О борби око енглеске круне: Тајне Виндзорског двора

Британска краљица намерава да престане да ради када напуни 95 година, при чему ће син постати регент. Лист наводи да краљица и принц Чарлс проводе састанке, те да Чарлс добија копије свих докумената на којима је радила његова мајка. Елизабета намерава да спречи борбу око престола и опструкцију државних институција у случају њене превремене смрти или болести.

Да је британска краљица заиста одлучила да лагано предаје власт сину говори и податак да је у њен омиљени дворац Виндзор из лондонске Бакингемске палате преместила два члана њеног особља – асистенткињу пажа – а очекује се да ће истим путем ускоро кренути још неки кључни чланови краљичине пратње.

Аналитичари сматрају да британском листу “Дејли мирор” треба веровати, јер (краљевски) новинар из ове куће, Роберт Џобсон, припрема књигу «Чарлс у 70: Размишљања, наде и снови», која треба да се појави као најава преузимања трона.

ПОДЕЉЕНА ЕЛИТА

Ипак, политичка елита Британије је подељена, као и краљевска породица и краљевско окружење.

Позната је тврдња да британска краљица заправо не влада, што није тачно. Британски монарх има реалну власт по бројним питањима. Међутим, најзначајнији је тајни (невидљиви) утицај, не само на територији Уједињеног Краљевства и Британске заједнице, већ чак и бившим британским колонијама, САД-а, што круну чини нарочито моћном. Управо због тога многи желе да утичу на Елизабету II, да се нађу у њеном окружењу, а то су по правилу моћни, утицајни и богати људи чија снага није само јавна и видљива.

Појавиле су се тврдње да Елизабета намерава да објави да наследник престола није син Чарлс, већ унук Вилијам. Последњих година британски таблоиди тврде да је краљица „сита скандала које приређује Чарлс и његова супруга Камила Паркер Боулз“, те да намерава да трон преда унуку. Међутим, прошле године Елизабета II је неочекивано променила одлуку и, ако је веровати таблоидима, одредила да ће јој наследник бити принц Чарлс. Медији тврде да ће одлука краљице бити штампана и у књизи коју приређује поменути краљевски новинар Роберт Џобсон.

Разлог промене става краљичиног става, тврде неки британски медији, јесте у томе што се Вилијам превише зближио са финансијским магнатима из лондонског Ситија. Још је 2005. Вилијам стажирао у лондонским банкама, при чему је највише времена провео на пракси у великој британској банци ХСБЦ, иако је краће време боравио и у банкама “Мерил Кунч”, “Џеј Пи Морган”, “Ротшилд” и др. .

Важни акционари у банци ХСБЦ (са правом учешћа у избору савета директора) јесу велики амерички инвестициони фондови “Блек рок” и “Вангард”. Они подржавају глобалну политику америчких Федералних резерви, које често воде политику која је у супротности са курсом владе Велике Британије и саме краљице. Ово је најважнији разлог да краљица промени одлуку, јер унук „није оправдао бакина очекивања“. Међутим, интереси финансијског лобија, чији је члан постао Вилијам и на кога и даље рачунају, нису нестали, те је покренута жестока, веома прљава борба око британског престола, а жртве у буквалном смислу постају људи из најближег окружења краљице Елизабете II.

КРАЉИЦА ОПАСНА ПО ЖИВОТ
Утврђено је да је 19. септембра 2018. дружбеница и служавка краљице Елизабете II, 81-годишња Мери Морисон пала низ степенице, како преноси “Дејли мејл”, и замало повредила и саму краљицу, јер је пролетела поред ње. Британски листови су у анализи тог случаја пронашли „елементе намере“, јер се служавка није зауставила на платформи која пресеца степениште већ је пала скроз до подножја. Бакингемска палата је потом обуставила истрагу и забранила да се говори о овом случају.

Да је постало опасно служити Краљицу Елизабету II сведоче и неки ранији догађаји. Под точковима камиона нашла се директорица краљевске колекције уметничких збирки Мојра Џемил, када је бициклом ишла на посао у дворац. Возач Џемс Кватиа је на суду ослобођен одговорности на основу изјава сведока. Други возач камиона је 16. августа 2018. згазио Питера Фишера, гинеколога Елизабете II (бавио се хомеопатијом, а био је и научни директор за интегративну медицину Лондонске Краљевске универзитетске болнице), док је, такође ишао бициклом на посао у краљевски дворац. Ни овај вoзач није осуђен. У медијима је било покушаја анализе овог догађаја, јер је све указивало на убиство, али је династија Виндзор и истрагу и писања медија обуставила, односно, интерес медија за ову тему свела на минимум.

ТЕЖАК ИЗБОР
Избор краљице Елизабете II око будућег монарха није лак. Наиме, иако сама краљица жели да пола својих дужности препустити принцу Чарлсу, ипак не жели да уступи сву краљевску власт. Чарлс је пак, на згражање Бакингемске палате (и не само ње), јавно рекао да за крунисање жели традиционалну англиканску (хришћанску) мису с елементима муслиманске, јеврејске, хинду и сикске религије. Чарлс тиме смањује број присталица у корист сина Вилијама, јер не жели да током крунисања буде проглашен и поглаваром Англиканске цркве, већ жели да буде „мултирелигијски краљ“. Другим речима, не жели да буде „бранитељ англиканске вере“, што је једна од традиционалних улога британског монарха, већ нове синкретистичке религије у настајању.

Истраживања јавног мњења показују да Чарлса као краља види 37 одсто Британаца, али ипак знатно је већи постотак оних који би волели да Чарлс буде прескочен у корист његовог старијег сина Вилијама.

