Коза ностра добијала субвенције ЕУ

Италијанска мафија последњих година више није морала да пљачка банке и предузима рискантне „послове” јер су пронашли начин да удобно, из кафића и без икаквог ризика, дођу до великих сума новца. А пут новца водио их је право у Брисел, у фондове Европске уније. Различите су процене суме коју је сицилијанска Коза ностра успела да извуче из ЕУ, од неколико стотина милиона евра до чак пет милијарди у протеклих десетак година. Превара је функционисала тако да је било сасвим довољно да се мафијашки кланови појаве на тендерима на којима су закупљиване хиљаде хектара земље у јавном власништву.

„Малим фармерима” није на памет падало да се појаве на тим лицитацијама, тако да су обично изостајале директне претње. Шеф одељења полиције за финансијске преваре у Месини Ђерардо Мастродоменико објаснио је да је сасвим довољно да само презиме онога ко лицитира изазове страх – и онда нема потребе да се пуца.

Италијанска мафија се последњих година усредсредила на рекетирање малих породичних пољопривредних предузећа и земљопоседника како би објединила што више парцела пољопривредног земљишта и добила субвенције ЕУ. На примеру сицилијанског земљорадника Ињација ди Винченца, из једног малог градића у регији Месина, бриселски портал „Политико” је описао како у стварном животу изгледа када од Коза ностре добијете понуду коју не можете да одбијете. Све заиста личи на сценарио филма „Кум”: Ињацију је 2012. године испостављен неугодан захтев једног високорангираног члана мафијашког клана – потребно је да му учини услугу. Ђино Бонтемпо је желео да изнајми Ињацијеву земљу и да у име своје ћерке тражи субвенције ЕУ за пољопривреду. Ди Винченцо каже да је то била понуда која се није могла одбити.

Полицији је 2017. године објаснио да је испунио захтев Бонтемпа знајући да никада неће видети ни евра из Брисела.. Снуждено је рекао: „Када се неко понаша као овца, поједу га вукови.” Али, јасно је да Ди Винченцо није имао куд, нити је био једини – сви су на Сицилији већ знали да се мафија усредсредила на мала породична имања која је рекетирала како би искористила субвенције ЕУ. Наравно, Коза ностри притом није падало на памет да се бави пољопривредом.

Европска унија сваке године исплаћује око 60 милијарди евра субвенција за пољопривреду, што је око 37 одсто њеног целокупног буџета, а новац је намењен подршци у пољопривреди и сточарству. Кланови су унајмљивали земљиште, рецимо, за само 36 евра по хектару годишње, а тражили су субвенције од 800 до 1.300 евра по хектару. Таква рачуница им је доносила милионе.

Агенција ЕУ за борбу против превара, у годишњем извештају за 2018. годину, навела је да је током 2017. истраживала сумње у вези са преварама попут сумњивих пријава за пољопривредне субвенције ЕУ у Италији. Случај „лажних фармера” – који су захтеве за помоћ од ЕУ подносили под именима преминулих особа, уз лажне дозволе и са земљиштем које није предвиђено за субвенционисање пољопривреде у ЕУ – „затворен” је половином јануара, када су на Сицилији ухапшене 94 особе. Међу ухапшенима су двојица вођа мафијашких породица, један нотар, предузетници и јавни званичници задужени за приступ европским фондовима, који су омогућили да се субвенције добију на земљишту које припада јавном парку Неброди, брдовитом пределу заштићене земље која обухвата 86.000 хектара.

Међутим, ово није само специјалност италијанске мафије. Медији су писали да се готово идентична ситуација догађа и у Мађарској, Чешкој, Словачкој, Бугарској и Румунији. У Чешкој је премијер и милијардер Андреј Бабиш, наводно, најпознатији прималац ЕУ субвенција. У Бугарској су субвенције постале социјална помоћ за „пољопривредну елиту”. „Њујорк тајмс” је крајем прошле године у великом истраживачком тексту објавио да чак 75 одсто укупних субвенција у Бугарској одлази у руке свега стотину субјеката. Власти су прошле године извршиле претресе у читавој земљи током који су откривене коруптивне везе између владиних званичника и пољопривредних бизнисмена. Један од највећих произвођача брашна у овој земљи оптужен је за превару у вези са субвенцијама и чека суђење.

Врховни тужилац у Словачкој је постојање пољопривредне мафије признао када су мали пољопривредници пријавили пребијања и изнуде које трпе како би се одрекли земље која достиже високу вредност у додели субвенција. Новинар Јан Куцијак је у Словачкој убијен док је истраживао умешаност италијанске мафије у додељивање субвенција ЕУ на истоку Словачке. Како је наведено у његовом незавршеном чланку, они су се инфилтрирали у пољопривредну индустрију, профитирали од субвенција и успоставили чврсте везе са моћним политичарима.

Биљана Митриновић / Политика