Ја сам једна од оних који су са породицом отишли у Норвешку: Вратили смо се већ после годину дана – ево због чега!

0

(Фото: Shutterstock)

Имам 36 година, мужа и двоје деце. Радим као медицинска сестра. Kао и многима у мојој струци, пружила ми се прилика да одем за Норвешку и ја сам је искористила.

Није то била одлука типа: “Збогом Србијо, нећеш ме видети никад више!” Једноставно, муж ме подржао у идеји да покушамо живот негде другде, с обзиром да су нам деца још увек вртићког узраста, а до поласка у школу имамо пуне две године – одлучили смо да “кренемо преко”.

Ми нисмо они типови људи који верују да цео живот морамо провести у граду у којем смо се родили, да живимо у породичној кући са родитељима. Стога смо се спаковали и отишли за Норвешку.



Ја сам одмах почела да радим као неговатељица, муж је возио за курирску службу, а деца су кренула у вртић.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Дани су пролазили, а затим и месеци. Ево шта смо схватили:

Што се новца тиче: кад платиш рачуне, остаје ти иста сума са којом си располагао у Србији.

Стан немам у Норвешкој, нисам га имала ни у Србији.

Слободно време: радно време ми је било 8 сати, од посла до вртића ми је требало 15 минута, али од вртића до стана – сат времена. Значи – ништа више слободног времена нисам имала.

Време проведено са породицом било је напетије него иначе. Деца су због промене климе, али вероватно и стреса због пресељења, почела чешће да се разбољевају. Пошто смо у Србији максимално користили “помоћ баке и деде” у тим приликама, овде то нисмо могли. Стога сам ја почела да “цепкам” радне дане, а они су мени “цепкали” плату. Ја сам са све више стреса гледала у децу када кину, а они су срећни саопштавали да су болесни јер су, на жалост, једино тада имали моју пуну пажњу.

Прочитајте још:  Русији су потребне нове територијалне аквизиције



Радно окружење: Посао к’о посао! Радила сам свашта у Србији, радим свашта и у Норвешкој. Нема много разлике.

Kада сам увидела све ово, жалила сам се сестри у једном од наших дугих разговора преко интернета. Она ми каже: “Ћути, боље ти је тамо, уређенија земља, чистија… Види какво нам је овде загађење? За децу ти је боље да живе тамо…”

То је било и моје мишљење пре него сам дошла у Норвешку, а онда сам почела да читам неке форуме на тему “живот у Норвешкој вс живот у Србији”.

Схватила сам да Србија има недостатке на које ми као појединци можемо итекако да утичемо. Тако су Норвежани то урадили. На пример, ако хоћете да нам Србија буде чиста као Норвешка:

Можемо сами да поправимо врата у улазу у зграде. Можемо да не ломимо ограде, сијалице на степеништу, пустимо пса да пишки на жардињере у дворишту зграде….
Ако желите да вам зграда изгледа лепо, не застакљујте балконе и не правите од њих оставу, ако то није урбанистички планирано.

Смеће бацајте увек у канту. Покупите оно око зграде или по вашем паркићу. Kада то види ваше дете, урадиће и оно исто то…

Ако имате пса – имате одговорност. Држите га на повоцу, покупите измет иза њега! Сами сте хтели пса!

Kажу у Норвешкој нема прекршаја у саобраћају. Па то је зато што они поштују закон. Ако хоћете да у Србији смањите број страдалих у саобраћају:



Никад не прекорачујте брзину док возите!
Никад не прелазите улицу ноћу у црној одећи, ван пешачког прелаза.
Вежите се док возите.
Не “сеците” друга возила на путу. Не кочите изненада. Kористите сигнализацију када хоћете да скренете током вожње.
Не возите ако сте пили пиво, ракију и тд.

Прочитајте још:  Руски модел који чува породице: Уместо слања у сиротишта и хранитеље, деца из проблематичних и сиромашних остају са родитељима у контролисаним условима

Kажу ми Норвежани живе и до деведесет година!! А знате ли зашто?

Они не пеку по 50 литара ракије сваке године, па исту током слава и сахрана испију до последње капи.
Они немају обичај где се за Божић пече цело прасе, иако немате довољан број укућана да то исто прасе поједе.
Они једу мало, али разумно. Њихови пензионери воле да шетају, а не као наши користе градски превоз да би стигли до пијаце.
Ако имају холестерол, висок крвни притисак, Норвежани ће урадити све да промене начин живота како би поправили своје здравље, а не као наши људи – мислити да таблета решава све проблеме.
Поправка зуба у Србији, као и у остатку света је скупа, али прање зуба сваки дан је бесплатно.
Ако дате крв једном годишње, ваше здравље ће се побољшати, али и ниво залиха крви у Србији ће порасти.
Водите рачуна о томе да примите редовно вакцину против грипа, то је бесплатно. Сахрана је, с друге стране, скупа ствар.
Након свега овог, спаковали смо се и вратили се за Србију. Сада се осећам мирније из разлога јер сада имам осећај да не пропуштам нешто велико “тамо преко.”

Не знам до када ће ме држати ово расположење. Можда ћу сутра већ да одем са породицом негде другде, али за сада смо још увек ту.

Ми смо пробали, а ви?



Извор: Стил

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *