Ђорђе Ђукић: Нипошто сад продавати Kомерцијалну банку

„Ни по коју цену Kомерцијалну банку не продавати сада. Због депресиране цене, то би било неодговорно”, каже за Економске Вести професор Економског факултета Ђорђе Ђукић, наш водећи монетарни стручњак, бивши члан Савета НБС и са искуством у пословном банкарству.

„Све оно што се нуди у постојећим условима је далеко од онога што ће бити антиципативна цена исте те банке, ако се конципира на принципима доброг корпоративног управљања”, одлучно је уверен др Ђукић.

“На крају, зар се продаје банка кад је њена цена испод књиговодствене вредности. Резолутно – не“, ни мрвице сумње нема професор Ђукић.

Професор Ђукић сматра да цена није једини разлог због кога би Kомерцијална банка требало да остане у државном власништву.

Он је уверен да је питање власништва у „успешној, системски важној банци која има највећу девизну штедњу грађана и огроман број експозитура“ питање националног интереса, па чак и питање спољне безбедности земље.

„Продаја Kомерцијалне банке значи губитак још једног дела монетарног суверенитета, тако да ми у некој будућој кризи не бисмо имали никакав маневарски простор. Продајом Kомерцијалне банке страном купцу, стране банке ће учествовати са преко 85% у активи банкарског сектора Србије. То по себи чини привреду Србије знатно више рањивом на шокове током нове светске економске кризе чије избијање у блиској будућности је вероватно због присуства бројних ризика проистеклих из фундаменталнух економских фактора”, каже професор Ђукић.

Он тврди да је Пољску најмање погодила последња светска економска криза „између осталог и због тога што су влада и централна банка, вођене националним интересима , реализовале стратешко опредељење да удео страног капитала у банкарском сектору земље смање на испод 50%“.

Професор Ђукић слути да притисак на државу да приватизује Kомерцијалну банку врши Међународни монетарни фонд. Он је уверен да Србија том притиску не само да треба него и има чиме да се одупре.

„Преговарачка моћ у односу на ММФ, са којим је закључен аранжман ‘чуваркућа’, у рукама је владе и централне банке, јер након фискалне консолидације, нема потребе за приливом средстава у буџет од продаје Kомерцијалне банке“, аргументује свој став професор Ђукић.

Професор Ђукић је апсолутно уверен да Kомерцијална банка капиталом може да се носи са пословним банкама на нашем тржишту, које се могу ослонити на своје матице у иностранству.

„Апсолутно може”, одлучан је професор Ђукић.

Он понавља да је све ствар озбиљних намера државе и доброг корпоративног управљања, у шта свакако не спадају честе кадровске промене, којима је Kомерцијална банка била изложена.

Професор Ђукић сматра да и добро пословање банке у овој години потврђује његов став.

„На крају трећег квартала 2019. године банка је успешно пословала: принос на акцијски капитал (РОЕ) износио је 13,7%, а принос на активу (РОА) 2,3%. А, према расположивим подацима НБС од краја јуна 2019. године, Kомерцијална банка, као трећа по величини у Србији, остварила је ниво профитабилности значајно већи од просека банкарског сектора Србије. Просечни РОЕ у банкарском сектору Србије износио је 9,90 одсто, а просечни РОА 1,76%. Kод Kомерцијалне банке ти показатељи су износили 12,8% и 2,1%, респективно“, наводи Ђукић.

Ако је Kомерцијална банка тако здрава, зашто годинама не исплаћује својим акционарима ни оне дивиденде које је обавезна, на то питање професор Ђукић тражи одговор у предугом процесу припрема за приватизацију, континуираним кадровским променама и најзад, банка је постала профитабилно тек пошто је билансе очистила од ненаплативих кредита.

Сад, откуд здравој банци толики ненаплативи, дакле лоше обезбеђени кредити…???

Ружа Ћирковић/Економске Вести