Kлиматолог: У Србији у будућности мање снега, суше и другачије биљне културе

Климатске промене (Фото: Foto: Tumisu / Pixabay)

Зиме какву познајемо од раније, с температурама испод нуле и снегом, нећи бити у наредних 10 до 15 дана, каже климатолог Владимир Ђурђевић. У будућности, наглашава, доћи ће до промене климе у Србији, са доста суше и мање падавина, али ипак неће бити могуће, нашалио се, овде гајити банане.

Други је дан зиме а дневна температура не пада испод шест степени Целзијуса. Kада смо били деца у ово време увелико смо спремали санке, док је данашњој деци неизвесно и да ли ће уопште видети снег. Kолико ће глобални пораст просечне температуре изменити климу у Србији и да ли смо већ сведоци тога, Ђурђевић каже: „Што се тиче наредних дана, биће око 28. или 29. децембра мало захлађење, можда и нека суснежица, али ће се температура после тога опет вратити на плус, за 31. децембар прогнозира се око 8 степени“.

Kако је рекао, од зиме, у смислу ледених дана с температуром испод нуле, вероватно неће бити у наредних 10 до 15 дана. А све ређе ћемо виђати и снег, каже.

„Планета је у процесу климатских промена, човечанство је сагорело пуно фосилних горива у прошлости и сагоревамо све више и више. Ове године ће емисије угљен-диоксида на глобалном нивоу због сагоревања фосилних горива бити веће него 2018. године. Због ефекта стаклене баште температуре су све више и више, што знаци да ће код нас зиме бити све блаже, зимска сезона све краћа и то може за последицу да има, рецимо, за хидролошки циклус, пошто снежног покривача неће бити, ниски водостај“, казао је Ђурђевић у Дану уживо.

Све се, каже, надовезује једно на друго.

„Биће и мање снега, не сваке године, али упоређујући последње зиме у односу на оне из 20. века, ове су врло другачије. Мерења у Београду почела су 1888. године. Ово је била најтоплија јесен у Београду од када су почела мерења. Година 2019. ће вероватно бити најтоплија икада од кад постоје мерења. Прошла година је била привремено рекордна, али ова ће бити топлија него 2018. Успели смо ето да у две године оборимо два пута рекорд што се тиче Београда и Србије“, казао је гост Н1.

Према његовим речима, клима на планети је промењена и вероватно ће наставити у том правцу, с обзиром да се фосилна горива, каже, и даље користе без икаквих рестрикција.

На питање која је граница до када можемо да реагујемо као човечанство, Ђурђевић каже: „Све земље су потписале Париски споразум о клими. У оквиру тог споразума предвиђено је да је сигурна граница два степена. Ми смо сад топлији отприлике за један степен и према Париском споразуму, било би добро да зауставимо тај пораст температуре на два посто. То значи да би фосилна горива требало да престану да се користе негде око половине 21. века. У том случају бисмо се зауставили на та два степена. Онда бисмо могли да се адаптирамо на промену климе, зато што ако будемо прешли та два степена, смањује се могућност да се адаптирамо на климатске промене, а да задржимо комфор живота“.




Био је, каже, велики притисак у току потписивања споразума да граница буде 1,5 степени. Међутим, шансе да ће се задржати на 1,5 степен су мале, готово никакве, додаје.

„О клими се преговара готово 20 година, постоје неки помаци, земље су данас свесније тог проблема и спремне су да у томе учествују. Али, када хоћемо да подвучемо црту и видимо шта је урађено, видимо да је мало тога чиме можемо да се похвалимо. И врло мало земаља које заиста улажу све напоре да ураде нешто. ЕУ је предводник промена, САД су напустиле споразум, Kина се поколебала због економских ефеката, Русија се исто колеба, али је ратификовала Париски споразум“. казао је гост Н1.

Ради се о, како каже, комплексном проблему. „Све у свему, ситуација је врло неизвесна, тешко ће бити да се уради та трансформација“, додаје.

О томе где се Србија налази у свему, Ђурђевић каже: „У Србији се тренутно израђује климатска стратегија, то ће бити први наш стратешки документ. Најављује се да би требало да буде усвојена следеће године. Kажем требало, јер годинама уназад покушава се да она буде усвојена, никако да се то и уради. Стратегија би требало да нас мало приближи тим европским циљевима, да постанемо мало амбициознији. Ми смо потписали и ратификовали у Скупштини Париски споразум. Обећања су врло скромна, морамо бити амбициознији“, изјавио је.

Мање реке у централном и јужном делу Србије могле би да пресуше

Говорећи о томе колико ће се клима на овим просторима променити, климатолог каже да ће резерве воде бити знатно мање, поготово у летњим месецима.

„Kада разматрамо све сценарије, видимо смањење протока воде у нашим рекама. Ми већ данас можемо да детектујемо да се залихе воде која је усладиштена у земљи, смањују. Централни и јужни делови земље, које зависе од те воде…Kроз Војводину пролазе те транзитне воде, па није проблем, али су у јужним и централним деловима земље ти водни ресурси ограничени, па је важно колико је кише пало и колико испарило, и у том смислу су мало рањивији. У тим областима у будућности ће сигурно бити проблема с ниским водотоцима у току лета, а мале реке су у опасности да буду потпуно исушене. То је сценарио у случају неиспуњења Париског споразума“, навео је Ђурђевић.




И у случају испуњења споразума, нисмо у некој завидној позицији, додаје.

„Људима је јасно да ћемо се ми у најбољем случају зауставити на два степена више температуре. Ми смо се последњих 100 година загревали до овог једног степена, а сад ће све то што смо виђали у последниих 100 година бити брже, брже ће се дешавати и биће теже одговорити на те изазове“, казао је.

Пољопривредници први препознали проблем

Ђурђевић напомиње и да се види да се глобално дешавају сихроне промене, да није у питању само да се на неком месту избију пожари, него да се догађају истовремено на више места.

„Пољопривреда је сектор у Србији који ће бити јако угрожен из више разлога, посебно због тих аномалија, поготово суше, она ће постати нека врста нормалне код нас у будућности. Пољопривреда онда може да трпи и због смањених приноса и лошијег квалитета рода. Појављују се болести и штеточине које се нису јављале код нас раније. То је фабрика на отвореном и зависи од климе“, наглашава гост Н1.

Пољопривредници су, каже, међу првима уочили проблем климатских промена, јер су били директно погођени.

„И због тога су пре свих постали заинтересовани да буду активни у процесу. Треба да се размишља о мењању културе које гајимо. Па су се, рецимо, почеле да узгајају неке сорте винове лозе које раније нису успевале код нас. Мада, неће бити сценарија да ће у Србији расти банане, како причају неки, али неке врсте трансформација ће моћи да се десе“, нагласио је Ђурђевић.

Н1



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.