Већи минималац још није напунио најмању потрошачку корпу

(Фото: В. Веизовић / Васељенска ТВ)

Од почетка ове године минимална цена рада у Србији виша је 11,1 одсто, односно минимална сатница износи 172,54 динара, што је око 17 динара више од оне која је важила лане.

Уз повећање, које је уследило 1. јануара, коверта коју примају радници у Србији који раде за минималну зараду – а процењује се да их је око 350.000 – дебља је 3.000 динара јер је у просеку прошле године минилац био око 27.022 динара, а сада је 30.022.

Одлуку од висини минимлаца за ову годину донела је Влада Србије јер су ставови учесника у дијалогу били на два пола – послодавци су били спремни на повећање нешто ниже од одобреног, а синдикати су тражили да се минимална зарада повећа између 15 и 20 одсто, да би кроз наредне три године био достигнут износ минималне зараде који би могао покрити трошкове минималне потрошачке корпе. Пошто тај захтев није прихваћен, између минималане зараде и трошкова минималне потрошачке корпе је остао прилично велики раскорак, односно и даље ће недостајати доста новца да се ти трошкови покрију.



Наиме, за минималну потрошачку корпу је у септмебру прошле године било потребно 37.072 динара и да би се у њу ставило све што је њен део, неће бити довољан један увећани минималац, који ће бити исплаћен у фебруару. Недостајаће, у односу на просечну минималну зараду, око 7.000 динара, највиши овогодишњи износ минималца биће краћи око 5.000 динара, док ће у односу на најнижи износ минималне зараде, за подмиривање трошкова минималне потрошачке корпе недостајати готово 10.000 динара.

Дакле, рупа између минималних примања и минималних потреба трочлане породице прилично је широка и, нажалост, на страни је примања па је потребна велика вештина да се прегура месец. Какву финансијску гимнастику сваког месеца морају да изводе они који су на минималцу само они знају, али је сигурно да је мало тога чега се може одрећи, а да је много тога што недостаје.

Разлог за то је у томе што, практично, највећи део трошкова једног домаћинства, који су саставни део минималне потрошачке корпе, одлази на трошкове којих се не може одрећи. Тако на храну и безалкохолна пића одлази чак 44 одсто укупних трошкова те корпе, а уз трошкове становања, воде, струје, гаса и осталих горива, додатних готово 20 одсто – што значи укупно око 23.400 динара. Тако за подмиривање преосталих трошкова минималне потрошачке корпе – а ту су и транспорт, комуникација, здравство, образовање, алкохол, дуван, одећа, обућа, намештај… остане, у зависности од месеца, од око 4.000 динара до око 6.500, што је заиста мало новца, тачније, сваког месеца неки трошкови не могу се подмирити и нешто увек недостаје.



Минималац у складу с радним сатима

Овогодишњи минималац креће се у распону од 27.606 до 31.747 динара. Наиме, висина минималне зараде зависи од броја радних сати у месецу, па ће најнижи минималац бити исплаћен за рад у фебруару, у којем има 160 радних сати, а највиши ће бити зарађен у јануару, јулу и децембру, када се ради 184 сата.

У мају, августу и новембру, односно месецима у којима има 168 радних сати, минималац ће бити 28.986 динара, док ће у марту, априлу, јуну, септембру и новембру, када се ради 176 сати, у ковертама бити 30.367 динара.

Прерасподела трошкова, живот на кредит или на чекове вероватно су решења за премошћавање недостатка новца, а исти круг трчи се сваког месеца. У таквој ситуацији укида се тамо где, наизглед, најмање боли – а то су углавном трошкови за културу, рекреацију и образовање, али ту се и не може баш много уштедети јер су издвајања за те намене и сад већ изузетно мала и у септембру прошле године је на име њих одлазило једва нешто мало више од четири одсто укупног износа минималне потрошачке корпе, или нешто више од 1.390 динара. Иако се рупа не би затворила укидањем трошкова за алкохолна пића и дуван, неспорно је да се на име њих у домаћинству троши много више новца него за образовање и културу јер је за подмиривање тих трошкова лањског септембра одлазило око осам одсто укупно потребног новца минималне потрошачке корпе, односно нешто више од 3.000 динара.

Д. Млађеновић / Дневник



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.