Тајкуни се богате, ЕПС се уништава

Судећи по издатим дозволама Министарства енергетике, производња из обновљивих извора енергије – ОИЕ ће наставити да расте, тако да ће губици ЕПС-а услед откупа ОИЕ субвенционисаним ценама већ 2021. године износити 100 до 150 милиона евра годишње (ако се драстично не повећа накнада за ОИЕ)

Електропривреда Србије је најзначајније предузеће у Србији које је услед вишегодишње погрешне политике свих власти доведено у тешку ситуацију. Систем који је показао изузетну виталност чак и за време бомбардовања када су гађани преносни системи, данас је израубован и вапи за озбиљним инвестицијама. Последња значајна електрана ХЕ Пирот активирана је далеке 1991; од тада је само неколико хидроцентрала ревитализовано. ЕПС је служио и за одржавање социјалног мира 90-их година преко симболичних цена струје, што се у мањој мери наставило и после 2000. године. Цене струје за домаћинства су остале контролисане и испод нивоа просте репродукције. Уз све то, услед велике производње из „обновљивих извора енергије“ (ОИЕ) а посебно ветропаркова, ЕПС данас има и финансијске и техничке проблеме.

ЕПС постаје губиташ

Пословни резултати ЕПС-а повод су за озбиљну забринутост: у току 2018. године ЕПС је имао по консолидованом билансу губитак од 10 милиона евра уз минорну добит у редовном билансу од око 12 милиона евра; 2019. године губитак ће по свој прилици бити знатно већи, хидрологија је лоша, а при томе ЕПС је принуђен да откупљује све већу количину (пре)скупе струје из ветропаркова. За такво пословање разлог су не само слабости унутар предузећа (неадекватан менаџмент, вишак запослених, губици у преносу, односно крађе и стара технологија), него и ниске цене за грађанство.
Повећање цене струје за широку потрошњу од 3,9% од 1. децембра, које је очигледно изнуђено лошим пословним резултатима, неће бити довољно; само због енормног откупа струје из ветропаркова цена мора бити увећана додатних 7%. Сви остали енергенти достигли су „светску“ цену; дизел и бензин су услед високих акциза чак скупљи него у окружењу, док је цена струје најнижа у Европи и недовољна за неопходне инвестиције.

Привреда од 2015. плаћа тржишну цену, а грађани не

Позиција ЕПС је делимично олакшана када је у периоду од 2013. до 2015. године по Закону о енергетици сва привреда која троши више од 30.000 КWх годишње приморана да у фазама пређе на тржишно снабдевање. Ти потрошачи су са друге стране добили „слободу“ да струју могу да купују и од других снабдевача (уз повећање цене за пар десетина процената).

То је довело и до мале побуне индустријских предузећа у власништву страних компанија који су навикли да имају ниску цену струје (нпр. Месер-техногас у Смедереву и ФИАТ у Крагујевцу), али су морали да прихвате правила која важе у целој Европи. У овом тренутку нешто мање од половине своје производње ЕПС продаје привреди по тржишним ценама, док се остатак продаје домаћинствима по гарантованим ценама које су знатно ниже од тржишних (само се потрошња преко 1.500 КWх у тзв. црвеној тарифи плаћа више од тржишне цене).

Повећања цене струје последњих година су само „покрила“ инфлацију, ЕПС је остао на „нули“ када се узме у обзир ефекат инфлације. Маћехински однос према свом највреднијем предузећу држава је показала и када је увела акцизу од 7,5% на струју; ЕПС мора да уплати акцизу држави и за струју коју не наплати од потрошача. Ако је држава већ морала да прикупи одређене приходе претходних година ради финансијске консолидације, ЕПС је био лош избор; неупоредиво би било паметније да су се акцизама оптеретиле виртуелне услуге (кабловска телевизија, интернет и сл); на крају, оне представљају комфор, а не потребу.

Једина утеха за ЕПС је што је последњих година финансијска дисциплина купаца драстично побољшана, па је стопа наплате чак преко 100% (наплаћује се понешто од старих дуговања), а највеће вишегодишње неплатише – државни губиташи, као железара у Смедереву и РТБ Бор су приватизовани.

nova ekonomija