Нови уносан бизнис: Зарађиваће паре буквално на крви грађана Србије!

Увођење европских стандарда у Србији функционише на принципу „Овде могу да се уградим, то уводимо. Овде не могу да се уградим, то нам не треба“. Тако је и у случају новог закона о транфузији крви.

Наиме, по новом закону, који је усвојен прошле године, укида се досадашњих 47 центара за прикупљање крви широм Србије. Уместо ових 47 центара, уводе се 4 центра, Београд, Ниш, Kрагујевац и Нови Сад. Недавно је и Суботица успела да се избори да има свој центар, тако да је то укупно 5 центара за прикупљање крви у целој Србији. Поређења ради, далеко мања Словенија која је такође прилагодила своје законодавство ЕУ стандардима, има 7 центара, док Хрватска са дупло мање становника има 8 центара.

По новом закону крв се више не може давати у локалним домовима здравља, како је то до сада била пракса, већ само у за то специјализованим центрима. Од прошле године Србија је кренула са применом новог закона о транфузији крви по фазама и почело је постепено укидање ових 47 досадашњих центара.

Да би се прикупила крв свих добровољних давалаца, који, сасвим је то сигурно, неће о свом трошку желети да путују по 100 километара да би дали пола литра крви и то бесплатно, потребно је да Србија набави транфузиолошка возила. То су специјализовани камиони опремљени свим што је потребно за прикупљање крви на терену. Цена оваквог једног возила је ПРАВА СИТНИЦА за Србију, креће се око 300 000 евра. Дакле да би се заменили досадашњи центри за прикупљање крви, који су претежно били стационирани у локалним домовима здравља, Србија треба да увезе најмање 30 оваквих возила, да запосли возаче и медицинско особље које ће излазити на терен.

Погађате, Србија нема ни једно овакво возило, но ипак се укидају центри за добровољно давање крви.

Свакако смо до сада били у дефициту са крвном плазмом, а од сада ћемо је по свој прилици морати увозити. Јасно је, у Србији ће бити формиране банке крви али ће крв стизати из увоза, или ће бити прикупљана на терену од добровољних давалаца али ће се потом из банака крви по много скупљој цени продавати болницама.

У појединим државама ЕУ банке крви прикупљају крв за новац. Kод нас се планира да се крв прикупља за сок и сендвич али да се после папрено продаје здравственом систему.

Не треба превише бити паметан да би се закључило да постоји интересна групација која ће овај закон у оваквим условима у којима се налази Србија искористити за успостављања система који омогућава корупцију у овој области.

Већ је у појединим деловима Србије немогуће дати крв за сродника и пријатеља, него се мора чекати да стигне из Београда или неког од пар градова који имају специјализовани центар за прикупљање крви.

Новим законом досадашњи добровољни даваоци крви се демотивишу. Процењује се да ће за годину дана број добровољих давалаца крви пасти за 60%. Већ сад у појединим болницама нема довљно крвне плазме.

Немачка, која за разлику од Србије, није позната као крајње корумпирана држава, није се усудила да уведе систем централизоване транфузиолошке службе, управо из разлога да не би дошло до коруптивних дешавања у врху руководства централизованим службама. Други разлог је што Немачка не жели да доведе пацијенте у ситуацију да због таквог система не могу приме трансфузију. Србија није Немачка и код нас све може.

Намерним урушавањем досадашњег трансфузионог система који је функционисало, увођењем ЕУ стандарда који су непримењиви у Србији, владајући режим намешта уносан бизнис пријатељима и кумовима министра Лончара. Kонтрола централизоване трансфузиолошке службе биће у рукама корумпираних и бахатих пријатеља режима, одвојена од здравственог система и служиће као приватни услужни сектор. Kрв ће постати скупа, а ко не буде имао да плати може да се помири са смрћу. Др Лончар ће заслужено оправдати свој надимак!

Клик.инфо