Градске топлане на биомасу

0

Када јер реч о обновљивим изворима енергије Србија има велики потенцијал, а највећи – чак око 60 одсто чини биомаса.

Да ли би овај извор енергије у Србији могао значајно више да се користи и то као енергент у топланама сада је тешко рећи, али је извесно да се последњих неколико година позитивне дешавају промене.

Будући да на грејање и хлађење одлази половина укупне потрошње енергије у свету, непрестано се размишља и улаже у повећање коришћења обновљивих видова енергије у те сврхе. Тако је Европска банка за обнову и развој, у сарадњи са Владом Аустрије, основала програм обновљивих извора енергије у даљинском грејању и хлађењу за земље Западног Балкана. Србија у региону предњачи по зеленим улагањима, али је учешће обновљиве енергије у грејању занемариво. Наиме, највише топлана у Србији као енергент користе гориво гас, мазут и угаљ, док само у појединим постоје појединачни котлови на биомасу.

У региону је Аустрија лидер по коришћењу биомасе као енергента у топланама, топлана на биомасу има у готово свим земљама у окружењу, а такво постројење постоји у Бањалуци. Промовисање коришћења биомасе у топланама у Србији започело је 2013. године. Тада је Министарство рударства и енергетике упутило позив локалним самоуправама за учешће, на који се одазвало више градова и општина. Половином ове године у Министарству рударства и енергетике потписани су први уговори о додели средстава за изградњу нових котлова на биомасу и пратеће реновирање система даљинског грејања у две општине – Прибоју и Малом Зворнику у којима би топлане требало да раде на биомасу од 2022. године. За те две општине, али и општине Пријепоље, Нова Варош, Нови Пазар и Мајданпек обезбеђено је 26,75 милиона евра од којих је 20 милиона евра кредит немачке КфВ банке, с каматном стопом од 1,1 одсто, грејс  периодом од две године, уз период отплате од 18 година. Уз то, КфВ банка је донирала два милиона евра, а Швајцарска 4,75 милиона евра.

Од свих обновљивих извора енергије 60 одсто чини биомаса

Уз коришћење биомасе као горива у топланама снижава се цена топлотне енергије из даљинских система грејања, позитивни су и еколошки ефекти, смањује се увозна зависност од мазута и других енергената, а остварују се и значајне уштеде. Заменик председника Националне асоцијације за биомасу “Сербио” Војислав Милијић указује да се биомаса у појединим срединама већ користи.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Прочитајте још:  На данашњи дан комунисти су на смрт пребили славног србског војводу Петра Бојовића

– Могућност да се повећа коришћење биомасе за грејање постоји и није неопходно да се увек ради о топланама јер, рецимо, у Прибоју ради котларница на биомасу и тако се греје неколико јавних објеката, слично је и у Мионици, а могло би и у већим градовима, попут Новог Сада, Суботице или Београда када би се децентрализовао систем грејања – каже Милијић. – Добре воље да се улаже у повећање коришћења биомасе има, захваљујући укључивању Министарства енергетике, ЕБРД, КфВ, Канцеларије за јавна улагања обезбеђени су повољни услови за то, али је велики проблем то што нема довољно капацитета, пре свега у мањим срединама, да се такви пројекти спроведу у дело.


Соларна и геотермална енергија

– Коришћење соларне енергије за грејање је још увек скупо и овај обновљиви извор енергије још не може да замени фосилна горива и биомасу. Када је реч о геотермалној енергији, сигуран сам да ће се ту врло брзо ствари покренути и променити, да ће овај извор постати веома значајан, а у појединим срединама већ сад све интерсантнији – каже Војислав Милијић.


Указујући да биомаса домаћи производ, и да га има довољно, Милијић истиче да се овај обновљиви извор не користи довољно и да сваке године велике количине пропадају – уместо да се искористе.

– Повећање коришћење биомасе као енергента у топланама остварило би се неколико изузетно важних ефеката – смањио би се увоз енергената,  а тиме и зависност домаћег тржишта од увоза, то би допринело да се уштеди новац који се може утрошити за друге намене – каже Милијић.

Прочитајте још:  "Ер Србија" смањује број запослених и плате

Д. Млађеновић/Дневник

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *