Ни НАТО, ни Москва – спрема се неоосманска офанзива Турске на Идлиб и Сирију

Док прес-служба турског председника издаје саопштење да Анкара неће тражити од НАТО-а да се војно умеша у сукобе у сиријском Идлибу, сам турски председник говори о спремности Турске да почне војну операцију у тој области због незадовољавајућих преговора са Москвом.

Званична Москва такође изражава незадовољство јер Турска не поштује ниједан постигнути договор и упозорава да у зони Идлиба, која би требало да буде зона деескалације, страдају цивили, сиријске снаге, а терористи константно нападaју руске војне објекте и ваздухопловну базу у Хмејмиму.

Исламистичке групе у Сирији – штих Турске за будуће решење државности Сирије
Борис Далгов из Центар за истраживање савременог Блиског истока истиче да се ситуација у Идлибу заоштрила због тога што се Турска не придржава ниједног постигнутог договора, а да незадовољство преговорима са Москвом произилази искључиво из интереса које Турска има у Сирији и Идлибу.

„Турска има своје конкретне интересе у Сирији, и те интересе настоји да оствари уз помоћ исламистичких група које су по идеологији блиске турској позицији. Русија, као и Сирија, као и Иран, траже од Турске да испуни предузете обавезе настале као резултат договора између Турске и Русије о Идлибу. Турска није и неће до краја извршити преузете обавезе, јер жели да сачува исламистичке групе, које су опозиција Дамаску, као штих за будуће решење државности Сирије. Русија инсистира на томе да Турска испуни своје обавезе, а Турска се супротставља. У томе и јесте противречје, због чега је Ердоган и незадовољан преговорима са Москвом“, објашњава експерт.

Према његовим речима, не треба изгубити из вида ни геополитичке интересе Турске и чињеницу да тренутно турско руководство чине припадници умерених исламиста.

„Идеологија турског руководства је блиска идеологији исламистичких група које делују у Идлибу у Сирији и зато их Анкара подржава. Турска има своје политичке и геополитичке интересе у Сирији. Она спроводи политику неоосманизма, што значи наставак или експанзију турских интереса у свим регионима који су некада били у саставу Османске империје, а Сирија је 400 година била у саставу Османске империје“, рекао је експерт.

„Нисмо звали НАТО, али се на НАТО позивамо када треба“
Овде треба узети у обзир и став НАТО-а, чији је Турска члан. Недавно је портпарол владајуће Партије правда и развој Турске Омер Челик изјавио да Анкара спроводи консултације са НАТО-ом и очекује његову подршку у борби против тероризма. Експерт објашњава да Турска сада мења своје позиције и да говори да није тражила помоћ НАТО-а, али чак и да јесте, званичници ове организације су и раније изјављивали да се неће мешати у конфликт између сиријске и турске армије. Осим тога, експерт сматра да би се у случају да се НАТО умеша, поставило питање легитимности таквог потеза.

„НАТО не може да се меша у конфликт између сиријске и турске армије у Идлибу, јер је Сирија као прво суверена држава, чак се и Турска сада у Сирији налази на незаконитој основи -нема мандата УН, нити постоји захтев од стране легитимне сиријске владе. Турска је увела своју војску мотивисана очувањем своје националне безбедности, како не би допустила деловање екстремних терористичких организација. Али је то у сваком случају незаконито. Зато НАТО не може да се умеша и неће. Турска већ сада мења своју позицију и каже да се није обраћала НАТО-у за помоћ, али је то политика Турске да користи противречја између Русије, Турске и ЕУ“, рекао је експерт.

Америчка карта
Анкара већ дуже време изражава незадовољство преговорима са Москвом, и у том периоду је турски председник са америчким разговарао о могућности отпочињања самосталне војне операције у Идлибу, објашњава Далгов. Претходно је, како преносе медији, Ердоган у телефонском разговору са Путином, тражио од руског председника да изврши притисак на сиријског лидера Башара ел Асада, како би сиријска војска обуставила офанзиву у Идлибу и још тада се говорило о томе да ће Турска у супротном покренути војну операцију у тој области.

„У последње време појавиле су се вести о преговорима између Турске и САД. САД подржавају Турску, не у војном смислу, али у америчко-турским преговорима о Сирији. САД подржавају позицију Турске, док се истовремено одвијају преговори и у Москви између Турске и Русије“, потврђује експерт.

Турска одговорна за Идлиб
Далгов објашњава да се целокупна одговорност за заоштравање ситуације у Сирији може свалити на Турску и њено цинично вођење рачуна само о својим националним интересима. Сви споразуми о Сирији, постигнути до данас, према речима експерта, садржали су јасне и прецизно дефинисане задатке и обавезе које се Турска сагласила да испуни.

„Турска је била дужна да да свој допринос стварању зоне деескалације у Идлибу, односно да раздвоји умерену и радикалну опозицију и помогне повлачење тешког наоружања. То није урађено, а и сложено је урадити. С друге стране, Турска подржава значајан број оружаних група у Идлибу, чијих припадника према разним подацима има од 10 до 30 хиљада у Идлибу, а највише у оквиру организацији Џабат ел нусра, која је призната као терористичка организација и од стране УН, Русије, па и Турске. Али без обзира на то, Турска подржава велики број група које сматра умереним“, објашњава експерт.

Према речима Далгова, милитантне групе су наставиле са операцијама гранатирања сиријских снага, Алепа, па чак и руске базе Хмејмим, због чега је сиријска армија и почела да спроводи војне операције. Ове акције су довеле до директног судара турске и сиријске армије, јер је турска почела да се супротставља операцијама сиријске војске с обзиром на то да она подржава одређене исламистичке групе и сматра их умереним.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров раније је изјавио да Турска није успела да испуни неколико кључних обавеза за решење проблема око сиријског Идлиба, док из Турске тврде друкчије. Смисао преузетих обавеза од стране Турске је био да се одвоје представници опозиције у Сирији, који сарађују са Турском али су спремни на политички дијалог са Дамаском, од припадника терористичке организације Нусра, која свакодневно врши нападе на локално становништво. Москва води константан дијалог са Анкаром и истиче да је основни циљ заштитити цивилно становништво, али да нико не може да спречи Дамаск да се бори против терориста и ослобађа своје територије од њих.

Лена Милојевић / Спутњик