Држава ненаменски потрошила 500 милиона евра од еколошких такса!

(Фото: pixabay. com)

И док Београд и други градови Србије руше рекорде у загађености ваздуха, а државни врх покушава да смири тензије тврдећи да није ништа већа него ранијих година, боде очи то што су све власте у последњих девет година укључујући и актуелну готово пола милијарде евра од еколошких накнада потрошиле ненаменски.

За тај новац могло се изградити 20 регионалних депонија, јер је, примера ради, депонија у Суботици коштала 24 милиона евра.

– Према подацима из извештаја о финансирању животне средине Фискалног савета нама је за модернизацију топлана и проширење топловодне мреже потребно 550 милиона евра. То је управо тај новац који је ненаменски потрошен и да смо га уложили у то сада бисмо имали значајно квалитетнији ваздух – каже Дејан Максимовић, истраживач Еколошког центра Станиште.

Према подацима из општинских извештаја о коришћењу средстава фондова за заштиту животне средине у периоду између 2010. и 2018. од 98 општина њих 54 одсто финансирало је активности које не припадају животној средини, показало је истраживање ЕЦ Станиште.




У 80 одсто локалних самоуправа у Србији још у фази планирања одлучено је да се новац од еко такси потроши не на заштиту животне средине већ на нешто друго.

Иако тај новац најчешће није био „бачен“ већ је одлазио на изградњу путева, одржавање водовода или у уличну расвету није био ни потрошен за оно чему је намењен.

Лидер у ненаменској потрошњи је Београд који на својој територији има и највећег загађивача ЕПС, самим тим и највеће приходе од еколошких такси.

У анализираном периоду Београд је ненаменски потрошио више од 3,1 милијарде динара од еко такси, Пожаревац 1,4 милијарде динара, док је Бор 605 милиона динара намењених животној средини потрошио на друге ствари.

Панчево је за девет година ненаменски потрошило 551 милион, Уб 336 милиона, а Лајковац 325 милиона динара

Укупни приходи од еколошких такси су за последњих девет година били неких 48 милијарди динара, а расходи фонда само 14 милијарди динара, тако да је другу намену добило 34 милијарде динара.

Рачунајући у еврима, до краја 2018, ненаменски и мимо фондова за заштиту животне средине потрошено је 387 милиона евра, од тога 288 милиона евра из републичког буџета, и 99 милиона евра из буџета општина и градова. Још 100 милиона евра отишло је, такође, ненаменски, али на неке друге програме фондова.

Очигледно је да локалне самоуправе нису једини кривци за трошење новца мимо основне намене.

Наиме, средства од еко накнада су до 2015. била наменска, да би изменом Закона о буџетском систему те године обавезност о наменском трошењу била укинута.




„Средства од еко накнада су до краја 2015. била наменска и морала су се трошити кроз Зелени фонд, а на локалном нивоу кроз буџетски фонд за заштиту животне средине. Изменама Закона о буџетском систему, ова средства више нису наменска и могла су се користити у било коју другу сврху. То је озбиљно угрозило систем финансирања заштите животне средине. Обесмишљене су одредбе еколошких закона, а власти на свим нивоима подстакнуте су да слободно, у још већим износима, наставе са пренаменом ових средстава, али сада не кршећи прописе“, истиче истраживач ЕЦ Станиште Дејан Максимовић.

Зато не чуди још један податак из овог истраживања где се види да из године у годину расте број локалних самоуправа које су укинуле буџетски фонд за заштиту животне средине. Сремска Митровица је свој фонд прва укинула 2013, да би до 2019. године то исто учинило укупно 22 општине и града. Као разлог за затварање фонда најчешће се наводи престанак наменског карактера прихода од накнада.

За усаглашавање са ЕУ 15 милијарди евра

У тренуцима када се боримо са загађењем изгледа можда мање битно, али за преговоре и улазак у ЕУ свакако је међу приоритетима и то што Србија за примену ЕУ законодавства у области заштите животне средине мора да издвоји много више новца него што је то сада случај.




Према проценама од пре десетак година Србија је морала да уложи 10,5 милијарди евра за заштиту животне средине како би се приближила европским стандардима, сада су процене да би то могло да буде и 15 милијарди евра. Према искуствима других држава кандидата за ЕУ годишња издвајања за ову област морала би да буду од два до три одсто БДП-а. Србија последњих девет година улагала је негде између 0,25 и 0,7 одсто БДП-а.

У Војводини обрнута ситуација

Док су републички и локални буџети имали приходе од четири до осам милијарди динара годишње од свих 10 еколошких накнада, Војводина је приходовала само од једне накнаде између 10 и 14 милиона динара. Расходи покрајинског буџета за заштиту животне средине су, како је показало истраживање Еколошког центра, од 300 до 500 милиона динара годишње.

„Тако постојећа расподела прихода доводи до парадокса, у коме се на републичком и локалном нивоу значајни износи троше ненаменски, док се у АП Војводини за исту намену додају средства из других буџетских извора“, истиче Максимовић.

Danas



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.