Самоубиство уз лекарску помоћ легализовано у Немачкој

Савезни уставни суд у Карлсруеу укинуо је члан 217 Кривичног закона којим је у Немачкој била забрањена институционална помоћ при самоубиству. Таквој одлуци су се надали многи тешко болесни пацијенти.

“Хтела бих да могу да одем када више не будем могла да издржим болове”, каже Мелани С. лекару Лукасу Радбруху на Универзитетској клиници Бон-Венусберг.

Та 63-годишњакиња има рак плућа у поодмаклој фази. Посебно је плаши да одједном више неће моћи да гута и да ће се угушити. Тако нешто не жели да доживи при пуној свести.

Мелани размишља о могућностима медицинске помоћи при самоубиству. Али такву врсту самоубиства до данас је забрањивао члан 217 немачког Кривичног закона донесен децембра 2015. Циљ закона је био да се удружењима и појединачним особама забрани “бизнис са смрћу”.

Пут ка смрти

Али последице су биле велике – не само да су се са својим услугама повукли помагачи при самоубиству којих је било до 2015, већ и многи лекари у немачким болницима више уопште нису хтели да разговарају са пацијентима о медицинској помоћи при самоубиству.

Тешко оболелим особама које су себи хтеле да прекрате муке није преостајало ништа друго осим да одговарајућу понуду потраже у Швајцарској или Холандији. Тамо је дозвољено асистирано самоубиство.

Онима који због недостатка снаге или новца нису могли да крену на тај пут, преостајало је само да чланове породице замоле за помоћ у самоубиству – јер се спорни члан закона на њих није односио. Али ко би неког свог оптеретио таквом молбом?

Због тога су пацијенти и лекари поднели тужбу Савезном уставном суду.

“Утицај обе велике цркве у Немачкој на оне који доносе политичке одлуке и даље је веома велики, иако живимо у секуларној држави”, изјавио је за Дојче веле минхенски адвокат Волфганг Пуц.

Протестантска и католичка црква су против сваке врсте активне еутаназије.

Могућности палијативне медицине недовољно познате

Лекар Лукас Радбрух пажљиво слуша Мелани С. Он је председник Немачког друштва за палијативну медицину које има за циљ да ублажи болове када излечење више није могуће.

Његово искуство је да је тражење помоћи при самоубиству често позив у помоћ и нада да постоји “излаз у случају опасности”. Када пацијентима понуди средства за ублажавање болова, они би то у већини случајева прихватили.

“Ако пресуда Савезног уставног суда о укидању члана 217 постане нова мотивација за помагаче при самоубиству, то би представљало опасан развој за наше друштво”, каже Радбрух.

Он страхује да би се многи тешко оболели пацијенти одлучили на самоубиство, да више никоме не би били на терету. Радбрух сматра да нико не би смео да буде под притиском и да не би требало да се створи утисак да је самоубиство једноставна ствар.

Нова правила
Савезни уставни суд одлучио је 26. фебруара да члан 217 није у складу са немачким Основним законом (Уставом) – поштовање и заштита људског достојанства и слободе су толико темељни принципи немачког Устава, да држава и друштво морају да прихвате када људи желе да изврше самоубиство као акт аутономног самоодређења. Човек сме сам да одлучи да ли је живот вредан живљења.

Томе се надао и Харалд Мајер (49) који има поодмакли стадијум мултипле склерозе. У стању је да устима управља инвалидским колицима, а седам-осам људи се на смену о њему брину 24 сата на дан – да би могао да једе, да врши нужду.

Мајер сматра да је то крајње понижавајуће.

“При пуној свести моје тело ми постаје све теснији затвор. Овако више не желим”, рекао је Мајер.

Издавање смртоносних лекова
Харалд Мајер је Савезном институту за лекове и медицинске производе (БфАрМ) у Бону поднео захтев да му се одобри релативно сигуран и безболан лек Натриум-Пентобарбитал (НаП), који се у Швајцарској користи при асистираном самоубиству.

Иако је Управни суд у пресуди утврдио да тешко оболели има право на то средство, министар здравља Јенс Шпан наложио је да се не одобравају захтеви за издавање смртоносних медикамената. Тиме се, кажу критичари, министар ставио изнад судске одлуке.

Професор Роберт Росбрух, потпредседник Немачког друштва за хуману смрт (ДГХС), заступа Мајера и најављује да ће уложити жалбу Европском суду за људска права.

Дакле, после одлуке Савезног уставног суда у вези са чланом 217, могао би да уследи и процес везан за измену Закона о опојним средствима.

Дојче веле