Kинези променили методу откопавања у руднику Чукару Пеки, али биће последица на животну средину

(Фото: Sputnik / Alexander Liskin)

У будућем кинеском руднику бакра и злата Чукари Пеки планирано је запошљавање 1205 радника, али ће овај рудник имати и негативне ефекте који ће за последицу имати загађење животне средине, оценује се у студији о процени утицаја на животну средину која је на јавној расправи и јавном увиду на сајту Министарства заштите животне средине.

У студији се наводи да компанија Ракита Еxплорататион чији је крајњи власник кинеска компанија Зијин Мининг Група, планира да отвори рудник бакра подземне експлоатације Чукару Пеки, са свим пратећим објектима за прераду и транспорт руде и одлагање јаловишта. Зијин је власник и оближњег Рударско-топионичарског басена Бор (РТБ Бор).

Лежиште бакра и злата Чукару Пеки налази се у источној Србији, пет километара јужно од Бора. Процењена количина руде у Горњој зони лежишта износи 46,15 Мт, са средњим садржајем бакра у руди 2,71% и просечним садржајем злата од 1,7 г/т.

Рудник ће покривати површину од око 1.014,99 ха земљишта, а планира се куповина додатних 243 ха. Осам домаћинства, са 23 члана, била су или ће бити физички расељена.



Негативни ефекти у свим фазама експлоатације рудника који ће се јавити у мањој или већој мери су трајно уништавање земљишта након формирања јаловишта, промена пејзажа и уништавање екосистема на површини изнад лежишта, емисија прашине и гасова, утицај рударског отпада на тле и подземне и површинске воде.

Аутори Студије из Института за металургију и рударство Бор, израчунали су да ће просечан протицај Борске реке бити умањен за око 8 л/с, а Брестовачке реке за око 2 л/с у целокупном периоду рада рудника. Највеће смањење протицаја се очекује код потока Kусак и Kалиник.

У горњем делу слива потока Грчава биће формирана јаловишта, док у доњем делу тока може доћи до смањења протицаја. Изградња јаловишта ће довести до губитка 2 км Грчаве у чијем горњем делу слива ће бити формирана јаловишта, 2,8 км станишта притока које су повезане са Грчавом и индиректан губитак станишта низводно.

Губитак станишта низводно може да се прошири на још 1,5 км до ушћа са Борском реком. Ово ће довести до укупног губитка од 6,3 км станишта. Директан губитак станишта ће бити трајан.

Процењује се да ће се протоци у површинским токовима вратити на почетно (нулто) стање 30‐40 година након затварања рудника.

Kако би се спречило ширење прашине приликом прераде руде, предвиђено је постављање одговарајућих уређаја за уклањање прашине у овом постројењу.

Реализације пројекта ће довести до промене намене земљишта из доминантно пољопривредног у рударско, што ће имати утицаја на то да станиште око 300 хектара станишта биће измењено.



Оно што је важно за локално становништво, у студији се подвлачи да је власник лежишта, кинеска компанија Зијин одустала од претходно планиране методе откопавања „подетажног зарушавања” која је еколошки врло штетна.

Kако се наводи, одабране су друге две методе откопавања Горње зоне лежишта Чукару Пеки, и то метода откопавања у хоризонталним појасима са запуњавањем откопаног простора и комбинована метода.

Наводи се и да је пре годину дана народни посланик из Бора и некадашњи инжењер у РТБ Бор (прим. новинара) Бранислав Михајловић упутио министарству заштите животне средине допис у којем упозорава на еколошке опасности по локално становништво уколико кинеска компанија остане при методи откопања „подетажног зарушавања”.

„Примена ове методе откопавања изазива зарушавање површине терена изнад зоне откопавања у великом обиму, како по захваћеној површини терена, тако и по дубини. Те промене су трајног карактера и не могу се санирати”, написао је Михајловић ресорном министарству.

Пише и да су током планирања пројекта обављени разговори са локалним становништвом које је рекло да разуме важност рударства за економију региона, али је потребно ставиит већи нагласак на заштиту животне средине. Мештани села Оштрељ и Слатина указали су на лош квалитет ваздуха, загађење земљишта и здравствене проблеме у протеклом периоду као последице оближњег РТБ Бора.

Становништво се плаши сличних еколошких и здравствених проблема повезаних с предложеним новим рударским пројектима као што је Чукару Пеки. Они су се пожалили и да немају довољно информација о будућем руднику зво чега је препоручено боље информисање локалног становништва током свих фаза развоја рудника.

И.Павловић / Нова економија

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.