Нови курцшлус: Приштина сече жице са Србијом и качи се на Тирану

Званична Приштина је започела одвајање из електросистема Србије, с циљем да постане самостална чланица европске енергетске уније. То је одмах изазвало нови политички курцшлус на релацији Београда и Приштине.

Косовска електромрежа (КОСТТ) потписала је са албанским Оператором преносног система (ОСТ) споразум о успостављању косовског енергетског регулаторног блока у Тирани. То значи да Приштина намерава да се одвоји од Електромреже Србије (ЕМС), али и да је у питању неопходан корак ка евентуалном пријему у ЕНТСОЕ, организацију која практично представља европску енергетску унију.

Не треба ни да чуди покушај Приштине. До сада су неуспешно пробали да постану члан Унеска, Интерпола, ЕБУ, односно Евровизије, Интраевропске организације пореских администрација… Потребно је нечим прекратити ту црну серију, на коју је пре неки дан печат ставило још једно, седамнаесто у низу, повлачење признања самопроглашеног Косова. Пре десетак дана то је урадио Науру, а само који дан раније и Гана.

Да ли нам и Европа спрема струјни удар знаћемо вероватно у априлу када би Европска мрежа оператора преносног система за електричну енергију (ЕНТСОЕ) требало да се изјасни да ли ће такозвано Косово примити у своје чланство. Чине га 43 оператора преносног система електричне енергије из 36 земаља Европе, који би гласањем могли да постигну оно што приштинска делегација није могла да избори у бриселским преговорима.

Приштина већ покушавала да се одвоји

И прошле године у ово време дешавало се нешто слично с истим циљем да се КОСТТ одвоји од Електромреже Србије, чиме би се прекинуло снабдевање севера Косова и Метохије струјом. Тада је председник Србије Александар Вучић упозорио на противправност одлуке и у случају њеног доношења најавио жалбе, али и то да је Србија неће применити.

Извршни директор КОСТТ-а Иљир Шаља овога пута, међутим, сматра да потписивање споразума КОСТТ-а и ОСТ-а значи и почетак његове примене у априлу 2020. године. Прича је, дакле, најмање енергетска, а пре свега политичка. Одмах је уследило реаговање Београда: Србија је власник и градитељ електромрежа на Косову и Метохији, о чему има небројано доказа и енергетска „велика Албанија“ никада неће постојати.

Да је проблем политичке природе не крије ни ЕНТСОЕ. Још половином прошле године позвао је на политичко решење спора како би се обезбедило дуготрајно решење проблема.

Србија је контролна област

Стручњаци за ту област, објашњавајући технички део ове слагалице, рекли су Спутњику да се Косово налази у регулаторном блоку који чине Србија, Црна Гора и Северна Македонија, где Србија као чланица представља контролну област.

Косово већ годинама ради на томе да постане контролна област и један од корака да би то остварили је и да имају тај регулаторни блок који су направили са Албанијом. Потписивањем овог споразума, постајући потконтролна област, практично су направили тај корак о којем је албански ОСТ из Тиране као члан ЕНТСОЕ обавестио ту организацију.

ЕНТСОЕ не може да утиче на то ко ће са ким склапати споразуме, али одлучује да ли неко испуњава услове за пријем у чланство. Србија је до сада успела да се одупре томе, а да ли је овај споразум знак да овога пута у Приштини имају довољну подршку јаких играча који одлучујуће утичу на број оних који гласају, видећемо највероватније у априлу.

Мира Канкараш Тркља /Спутњик