Зашто дечји онколози дају отказе у Русији?

Уз незадовољне коментаре, али руски медији су неки дан пренели текст из британског листа Тајмс о жалосном стању руског здравства.

У тексту новинара Марка Бенетса, који 20 година живи у Русији, описује се општа беда локалне болнице и беда медицинског особља у уралском граду Богданович.

Тамо га је позвала офталмолог Анастасија Васиљева из синдиката „Алијанса лекара“, који, према речима Бенетса, подржава најпознатији руски опозиционар Алексеј Наваљни. Тај синдикат у 31 граду има око 1.000 чланова.

Посебно је и читаоце и медије у Русији потресао део текста који беду болнице и медицинског особља слика преко стања у болничкој праоници: по годину дана нема топле воде, често нема ни детерџента, не раде машине за прање него особље болничку постељину ручно пере у судоперама где се пере и посуђе. И врхунац: постељина за једнократну употребу се, после смрти једног пацијента, користи у кревету другог! Тако су Бенетсу сведочили запослени.

Болнице су подфинансиране, а медицинско особље с једне стране слабо плаћено, а с друге стране преоптерећено што је резултат грубо спроведене рационализације и оптимизације руског здравства, нарочито у местима далеко од Москве, сумира Бенетс.

Његов закључак, међутим, није новост за Русију. Можда је на проблем још боље указао скандал с претњом отказом водећих лекара Руског онколошког центра за лечење деце „Блохин“.

Ствар је изгледа брзо смирена са највишег места, али бит сукоба између менаџмента болнице и њених водећих онколога изгледа је у следећем: некад престижна болница је извучена испод окриља Руске академије наука и пребачена у Министарство здравства односно у режим где господари трошковник.

Онда су лекари основали фонд за прикупљање средстава из којих се финансира лечење малих најтежих болесника. Око тог је фонда настао сукоб. Може се претпоставити да су лекари позиције у фонду користили да новац буде додељен баш детету које они лече… Менаџмент их је оптужио за сукоб интереса.

Огромну пажњу јавности али и власти у Русији изазвало је и масовно подношење отказа хирурга у болници у Њижњем Тагиле због „превелике преоптерећености, а премалих плата“.

Да ли је текст у британском листу Тајмс нешто допринео тешко је рећи, али прошле недеље је руска влада донела низ мера, којима је огроман простор посветила руска државна телевизија: укинута су ограничења за набавку иностраних лекова за лечење онколошких болесника, лекарима је дозвољено да пацијентима преписују иностране лекове уколико не постоји домаћи лек истог квалитета и најзад, наложено је да се изврши провера односа квалитета иностраних препарата за лечење онколошких оболења и руске генерике.

Текст у Тајмс-у приговара Русији на малим издвајањима за здравство. Према подацима светске банке Русија за здравство издваја 524 долара по становнику годишње или 5,3% бруто домаћег производа. Према оцени Руске рачуноводствене службе, којој је на челу либерални економиста Алексеј Kудрин, Русија на здравство издваја 3% БДП-а годишње.

У коментарима текста британског новинара о жалосном стању руског здравства, коментаторима најпре падају на памет изјаве руског председника Владимира Путина о руским успесима у развоју нових савремених оружја. И у вези с тим руска издвајања за војску.

Према Стокхолмском институту за истраживање мира, Русија је издвајања за војску снизила са 5,5% у 2016. години, на 4,2% у 2017. години, па на 3,9% у 2018. години.

Према оцени поменутог Алексеја Kудрина у 2019. години је руски војни буџет био 2,7% БДП-а, а издвајања за здравство 3%.

Бивши главни санитарни лекар у Русији Генадиј Онишћенко врло је задовољан што је руски председник Владимир Путин поставио за циљ подизање тих издвајања на 4%, а ако се укључи и добровољно медицинско осигурање и на 5%. Он каже да се у свету издвајање за здравство од 6% БДП-а сматра оптималним.

Андрија Матић/Економске Вести