Дојче веле: Цензус од три одсто – макијавелистички потез?

Шта значи најава да би пред изборе у Србији цензус могао да се спусти на три одсто? Саговорници ДW кажу да власт мами опозицију да одустане од бојкота и покушава да уведе такозвану „контролисану“ опозицију у парламент.

Србију можда очекује смањење изборног прага за улазак у парламент. Kако пише „Политика“, позивајући се на изворе у врху власти, цензус би се са садашњих пет одсто смањио на три одсто – наводно већ за парламентарне изборе који се одржавају крајем априла или почетком маја.

Рачуница показује да би, на три милиона изашлих бирача, за улазак у парламент било довољно свега 90.000 гласова, уместо 150.000.

Најаву још нико из власти није демантовао, па она већ наилази на бројне критике. С једне стране јер се изборни закони у принципу не мењају пред саме изборе. И са друге, јер се очекује лакши улазак разних инстант-странака у Скупштину.

Ипак, смањење изборног прага смањило би и број просутих гласова, оних који остају испод цензуса, а од којих, према српском изборном систему, највише профитира највећа странка.

Лоше и за српске стандарде

Душан Спасојевић, доцент на Факултету политичких наука, позива на опрез. Он сматра да су написи у медијима само пробни балони власти. Уколико се најава ипак спроведе, то би значило да власт игнорише све што се од летос дешавало, укључујући и дијалог власти и опозиције уз учешће Европске уније.

„Мислим да би било застрашујуће, чак и за наше стандарде, да се три месеца пред изборе мења изборни закон“, каже Спасојевић за ДW. „Стога и ову најаву више видим као провокацију опозиције која је најавила бојкот.“

Очито није пракса у демократским земљама да се изборни закон мења у изборној години, истиче за ДW политиколог Младен Мрдаљ из Међународног центра за студије управе Београд и Интернационалног Бурч универзитета у Сарајеву.

„Пошто Србија није демократска земља онда нас ништа не може изненадити. Тај потез има двоструки стратешки интерес – да се уплаши бојкотујућа опозиција, и међу њима изазову још већи сукоби. А други део је претња да у скупштину уђу неке друге мање странке чиме ће бојкот потпуно да изгуби смисао“, оцењује Мрдаљ.

Kонтролисана опозиција – напред!

Kритичари су већ приметили да би на овај начин владајућа Српска напредна странка омогућила улазак у скупштину такозваној контролисаној опозицији. Процењује се да би спуштањем цензуса место у парламенту могли да пронађу и СПАС Александра Шапића, Српска радикална странка, МЕТЛА 2020 (ДСС), или Српска десница Мише Вацића.

„СНС функционише као пирамидална хијерархија паравојног карактера, и стога се појединим локалним повереницима може наредити да одреде ко ће на том подручју гласати за те мање странчице“, каже Мрдаљ.

„Спуштање цензуса би било макијавелистички потез због којег се бојкотујућа опозиција нашла у небраном грожђу, јер се још једном нашла неколико корака иза владајуће странке“, примећује наш саговорник.

Kао позитивна страна смањења цензуса наводи се аргумент да ће се на тај начин у политички живот укључити више странака и покрета – у преводу, сваки део грађанства би имао своје представнике у Народној скупштини. Према речима Младена Мрдаља, ефекти бојкота би се умањили јер би са више партија скупштина постала шаренија:

„Не би се толико видела доминација Српске напредне странке. Додатно, улазак неких екстремистичких групација учинио би да СНС делује умивеније, европскије или демократскије. Поред једног Вацића или Шешеља, гласноговорници режима изгледају као европски политичари“, напомиње Мрдаљ.

Скупштина већ довољно шарена

Скупштина Србије је већ довољно шарена, мисли Душан Спасојевић, и наш изборни систем већ пружа довољно шанси малим странкама:

„Мислим да би наш изборни систем морао да се мења у смеру враћања на онај степен укрупњавања који смо имали између 2004. и 2012. године. Парламент је изузетно фрагментисан и ту има пуно малих странака које улазе на листама великих странака“, наводи овај политиколог.

„Стога би требало ићи у другом правцу, ка повећању цензуса за коалиције и подстицајима да се ствари укрупне како бисмо имали стабилнији партијски систем“, каже Спасојевић.

Доцент на ФПН сматра да смањење цензуса не би умањило ефекат бојкота јер „бојкот по себи има политичку снагу. Ова мера би само ојачала бојкот, јер би изазвала бес и код оних који можда размишљају да изађу на изборе. Бојкот ће делегитимисати изборе, и то не можете променити саставом парламента.“

Младен Мрдаљ додаје да померање цензуса горе-доле ионако не може променити суштину. „То колико се гласови расипају или не расипају апсолутно ништа не значи у систему у којеме било која странка са 126 посланика може да ради шта хоће.“

„И оно што СНС ради – а то је радила и Демократска странка – јесте да покрије све три гране власти, укину поделу власти. Стога праг од три или пет одсто ништа не значи. Док се не уведе већински изборни систем наставићемо да се као друштво још више укопавамо“, закључује Мрдаљ.

Дојче веле