Дечије лажи – има ли разлога за бригу?

Тренуци када се дете, поготово оно раног узраста, “ухвати” у лажи, најчешће су симпатични из разлога што су малишани “провидни”. Kонкретно, невербална комуникација или нелогична објашњења их лако откривају, а некада је истина толико очигледна да је немогуће не реаговати смехом када малишан покушава да “изврда” ( сетимо се колико смо пута умазани кремом лагали да је неко други смазао ову посластицу).

Kада све ово почиње?

Kолико год да звучи смешно (или забрињавајуће), прво неговорење истине се јавља у врло раном узрасту, односно око треће године живота. Ови тренуци јесу, као што је речено, врло симпатични одраслима, најпре због своје безазлености а и могућности да се истина лако и открије упркос “труду” детета да је сакрије.

Зашто тако мала деца лажу?

Појава да се око треће године дешава то да дете сакрива или изокреће истину, за неке може бити застрашујућа, али важно је нагласити да У ОВОМ УЗРАСТУ овакво понашање нема везе са проблемима у понашању, већ је део развоја детета. Дете није свесно реалности, те настоји да је прилагоди свом свету. Оно машта и верује да је реалност баш таква какву је оно “измаштало”. Дакле, код деце овог узраста не постоји намера лагања.

Окрените дечије лажи у своју корист!

Дете маштајући настоји да промени реалне животне околности, те нам таква саопштења звуче као лажи. На пример, деца умеју да саопштавају да су у вртићу јела храну коју су желела да једу, уместо оне која је заиста била послужена.

На овај начин ви можете сазнати које су то жеље, фантазије, љутње вашег детета, потом, шта му се то у његовој реалности допада и на који начин би желео да је промени.

Kада је време за бригу?

Не може се рећи да је дечије извртање истине до одређеног периода дозвољено, а после њега није. Важно је увек указивати на истину, чак и када је безазлено односно маштом изазвано лагање у питању. Претерани смех, чуђење, дивљење, беспоговорно веровање доводи до учвршћивања овог понашања, те дете временом може свесно почети да не говори истину. Ненаметљиво, током разговора причајте о догађајима који су се десили током дана, задржите се намерно на оним које знате како су се одиграли и пропратите дететову верзију приче.

А шта ако смо већ у проблему?

У тренуцима када “упецате” дете (посебно оно старијег узраста!) настојте да на ненаметљив али јасан начин укажете на истину. Дете треба да схвата значај говорења истине. Kолико год да се шокирате у овим ситуацијама, не називајте дете “лажљивцем”, јер је ризик од прихватања “додељене титуле” у овом узрасту веома велики.

Не заборавите да похвалите или наградите дете када говори истину!
Ово се нарочито односи на оне истине које неминовно воде казни (“Добио/ла сам један”, “Ударио/ла сам друга итд). И не, ово не значи да треба да занемарите ова негативна понашања, али признање учињеног јесте нешто позитивно и дете у томе треба подржати. То што вам је дете признало да је учинило нешто лоше говори да има поверења у вас. Стога, негујте такав однос.

Дечије лажи су родитељска одговорност

Будите искрени према себи и признајте зашто сте и кога слагали. То су ситуације када смо хтели да извучемо корист или избегнемо казну. Ништа другачије не функционишу ни малишани. Лагање се појављује када постоји велики страх од кажњавања, када се постављају нереални захтеви, ригидност и строгост у васпитању.

Наравно, уколико је лагање само део проблема у понашању које дете или адолесцент испољава, онда је ситуација много озбиљна. Лагање са појавом агресије, манипулативног понашања и других антисоцијалних понашања део су клиничке слике поремећаја понашања и захтевају третман од стране стручњака.

 Yumama

Miljana Cvetković, diplomirani defektolog