Британску круну наслеђује најстарије монархово дете, без обзира на пол (ако краљ/краљица не кажу другачије). Британски је престолонаследник принц Чарлс, човек према којем његови будући поданици одувек имају амбивалентан однос: од задовољне масе након „венчања из снова“ с принцезом Дајаном, до јавно декларисане мржње и исмејавања након што је Дајана у легендарном ТВ интервјуу Чарлса јавно оптужила да је вара с Камилом Паркер, рекавши како је у њеном браку „гужва“ јер их је троје. Чарлс је своје неверство признао такође на телевизији, после чега је његова популарност пала на најниже гране, чак ниже од оне после погибије принцезе Дајане 1997. године.

КОНТРОВЕЗНИ КРАЉЕВИЋ
Принц Чарлс (у јавности познат као „краљ на чекању“) је најконтроверзнији члан краљевске породице, не само због приче око принцезе Дајане, већ и због својих политичких ставова и мешања у политику када то члану краљевске породице није потребно. Чарлс је одавно познат по интересу за органску производњу хране, те по љубави за архитектуру због које је често критиковао ружноћу нових зграда. Знатно су контрaверзнији његови ставови о медицини о којој, према мишљењу стручњака, не зна довољно да би делио савете. Па ипак, Чарлс је у бројним приликама промовисао свој став да људе треба лечити модерном медицином, али да не треба бежати ни од алтернативних метода. Престолонаследник је уједно велики популаризатор еколошке културе. За своје особље купио је два бицикла, а на својој фарми скупља кишницу. И док неке идеје одлично пролазе, његова подршка лову на лисице те критиковање данашњег јавног школства (о чему нема појма јер је школован приватно) због давања “превисоких надања и очекивања” ученицима дочекане су на нож.

Да би поправила имиџ династије «умешала» се краљица Елизабета II. Наиме, почетком 2002. је краљица славила 50. годишњицу свог крунисања, те је јубилеј искориштен за поправак угледа династије. Интересантно је, да иако престолонаследник Чарлс није популаран у јавности, број противника монархије је мали и креће се између 15 и 20 посто, док више од 50 посто Британаца верује да ће монархија и краљевска породица постојати и крајем 21. века. Велики „камен о врату“ принцу Чарлсу је његова супруга Камила Паркер, која је изразито непопуларна у британској јавности.

Слика срећних поданика мало се љуља ако се поведе расправа о будућем краљу. Први у наследној линији је краљичин син Чарлс, а други и трећи су његови синови, најприје старији Вилијам, па Хари. Вилијамова предност, осим младости, јесу и стабилан имиџ и физичка сличност са Дајаном, која Британце подсећа на „добра стара времена“.Такође, Вилијам је завршио цивилни факултет (историју уметности) и Војну академију (како приличи будућем монарху).

ПОД УТУЦАЈЕМ ВРАЧА
Према БИ-БИ-СИ-ју историчари су дошли у посед нових доказа да се британски краљ Едвард VIII, који је владао свега 11 месеци и који се одрекао престола у децембру 1936, налазио под утицајем екстрасеанса, доктора Александра Кенона, познатог под надимком «Јоркширски јоги». Према новим подацима краљ је почео да се лечи од алкохолизма, а доктор Кенон је примењивао хипнозу (иначе се доктор бавио алтернативном медицином, мистичним праксама и црном магијом).

Сада доступна архива показује да је криза створена одрицањем од круне омогућила архибискупу Англиканске цркве да се меша у политику, те да је и «стајао» иза доктора Кенона. Такође, против краља је била и влада, јер је документа која му је достављала често враћао непрочитана. Поред тога монарх је испољавао и симпатије према нацистичким режимима Немачке и Италије. Другим речима, екстрасеанс је био само «средство» да се одстрани непожељни краљ.

Едвард VIII се оженио обичном грађанком госпођицом Симпсон у Француској, 3. јуна 1937. Током рата (1940-1945) био је гувернер Бахамских острва, објавио је мемоаре «Краљевска историја» (A King’s Story, 1951. године) и «Круна и народ» (Crown and the People, 1953.), а његова жена је 1956. објавила књигу успомена «Срце има своје разлоге» (The Heart Has Its Reasons).

НАЈДУЖА ВЛАДАВИНА
Краљица Елизабета II је један од четири британска владара с најдужом владавином. Рођена је 1926, на трон је дошла после смрти свога оца Џорџа VI када је имала 26 година. Од 1947. у браку је с Филипом, својим даљим рођаком (који је некада носио титулу принца Грчке и Данске). Позната по пастелним хаљинама, одговарајућим торбама и шеширима, те прилично киселом смешку, Елизабета II преферира живот у природи, далеко од двора, а посебно воли коње и јахање. Краљица је, међутим, увек показивала знатан интерес за политику својих влада те их је помно пратила.

ХАЗАРСКА ДИНАСТИЈА
Британска династија Виндзор је 101 годину на челу Велике Британије. Наиме, 17. јула 2017. навршило се сто година од краљевског указа којим је замењена британскa династија. Уместо династије Саксон-Кобург-Гота краљевски трон преузима династија Виндзор. Презиме Виндзор је иначе узето због живота Голдштајна поред истоименог замка и добро маркетиншко име у Великој Британији и британском комонвелту и бившим колонијама. Званично објашњење за промену презимена је антинемачка тенденција у британском друштву – Голдштајн је Британцима звучало исувише немачки. Голдштајн је заправо хазарска (јеврејска) породица.

Реално говорећи, после династије Тјудора на енглеском, а потом британском престолу уопште није било чистокрвних Енглеза.

ИЗВОР: Печат / Проф. др Зоран Милошевић