београд – Локалне власти у Београду одлучиле су да преименују улицу названу по народном хероју, која ће се убудуће звати по некадашњем званичнику НДХ, пише Јутарњи лист.

Под налсовом „Усташа има улицу у Београду“ загребачки дневник наводи да је „недавно службено објављено да је некадашња Улица Стевана (Стјепана) Филиповића променила назив у Улица Емила Першке“.

У образложењу одлуке наводи да је „Першка био професионалац, звезда југословенског фудбала и први играч који је одиграо 10 утакмица за национални тим у првој деценији некадашње Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца“.

Јутарњи лист међутим додаје да се, када је већ одлучено да Першка добије улицу, открило да је он био и хрватски националиста који је од успостављања НДХ до краја рата радио у полицији.




Одлуком београдских власти, како додаје загребачки дневник, улица је одузета Стјепану Филиповићу, Хрвату који је као партизански командант, погубљен у Србији, а његова славна фотографија на којој стоји уздигнутих руку налази се у седишту УН, док је његов споменик у Хрватској, дигнут у ваздух.

За разлику од Филиповића, који је био Хрват и југословенски оријентисани комуниста, Першка је по националности Словак, али политички, жестоки Хрват, пише Јутарњи лист додајући да га то ипак није спречавало да између 1920. и 1928. игра за репрезентацију Kраљевине СХС, за коју је наступао на Олимпијским играма 1920, 1924. и 1928.

Наводећи податке из његове биографије, загребачки дневник додаје да хрватски десничари славе Емила Першку због начина како је наводно скончао. Тврди се да није побегао пред партизанима него их је с оружјем дочекао у својој кући на Звезди, и тада је убијен. Само, колико је познато, не постоје сведоци ни материјални докази који потврђу ту причу, пише Јутарњи лист.

Бета

2 Коментара

  1. А ово око назива улице је урађено перфидно, подмукло е да ли би се обновио култ унијате Стјепана Филиповића, који је, са својим саборцима Мајером и Боротом, на путу Ваљево-Дивчибаре убио Немца на мотоциклу и онда су Немци стрељали 100 сељана из околних села – то је било прво стрељање по наредби 100 за 1. О том стрељању се уопште не говори и не пише, тим стрељањем су започела стрељања у Србији по тој наредби, која су врхунила Краљевом и Крагујевцем. Иначе, неколико дана пре те заседе на путу Ваљево-Дивчибаре, су Мајер (чивутин из Маџарске) и Борота мучили и убили тестерисањем на пола председника дивачке општине (Дивци, село на улазу у Ваљево од Београда, тада је била таква административна подела) Петровића, буквално му труп пресекли на пола.
    Након ова два догађаја, су их ухватили Збораши и народ сам (у то време Ваљево су „држали“ Србски добровољци, Чачак равногорци ЈВуО, Ужице Титови партизани)… Филиповића обесили, Борота и Мајер убијени при потери.Ова тројка, Филиповић-Мајер-Борота…нису били из ваљевског краја, нити су имали било какву родбину или својту…послала их партија да дижу револуцију. Ни мало случајно изабрана улица са именом Филиповића за „замену“… Сад поново креће прича о њему и одбрана његовог „лика и дела“.

  2. Светозаре,
    Кад већ „ликујеш“ и „делујеш“, тројка коју помињеш оформљена је по „кључу“:
    Борота је србско презиме, углавном са Баније. Ако је неки Борота католик, не значи да није Србин; овај „твој“, Стеван, православац, био је ту зарад „братства и јединства“.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.