Америчка база за антируске акције: Грчка све своје војне базе дала Америци на коришћење

Оне ће америчкој војсци служити не само за складиштење наоружања, допуњавање горивом и обуку, већ и за операције “реаговања у изванредним ситуацијама”, односно за нападачке мисије

Грчки парламент ратификовао је “Споразум о сарадњи у међусобној одбрани” којим се Сједињеним Државама одобрава коришћење свих грчких војних база. Оне ће америчкој војсци служити не само за складиштење наоружања, допуњавање горивом и обуку, већ и за операције “реаговања у изванредним ситуацијама”, односно за нападачке мисије. Посебно су важне ваздушне базе у Лариси у којима су америчке ваздухопловне снаге већ распоредиле беспилотне летјелице MQ-9 Reaper, те она Стефановикио, гдје је америчка војска већ распоредила хеликоптере Апаче и Блек хок.

Грчки министар одбране Николаос Панагиотопулос дефинисао је споразум “корисним по наше националне интересе, јер повећава важност Грчке у америчком стратешком планирању”. Ову важност Грчка има већ неко вријеме. Сјетите се само крвавог државног удара „црних пуковника“, организованог 1967. године у склопу операције Stay-Behind којом је управљала ЦИА, коју је у Италији пратила сезона масакра и такозваних „Оловних година“ која је започела терористичким нападом на Пиаци Фонтана 1969. године.

Исте године амерички морнарички одред из базе Сигонела на Сицилији пребачен у Грчку, у залив Соуда на острву Крит, по наредби Напуљске команде америчке војске. Данас је залив Соуда једна од најважнијих ваздухопловних база Пентагона, службено НАТО пакта, на Средоземљу, која се користи за ратове на Блиском истоку и сјеверној Африци. У залив Соуда Пентагон ће уложити још шест милиона евра, а томе ће се додати 12 милиона који ће уложити у Ларису, најављује Панагиотопулос, представљајући то као велику понуду за Грчку.

Међутим, премијер Киријакос Мицотакис истиче да је Атина већ потписала споразум с Пентагоном о надоградњи своје флоте авиона Ф-16, што ће Грчку коштати 1,5 милијарди долара, те да је такође заинтересована за куповину беспилотних летјелица и борбених авиона Ф-35. Грчка се, након Бугарске, истиче и као европски НАТО савезник који дуго издваја највећи постотак БДП-а за војну потрошњу, чак 2,3 одсто, упркос свим недаћама кроз које Грчка пролази и дужничкој кризи из које се земља неће извући деценијама.

ЦИЉ ЈЕ ПАРАЛИЗОВАТИ РУСИЈУ И КИНУ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Споразум такође јамчи Сједињеним Државама “неограничено коришћење луке Александрополис”, смјештеној на Егејском мору, непосредно близу тјеснаца Дарданеле, који на турској територији повезује Средоземно и Црно море и кључна је транзитна рута, посебно за Русију. Надаље, сусједна Источна Тракија, мали европски дио Турске, тачка је доласка Турског тока, гасовода који Русију преко Црног мора повезује с Турском и даље према сјеверу с Бугарском, Србијом, Мађарском и великим гасним чвориштем Баумгартен у Аустрији.

“Стратешко улагање”, које Вашингтон већ спроводи у лучкој инфраструктури, има за циљ да Александрополис постане једна од најважнијих америчких војних база у регији, способна блокирати приступ руским бродовима на Медитерану и истовремено блокирати Кину која луку и цијели округ Пиреј намјерава претворити у важно подручје на Новом путу свиле. “Радимо с другим демократским партнерима у регији како бисмо одвратили зле актере попут Русије и Кине, прије свега Русије која користи енергију као инструмент свог злонамјерног утицаја”, рекао је амерички амбасадор у Атини Џефри Пјат, архитекта државног удара у Украјини 2014.

Амерички амбасадор у Атини и не крије прави циљ овог „споразума“, а то је рекао истовремено с ратификацијом Закона о ратификацији Сјеверноатлантског споразума о приступању Сјеверне Македоније у НАТО. Наиме, прије два дана је парламент у Скопљу са 114 гласова “за” усвојио споменути закон, а прије рока је усвојен због најављеног предизборног распуштања парламента крајем дана, чиме је направљен преседан, јер је ратификација ваљана с одлагањем, односно, биће правоснажна када Шпанија ратификује Протокол о приступању Сјеверне Македоније у НАТО, а што се очекује у марту ове године. Сјеверна Македонија након овог чина постаће 30. чланица НАТО пакта, а након свечане сједнице Собрања је испред зграде македонског парламента НАТО застава истакнута заједно с македонском.

Што се тиче преузимања грчких база, амбасадор Пјат наглашава како “Александрополис има пресудну улогу за енергетску безбедност и стабилност Европе”. “Споразум о сарадњи у узајамној одбрани” са Сједињеним Државама је дио је овог оквира којег је грчки парламент ратификовао са 175 гласова „за“ владе десног центра, Нове демократије и других, а 33 гласова „против“ долази из редова Комунистичке странке и неколико мањих странака и независних посланика. Осамдесет посланика је према формули америчког Конгреса проглашено “присутним”, еквивалент суздржанима, пошто је грчки парламент преузео америчку терминологију.

Сириза, коалиција такозване „радикалне љевице”, ревизионисти и реакционари који ће остати уписани у новијој грчкој историји као издајници свих обећања и националних интереса грчког народа, коју је водио Алексис Ципрас, суздржала се од гласања. Странка која је добила мандат и одријешене руке од стране Грка да земљу изведе из еврозоне и из ЕУ и НАТО пакта, ако буде потребно, сада у опозицији, након што је странцима предала све стратешке секторе грчке економије, сада је неслужбено подржала продају привреде земље, сада је Пентагону продала у бесцјење не само своје војне базе, већ и оно мало што је остало од њеног суверенитета. Од ратификовања овог документа се слободно може рећи да на политичкој карти Европе и свијета Грчка као држава постоји само на папиру.

Овакавим развојем догађаја, уз Грчку која је постала амерички протекторат и зависна од добре воље Њемачке и такозване „Тројке“, којима још увијек дугује исти износ као и прије покретања програма „спашавања“, ситуација на јужном Балкану се додатно компликује, а уз проблеме с којима се једва носе земље у регији и изнова пробуђеним турским експанзионизмом је Балканско полуострво, по ко на који пут у историји, претворено у буре барута.

Аутор: Небојша Бабић

Извор logicno.com, 13. фебруар 2020.