Тајне везе Сарајева и Техерана – да ли је Солејмани током рата долазио у БиХ

генерал Касем Сулејмани (Фото. АП)

Најновији предлог резолуције која се нашла пред америчким Kонгресом наводи да је убијени ирански генерал планирао терористичке нападе широм света, између осталог и у Босни и Херцеговини. Касему Солејманију, међутим, Босна и Херцеговина није била непозната. Штавише деведесетих, у најгоре време у Босни и најбоље време за односе Сарајева и Техерана, генерал Солејмани је био ангажован у централној Босни, баш у делу који је био у надлежности садашњег бошњачког члана Председништва БиХ Шефика Џаферовића.

Генерал Касем Сoлејмани, командант елитне јединице Иранске револуционарне гарде, убијен је 3. јануара у Багдаду, у америчком нападу дроном. Како је Доналд Трамп објаснио – одобрио је тај напад, јер је организација коју је предводио Солејмани и која је више од 20 година руководила тајним операцијама у иностранству, сада планирала „директне и злокобне нападе на Америкнце“.

Само дан пошто су хиљаде Иранаца присуствовале Солејманијевој сахрани, пред амерички Конгрес стигао је предлог резолуције са додатним појашњењима – Солејмани је планирао нападе и у Немачкој, Турској, Бугарској, али и Босни и Херцеговини.



„Тај извештај треба посматрати из два угла. Прво, Американци сада морају да оправдају чин погубљења Солејманија, а са друге стране амерички Конгрес да би усвојио неку одлуку, тражи доказе. Значи они не смију неистине да пласирају пред те комисије у Конгресу и сигурно да су понудили доказе за жестоке оптужбе које су им дате и не смијемо их одбацити као спин“, сматра декан Факултета безбедносних наука у Бањалуци Предраг Ћеранић.

„То се сад појављује у Америчком конгресу, а заправо долазак муџахедина и шиитске и сунитске провенијенције у БиХ су организовале САД, то је општепозната ствар и изведено је преко Техерана, ту је била нека врста сабирног центра, па онда преко Загреба и онда средња Босна ту око Зенице гдје је Џаферовић службовао“, каже професор политичких наука Ненад Кецмановић.

И тако долазимо до друге вести која је узнемирила регион. Наиме, поједини медији, позивајући се на добро обавештене изворе у Сарајеву, преносе да се Солејмани током рата сусрео са садашњим чланом Председништва БиХ Шефиком Џаферовићем. У то време ратни командант центра јавне безбедности Зеница Џаферовић, данас демантује писање штампе. Наводи да му се то смешта из Београда, јер „једини говори о злочинима које су током рата у БиХ починили Срби“.

Упућени кажу Солејмани је долазио, Сарајево тврди да су то спекулације
Ипак, нису ту вест само медији у Србији објавили. Чак и Аваз, који је у власништву Фахрудина Радончића, актуелног министра безбедности чија је странка у Сарајеву у коалицији са СДА, пренела је исту вест на насловној страни.

Упућени кажу – Солејмани јесте долазио у БиХ током рата, као што Џаферовић јесте био задужен за јавну безбедност на подручју Зенице у то време.

„Те 1992. године радио сам у обавјештајној служби и јако се добро сјећам да је у јуну или јулу мјесецу једна висока иранска делегација дошла на Игман и путем телефона контактирали су кабинет Алије Изетбеговића, ми смо успјели да пресретнемо те телефонске разговоре који су се у првој фази одвијали на енгленском језику, а касније су користили фарси и сјећам се да је била договорена сарадња у стратешком и војном смислу. Нису могли доћи у Сарајево, али су дошли у Зеницу. Ако је Џаферовић био задужен за ту регију онда је логично да је и он био присутан на том састанску са високом иранском делегацијом“, каже Ћеранић.



Тих ратних година, бошњачки лидери интензивирају своје везе са Ираном. Иако је Сарајеву најближи партнер Турска, током деведесетих у рату у Босни виђено је такво јединство муслиманског света какво се не памти још од случаја Палестине. Припадници Иранске револуционарне гарде били су инструктори Армије БиХ. Занимљиво да иако су Техеран и Вашингтон у сукобу још од Исламске револуције 1979. године, у рату у БиХ помагали су исту страну.

