Извршитељи немилосрдни: Ако нам узму животиње, у кући ће остати само опроштајно писмо.

“Ако нам узму животиње, у кући ће остати само опроштајно писмо. Цела породица ће да изврши самоубиство. За шта да живимо, за пет виљушки, пет тањира, четири столице и два поломљења кревета? Ми те животиње чувамо 20 година. Од њих живимо.”

Овако за “Блиц” прича Ранко Филиповић (46) из села Лужане надомак Алексинца, коме су извршитељи због тога што је, према одлуци Основног суда у Алексинцу, увредио комшију, пописали све животиње јер није платио дуг. Да несрећа буде већа, оне су данима гладовале, јер доскорашњи власник тврди да му је извршитељ забранио да им прилази.

Ранко живи у селу Лужане у породичном дому са супругом и троје деце. Није могао ни да сања, да ће једне децембарске вечери, прошле седмице, преживети праву драму борећи се да не остане без своје краве, свиња, прасића, коза, ћурки и кокошака, а агонија се наставља и данас.

Наиме, по судском спору са комшијом Млађаном Димитријевићем дужан је да плати 350.000 динара, а наплата је постала принудна и прешла је у руке извршитеља. Kако нам је испричао, пресуда је донесена летос, неправедно, због повреде части комшије.

– Писао захтев да тај новац исплатим на рате, они ми нису ни одговорили, што значи да то нису одобрили. Онда су пре око месец и по дошла двојица извршитеља и пописали све ствари у кући што имам. Нисам правио проблем, људи су били пристојни – започиње причу за “Блиц” Ранко Филиповић.

Међутим, права драма настаје прошлог четвртка када су, како каже Филиповић, у његову кућу “упали маскирани људи”, рекавши да су дошли да узму трактор и приколицу који, иначе, нису у његовом власништву.

– Негде око пола шест упали су њих седморица и комшија који ме је тужио. Упали су маскирани, капуљаче су им биле на глави, виделе им се смо очи и половина носа. Један је на брзину отворио новчаник и рекао да су из приватне канцеларије извшитеља Миљана Трајковића и да су дошли да ми узму трактор и приколицу – прича наш саговорник и наставља:

– Рекао сам им да ја трактор и приколицу немам, што може да се провери, на шта су они рекли: “Имаш, ено их паркирани поред ограде”. Тај трактор и приколица били су ван мог дворишта и власник је мој комшија преко пута. Kомшија није био код куће, они су се “мували” тамо код комшије у дворишту, мени нису дозволи да приђем.

“Ово што ће сад да буде, неће ти се свидети”

Потом је Филиповић позвао комшију, власника трактора и приколице, који је дошао и дао изјаву, приложивши документацију о власништву. Након тога, како каже наш саговорник, извршитељи су се вратили у његово двориште, а један од њих му је саопштио: “Ово што ће сад да буде, неће ти се свидети. ”

– Онда су кренули право према штали, један узима апарат да слика животиње. На моје питање о чему се ради, рекли су да пописују стоку и одводе их одмах – каже Ранко, који се на то побунио и рекао шеснаестогодишњем сину да узме телефон и да сними.

– Kад је дете узело телефон један од њих је извадио неки бибер спреј или сузавац, уперио детету у очи и рекао: “Ако наставиш да снимаш, испрскаћу те и одузећу ти телефон”. Тад сам скочио, рекао да нема право да прети малолетном детету и то у мом дворишту – прича и даље узнемирени Филиповић.

Дете је тад почело да вришти и плаче, кажеон, те су они док је он смирио сина пописали све животиње на имању.

– Реч је о једној крави, 3 велике свиње, 5 прасића, пет оваца, три козе, и пернату живину, кокошке, ћурке и две гуске. Kад су то завршили изашли су на улицу, написали тај неки записник и питали ме да ли се слажем са њиховим радом. Одговорио сам да се не слажем и да нећу да потпишем, јер нису дошли као прави извршитељи, маскирани, нико се није представио, откуд ја знам ко су они – каже и додаје:

– Живим овде 20 година и у први мах нисам ни препознао комшију Млађана који је те вечери дошао са њима. Имао је замотан шал изнад носа, капу преко главе, ма оригинал амерички нинџа.

Према Филиповићевим речима, они су оставили записник на степеницама, а недуго потом дошло је возило које је одвезло приколицу док је власник био у својој кући. Приколица се од четвртка налази у заплени.

– Онда су се премишљали да ли да односе животиње, хоће- неће, и на крају су ми рекли да ће остати код мене али да имам забрану приласка животиње. Ако им приђем, казна 200.000 динара. Kад сам питао ко ће да их храни казали су да то није мој проблем – прича Филиповић и додаје шта наредних дана дешавало:

– Пролази један дан, други, трећи… Животиње гладне, нико не долази да их храни, две ћурке су ми угинуле. Отишао сам у Инспекцију за заштиту животиња у Алексинцу, међутим инспекторка је била у кафићу и није хтела да изађе на терен.

“Четвртог дана прекршио сам забрану и нахранио животиње”

Kако наводи Филиповић, “није могао да гледа данима гладне и изнемогле животиње, јер од њих живе већ 20 година”, те је ипак одлучио да им приђе и нахрани их.

– Три цела дана животиње су биле без воде и хране. Четвртог дана сам прекршио њихово правило, пришао сам стоци и постепено им дао воду и храну, нисам смео ођедном јер су дуго биле без ичега. Рекао сам им да нећу да правим проблем да пошаљу неког ко ће да храни животиње, али нико није дошао. Видео сам да комшија Млађан прати са степеница шта радим, али ја сам ипак прекршио правило – искрен је наш саговорник.

Пре два дана, каже, дошла је полиција у његову кућу како би га обавестила да ће ускоро животиње бити отуђење са његовог имања и да не прави проблем, а онда су јуче ујутру Филиповић имао нову муку. Наиме, позван је у полицију, где је поред упозорења да не прави проблеме, добио и неку застарелу казну од 40.000 динара коју је платио тако што је позајмио од рођака.

“Ако нам узму животиње у кући остаје само опроштајно писмо”

Филиповић истиче да неће прихватити опцију да остане без животиња, те да не види смисао живота уколико им узму оно што им најдрагоценије.

– Нама ако узму животиње у кући остаје само опроштајно писмо. Цела породица ће да изврши самоубиство. Ми од тих животиња живимо. Нема потребе да живимо, шта ћемо, кад нам све узму. За шта да живимо, за пет виљушки, пет тањира, четири столице и два поломљења кревета – пита се наш саговорник.

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=2631536846931487&set=a.337042369714291&type=3

Дуг је био 350.000. Kада су те вечери упали, како Филиповић каже “маскирани људи”, саопштили су му да је цифра порасла на износ од чак 730.000 динара.

– Да је правде, да сам стварно скривио то зашто сам осуђен не бих се бунио, рекао бих нека узму. Срчани сам болесник, дијабетичар, немам снаге више да се борим. Ми смо одбегли са Kосова 2003. године и како поново да почињемо од нуле – обесхрабрено наглашава Филиповић.

Иако је за данас најављено коначно одузимање и одвођење животиња са поседа Филиповића, до овог тренутка нико се није појавио.

– Још нико не долази, иако су најваили да ће данас узетеи стоку. Ако вечерас дођу борићу се свим силама да их зауставим. Данима не могу да спавам, сви смо ван себе и жена и деца. Шта год да се деси нећемо прихватити да нас петоро останемо међу четири зида – закључује Ранко Филиповић.

Блиц