Српски град са чак 17 мостова: Нема ниједну реку, а може се похвалити мостовима старим и до два века!

Ретко где може да се види град који нема реку, али зато има мостове. Кроз Вршац протиче поток Месић, изузетно мали, али на њему је изграђено укупно 14 мостова, од поменутих 17.

Већина ових прелепих грађевина, чак четрнаест, сазидана је пре скоро два века преко плитког потока Месић, који у дужини од четири километра пролази кроз градске улице и баште. Иако су стари, и даље изгледају скоро исто. Неки су због саобраћаја морали бити реконструисани, али већина је остала иста и представља право оличење некадашњег времена.

О изградњи вршачких мостова мало се зна, јер не постоји много писаних трагова о тим неимарским радовима. Једино до чега су локални историчари дошли су забелешке у којима се каже да је 1852. године изграђено седам мостова одједном. То су, претпоставља се, они у Улици Патријарха Рајачића, јер их у том паорском крају града има управо толико. А на још једном стилски вредном мосту у Змај Јовиној улици на кованој огради стоји табла, која сведочи да је он подигнут 1882. године.

Несумњиво најлепши од свих је ОВАЈ мост:

Од свих мостова, издваја се мост код Мале цркве, који је подигнут крајем 19. века и обилује елементима сецесије. Он је најлепши, али и најфреквентнији вршачки мост, који морају да пређу сви који у тај град долазе из правца Београда. Његова специфичност је и у томе што се налази у улици која има два имена – до моста се зове Улица Други октобар, а од моста Дворска.

Како наводе из Градског музеја Вршац, прво су из потребе ницали привремени дрвени и гвоздени мостови, а онда су их заменили стабилним каменим мостовима, који и данас, два века касније, имају употребну вредност.

Они, међутим, нису били предвиђени да преко њих прелазе аутобуси, камиони и тешке пољопривредне машине, јер у време када су грађени та возила нису ни постојала. Зато су последњих деценија Вршчани морали да их ојачају и асфалтирају, а неке, попут оних у Улици Боре Костића и код Пољопривредне школе, замене новим мостовима.

Због недовољне ширине у појединим деловима града преко моста не могу да прођу два аутомобила истовремено, док у паорском крају, из истог разлога, власници тешких машина морају заобилазним путем да иду до кућа. Мостови, иначе, нису дужи од 15 метара.

Туристи који посећују Вршац,како страни тако и домаћи, не могу а да не прођу преко неког вршачкг моста, а сликање на њима је незаобилазно. Пажњу привлачи архитектура и сама конструкција моста, која је остала упечатљива и непромењена вековима.

Иако су стари, мостови и даље изгледају скоро исто. Неки су због саобраћаја морали бити реконструисани, али већина је остала иста и представља право оличење некадашњег времена. Сваки мост леп је на свој начин и носи неку своју причу.

Извор: Јужни Банат