Лепота ће победити!

Један мој пријатељ, Песник, чије мишљење волим да чујем, и увек га замолим да ми га изнесе и пре него што се моји текстови нађу пред читаоцима,недавно ме је питао зашто у мојим писанијама нема мало више наде(?). Рекох му да је време тако и да су људи такви, без наде и без жеље, помирени са својим судбинама и горким плодовима стогодишње власти које убирају данашње генерације. Он, по обичају се насмеши, уврну брк и рече ми : Лепота ће победити!

Упитах га чија, у ком свету, димензији, стварности или илузији кад су људу одустали од свега оног што представља лепоту. Он опет уврну брк и настави…

„Лепота Духа …Љубави и Снага Воље..Омладина, паметнија, лепша, вољнија од својих родитеља препознаће победничке симболе..Вечна Идеја Србије, закопана у 20. столетју и повремено пројавила се као нпр. парадоксално за време окупације 1941.-1945. под вођством ђенерала Недића а онда утопљена у комунистичкој мочвари.. А свети Николај Велимировић написа: Парадокси не постоје, то су само видиве последице невидивих узрока. Е та Идеја биће препозната као исконска лепота. Препозната од омладине. Једнако од обе половине. И женске и мушке које чине целину. Стиже време инвентивних девојака, жена, младића, момака који ће препознати онога што пут зна. Најболнија стогодишња искуства, преобразиће се у Знање и Полет. Не популистички, јер то време је далеко иза нас. Него суштински, креативно – модернистички са традиционалистичком арматуром. Оном коју одбацише зидари нашег промашеног столетја. Али не узалудног столетја. Јер прави државник увек у свом народу пронаћи ће здраве основе и снаге да сазида Дом(овину). Поготову онај кога и Отачаство (Отаџбина) обавезује, а не само домовина. Лепота и Храброст су неразделиви. Вино ново неће Лепота уливати у мешине старе. Храброст неће са конформизмом савезе склапати. О овоме пиши, јасно, ефикасно, светлосно.“

Песник не сумња да ли ће ово време доћи, он зна да хоће и да је његов долазак врло близу. Знам и ја, не баш тако јасно као Песник. Рекох му да ма колико тражила у појединцима лепоту, не могу је наћи а он ми рече да се лепота не налази она се осећа, а и не одише свако њом. Нисмо сви једнаки. И да ће се тако и тај долазак осетити. Јер Срби се не буде буком лонаца, нису они афричко племе, већ племенит и духовно и историјски богат народ, кад се појави сунце капци ће се дићи сами. Само наду треба одржавати као варницу у срцу, да се не угаси.

Можемо ли се ослободити илузија под којима смо већ читаво једно столетје и свако као појединац изаћи из круга, али не колективног, већ оног створеног сопственим обманама, пробудити се и не чекати. Већ у датом тренутку ту Идеју, коју су већ покушали изманипулисати и присвојити разноразни манипуланти и лопови, али је нису могли искварити јер та лепота коју она носи са собом, нема ни рок трајања, нити њена бит подлеже изменама, она је вечна, пригрлити. Јер она је Србија. Она то смо Ми, грлећи њу, грлимо себе.

Још сутра ћеш изаћи, Ти који читаш, да купиш новине или по хлеб. Можда ћеш претурати по џеповима да искупиш ситниш. И тада је време да се присетиш овог монолога мог пријатеља Песника који је отворио једну кутију, и да и сам увидиш да те до те потраге, за оних десетак динара колико ти још фали за све оно што би купио то јутро, није довела лепота у теби и жеља да будан ухватиш судбину за рамена, нити нада. Већ, да су то учинили, поред овог света пуног мржње и свеопште негативности, и они који имају образа па себе називају Србијом. И није се цео свет уротио против Тебе, једне невидљиве честице у овом универзуму, већ само они који манипулишу твојим животом. Они који Тебе Србију представљају у целом свету, али не онако какав Ти јеси, већ онаквим какви су они. И без Знања и жеље да Ти помогну али и без осећања обавезе према Теби који си основа отачаства.

Долази ново време. Чистих људи, неконтаминираних од стране разних странака и покрета, већ оних који, како каже Песник што носе лепоту у себи и који имају не само дужност према домовини, већ према Отачаству и сопственом народу. Њих треба дочекати и у њима видети не очима, већ душом оно што доносе са собом. То неће бити тешко, јер ће сваки Србин осетити снагу и наду њиховог доласка , Новог времена које ће засенити све оне муке и патње протеклих времена, не узалудних јер ваљда смо бар неку поуку извукли из свог тог понижења, ратова, смрти, клевета, неправде..

И зато ће лепота победити, верујте да је таква наша судбина, надајте се њиховом доласку, ја верујем у Песника..

„Све је Коло
Коло су сви
Заједница и појединци
Преци и потомци

Човек и природа
Јединство и целина
Васељене и Свемира
Као чигра
Коло игра „

Весна Веизовић

Текст је првобитно објављен 2012. али Нада и даље постоји.