Етихад због кризе распродаје авионе: Шта ће бити са Ер Србијом?

“Етихад ервејз”, који је власник 49 одсто “Ер Србије”, одлучио је да вишегодишње финансијске проблеме реши продајом 38 авиона.

Такође планира и да откаже или смањи подршку авио-компанијама у које је инвестирао.

Хоће ли тај удар успети да издржи наш национални авиопревозник и шта ако “Етихад” изађе из “Ер Србије”?

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић сматра да у оваквој ситуацији нема добитне комбинације и да држава Србија мора да тражи стратегију како би је све ово што је могуц́е мање коштало.

Државна авио-компанија Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), основана 2003, која је у последње три године изгубила пет милијарди долара, саопштила је да ће продати 38 авиона — 22 “ербаса” А330 и 16 “боинга” 777. Споразум о томе, вредан милијарду долара, већ је постигла са инвестиционим фондом KKР и лизинг компанијом “Алтавир ер фајненс”.

Упоредо с продајом авиона, “Етихад”, који је с краја 2013. године приватизацијом ЈАТ-а постао сувласник “Ер Србије“, најавио је да ц́е отказати или умањити подршку авио-компанијама у које је инвестирао, објавиле су агенције.

Савиц́ сматра да је “Етихад” важан за судбину “Ер Србије” која ц́е без њега тешко опстати, подсетивши на случај “Ер Берлина”.

После повлачења “Етихада”, чији је удео у немачкој компанији био 29,2 одсто, “Ер Берлин” је августа 2017. године банкротирао, након што је компанија из УАЕ саопштила да више нец́е да га финансира.

Само три месеца раније “Етихад” је саопштио да нец́е више да улаже у “Алиталију”, у којој је 2014. године преузео удео од 49 одсто.

“Без подршке за реструктурирање нисмо спремни да и даље улажемо. Стога подржавамо неопходну одлуку Одбора ’Алиталије‘ да поднесе захтев за ванредну управу”, саопштено је маја 2017. из Абу Дабија, седишта “Етихада”.

Шта је важно за судбину Ер Србије

Савић указује и на судбину словеначког авио-превозника, кога је држава, како каже, помагала шаком и капом.

Прво су продавали један део своје флоте, да би на крају предузеће било ликвидирано. То му, како додаје, личи и на ситуацију у којој је “Етихад”.

“То је исти образац по коме се прво продаје део имовине, па онда авиони узимају у закуп, чиме се само одлаже оно што је неминовно”, истиче професор Економског факултета за Спутњик.

“Ако све те ствари знамо, не бих рекао да је судбина ’Етихада‘ ружичаста, пре бих рекао да је то компанија која улази из једног проблема у други. Оног тренутка када су они донели одлуку да ’боинге‘ преуреде тако да смање размак између седишта, то је био први сигнал да ту нешто није у реду”, сматра он.

По његовој оцени, две крупне ствари су важне за “Ер Србију”. Прва је та што држава у нашем авио-превознику има значајно власништво.

“Ако пропадне ’Етихад‘, нема никакве дилеме да ц́е пропасти и ’Ер Србија‘ или ц́е се опет вратити на управљање држави Србији, што су додатни трошкови. Kада смо улазили у комбинацију са ’Етихадом‘ кључни разлог је управо био да ми не можемо да управљамо ЈАТ-ом, јер има велике губитке, и да ц́е ’Етихад‘, уз асистенцију државе и субвенције, успети да реши проблем. Очигледно је то сада под великим знаком питања”, констатује саговорник Спутњика.

Проблем и аеродромска концесија

Друга битна ствар која може да буде велики проблем је, додаје он, што је београдски аеродром дат под концесију француском “Вансију“ на 25 година. И по том уговору, од “Ер Србије” се очекује да са београдског аеродрома има најмање 45 одсто летова.

Савић подсећа да је Мађарска имала сличан уговор са концесионаром који домаћа авио-компанија није могла да испоштује и “Малев” је отишао у стечај, а мађарска држава је концесионару исплатила 550 милиона евра као компензацију.

“Бојим се да ће, ако ’Ер Србија‘ не успе да испоштује то што пише у уговору, и ’Ванси‘, наравно, тражити одређено обештећење. Према томе, наша штета може бити двоструко већа”, истиче он.

У сваком случају је, како напомиње, тешко проценити шта ће бити. Уверен је, међутим, да држава Србија неће седети скрштених руку, што, по његовом мишљењу, значи да ћемо имати додатне трошкове везане за одржавање “Ер Србије” у неком другачијем, промењеном формату.

На питање која је извеснија опција — да Етихад некоме трећем прода својих 49 одсто удела у “Ер Србији” или држави Србији, он указује на то да би своје власништво прво требало да понуди већинском власнику, односно другом партнеру, према праву прече куповине.

“А да ли држава поново може да управља тиме? Тешко”, пита се и одмах одговара овај економиста. И објашњава зашто:

“У овом тренутку немамо ни своју флоту, па бисмо морали да је изнајмљујемо, а ЈАТ смо продали ’Етихаду‘ и због тога што су они вец́ имали линије које су функционисале. Процедура добијања дозвола да се негде лети је врло компликована, а питање је да ли би ’Етихад‘ хтео да нам прода или уступи своје линије”.

На питање какве су могућности да “Етихад” на тржишту прода свој удео од 49 одсто, професор Економског факултета каже да се на пијаци све може продати, само је питање цене.

“Ако ’Етихад‘ не добије цену коју очекује, увек постоји могућност њене корекције. Сви они који намеравају да купе ’Ер Србију‘ знају шта купују, колико је то мачка у џаку. Понуђени износ новца свакако неће бити онолики колики ’Етихад‘ очекује”, образлаже Савић.

Спутњик