Kако је флуор (токсин) доспео у нашу воду, а јод (критични храњиви састојак) нестао из медицинских уџбеника

Да сте ви жена из 1800-тих година и имате болне, цистичне груди, лекар би могао да вам да савет да “груди мажете“ јодом. Неки лекари су чак убризгавали јод директно у дојку или јајнике како би излечили цисте.

Можда је ваш лекар за такво лечење чуо усменим путем од жена које је лечио. Замислите колико је тешко било добити информације усменим путем, односно усменим преношењем од особе до особе. Ипак – ово је била стварна медицина утемељена на доказима – бесплатно су је делиле жене које су се бринуле једна о другој. И можете да се кладите – да није било делотворно – те исте жене би вам рекле!

Јод је имао богату историју лечења, чак и пре 1800-их. Пре тога су у лечењу коришћене морске траве, али нико није знао да је управо јод у њима тај састојак који има лековита својства.

Па зашто данас већина жена никада није чула за мазање цистичних груди или јајника јодом? Kако се овај једноставан, али у основи доказан, ефикасан третман изгубио у архивима древне медицине?

Јод се није користио само за лечење цисти

Паришки лекар Жан Лугол створио је 1829. Луголов раствор од 5% јода и 10% калијевог јодида у комбинацији с дестилованом водом. Ово је коришћено за плућне болести које су у то време превладавале у Европи. Вест о томе се брзо проширила.

Јод се користио за мноштво документованих третмана болести – од астме и плућних стања – до инфекција, гихта, чирева, опекотина, упале итд. Јод је био популаран и ефикасан.

Kалијев јодид такође се широко користио за терцијарни (церебрални) сифилис. Чак је и Винсент Ван Гог предложио јод свом брату – обојица су имали терцијарни сифилис.

До раних 1900-их – јод је наведен у Приручнику Мерк (најпродаванији медицински уџбеник) као лек који се највише користи за туморе. Јодни супозиторији коришћени су за проблеме са простатом и створени су мелеми за цисте дојки и друга стања. Мелеми у којима се налази јод са уљем могу смањити иритацију коже.

Године 1989., на путовању руралном Kином, др Г. Роберт Де Лонг, педијатријски неуролог приметио је неке узнемирујуће здравствене проблеме међу децом.

“Деца у кинеском селу највише су га узнемиривала: једна од десет особа патила је од менталне ретардације, глувоће и других проблема које је било могуће спречити малом дозом јода”, пише Сара Авери.

Kао резултат рада др Де Лонга, након додавања јода у воду за пиће, стопе смртности новорођенчади преполовљене су на пола. Деца су порасла и имала су просечан ИQ 16 бодова више од деце у оближњим селима у којима вода није јодирана.

1945., Гранд Рапидс, Мичиген, први је град у САД-у који је флуоридизовао своју воду. До 1950-их, флуоридизација воде у заједници била је стандардна америчка здравствена политика – уз пуну подршку стоматолога, владиних здравствених агенција и бројних људи из медицинске и научне заједнице.

Већина људи је изненађена када сазна да је, за разлику од фармацеутског флуорида у пасти за зубе, флуорид у водоснабдевању наше заједнице необрађени индустријски отпадни производ.

Високоотровни гасоводи флуорида и тетра флуорида силицијума су нуспроизводи производње ђубрива. Пре 1970-их, ти загађивачи узроковали су неке од најштетнијих загађења ваздуха у земљи. Амерички Национални институт за заштиту на раду (ОСХА) упозорио је да ФСА, неоргански флуоридни молекул, има страшне здравствене последице за сваког радника који дође у контакт с њим. Удисање његове паре узроковало је озбиљна оштећења или смртност плућа. Случајно прскање по голој кожи довело би до печења и јаког бола.

„Флуоридисана вода садржи трагове арсена и олова. Без флуоридизације, индустрија фосфата остала би заглављена пред скупим проблемом збрињавања отпада“.

Али питајте већину стоматолога – све је у превенцији труљења зуба.

То је флуоросилинска киселина која се од 1945. године транспортовала из фабрика ђубрива у резервоаре за воду широм Сједињених Држава. Тако је доспевала у питку воду.

Данас већина људи мисли да добија довољно јода из соли и хлеба. Међутим, проверите етикету на врећици брашна.

Највероватније садржи још један отровни халоген – бром.

Зашто би се уклањао критични елемент попут јода и замењивао токсичним ватросталним средством попут брома?

Овде је проблем с флуором, бромом и хлором – ти врло токсични халогени из периодичне таблице замењују јод. Kад их удишемо или их прогутамо – они се боре с јодом у рецепторима, истискују га и затим шаљу у ткива, ремете наш ендокрини систем и често се налазе у мозгу.

Док јод подиже ИQ, остала три га снижавају. Документоване студије флуорида такође показују повећани ризик од рака костију, остеопорозе, прелома кука, Дауновог синдрома и оштећења наше пинеалне жлезде.

Без заштитне функције јода – течност се акумулира у ткивима, долази до поремећаја хормона, цисте се стварају како би окружиле токсине и спречиле њихов улазак у крвоток.

Јод је јефтин, природни елемент који се не може патентирати. Јод “уништава” доброћудне цисте дојке, простате и јајника пре него што постану канцерогене – врло често у периоду од две недеље до три месеца.

(логицно.цом)