Они су тако кршили резолуцију Уједињених нација која је забрањивала дотурање оружја само једној страни, појашњава Кецмановић који каже да – како су Техеран и Вашингтон имали традиционално лоше односе, онда је та линија преко Техерана била одлична америчка камуфлажа.

О свему томе, као и о евентуалном доласку Солејманија у БиХ токoм рата – данас у Сарајеву не желе да говоре. Како кажу – то, као и наводи о његовом сусрету са Џаферовићем, само су спекулације о којима не постоје поуздани подаци.

С друге стране, професор Кецмановић каже да постoје фотографије на којима је сам Алија Изетбеговић дочекивао муџахедине и да – како су то биле делегације на највишем новоу – сасвим сигурно ту је морао бити и Солејмани.

Солејмани: „Наравно да сам био“
„Наравно да сам био!“ Тако је на питање новинара хрватског Вечерњег листа о БиХ одговорио Солејмани. Као пише Вечерњи, „гдје год муслимани требали помоћ, ја сам ту. Нисам био дуго. Надам се да је сад у реду и да тамо више неће бити рата“, изјавио је пре неколико година Солејмани.

Солејмани је већ 1992. имао 20 својих специјалаца у Армији БиХ, а касније је додатно ангажовао још припадника Иранске националне граде, који су били стационирани у Какњу, Високом, Зеници, Фојници и на Игману. Практично то је била зона одговорности Џаферовића, али од 1992-1994 и више рангирани функционери СДА били су задужени за везу са Иранцима.

„Ту треба поменути Омера Бехмена, ван Босне мање познато име и он спада у тај најужи круг у врху СДА који има одређене заслуге као младомусиман у том периоду и он је био амабасадор БиХ у Техерану, тако да везе озбиљније од Џаферовића постоје, само што је посебно незгодно, јер је Џаферовић сада у функцији члана Председништва БиХ, он је човјек који је имао те контакте и који се дуго спомињао као неко ко је имао увид, а није спријечио сурове ликвидације заробљеника“, каже Кецмановић.



Иако су неки од бораца из одреда Ел муџахид добили босанске пасоше, самим тим и прилику да шире свој утицај, крај рата у БиХ истовремено је и почетак краја иранског утицаја.

Ћеранић и Кецмановић подсећају да је по завршетку рата расформиран камп на Погорелици код Сарајева, камп који је представљао иранску везу, као и да су тад на инсистирање Сједињених Држава склоњени водежи људи тог кампа, који су у ствари били и најближи сарадници Алије Изетбеговића. Друга је ствар, појашњавају и Ћеранић и Кецмановић, што су ти људи само скрајнути из јавног живота, али и даље су задржали утицај у врху СДА.

Готово четврт века по завршетку рата, упућени тврде да је иранска веза оставила траг и у данашњој Босни, иако је сада формални утицај Вашингтона у Сарајеву већи. Слике погреба Солејманија, за чију је ликвидацију Америка преузела одговорност, чак су појачале симпатије према Ирану код великог дела становника Балкана.

„Општепознато је да су руске ваздушно-космичке снаге биле пресудне у сламању тзв. Исламске државе на Блиском истоку и да су дјеловале са иранским снагама и мислим да се кроз то савезништво са Русијом у једном посебном смислу промијенио однос према Ирану и стога су и услиједили неки изрази емпатије поводом убиства Солејманија. Међутим, ми као народ смо познати по томе што имамо кратко памћење па смо вјероватно и заборавили улогу Солејманија у рату у БиХ која је била против Срба свакако“, каже декан бањалучког Факултета безбедносних наука.

За скоро 30 година, колико је прошло од времена рата у Босни и Херцеговини, много тога се променило. Улогу Ирана у Босни преузела је Ердоганова Турска, Америка је и даље на својим позицијама, а Иран полако постаје непријатељ Америке број 1.

За Србију је битно да је Иран једна од утицајнијих земаља која не признаје независност Косова.

РТС



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.